Lidija Ognjenovic

Ognjenović: Od Nikšića nećete praviti novu Budvu, a država se najbolje čuva kada ste vi daleko od kase

Partija sa “ljudima bez imena” opet nije uspjela naći nikoga koga nije sramota da se potpiše ispod saopštenja. Kada vam napišu da se krađom brani država, pametno je što odbijate da potpišete.

Ponavljamo, dobro je što se stidite, dok god vas je sramota da potpisujete sve što vam napišu, ima nade za mnoge među vama. Nijeste odgovorili kako je za vas neodgovorno dati majkama po 194 eura, a odgovorno dati bratu bivšeg premijera 10 miliona?

Oni čiji je šef priznao da je na samo jednoj zgradi u Budvi ukrao čitav godišnji budžet za majke, ne rekoše ni riječ o tome, ali im smetaju majke.

Ipak, dobro je što ste priznali da su za vas naknade za majke “neodrživo zakonsko rješenje” i da “prije ili kasnije mora doći do revidiranja takvih rješenja”. Sada je jasno i važno je da građani znaju da glas za DPS znači ukidanje naknada za majke. Ostaju samo naknade za privilegovane proizvođače struje.

Kako oni vide i vole državu pokazao je njihov  ideolog, budvanski šef kriminalne grupe, koji im je uvijek trasirao put. Niđe nikad nijesu pošli, a da ih on tamo nije poveo.

Koliko samo treba moralno otupjeti pa ne dići glas kada se daju stotine miliona svjetskim milijarderima ili desetine domaćim tajkunima, a govoriti o ugroženosti države zbog naknade za majke.

Očigledno različito vidimo državu. Oni je vide kao plijen, sredstvo pohare, a mi je vidimo kao uslov boljeg života svih njenih građana. Oni je vide kao sredstvo podjela, mi kao jednaku i pravičnu za sve. Mi je vidimo kao državu svima a oni kao državu samo njima.

Gospodo iz DPS-a, od Nikšića nećete praviti novu Budvu a država se najbolje čuva kada ste vi daleko od kase.

 

dr Lidija Ognjenović, OO SDP Nikšić

Draginja Vuksanović

Vuksanović: Luci Bar se, mimo zakona, uskraćuje mogućnost i pravo da obavlja posao utovara i istovara generalnih tereta

Socijaldemokratska partija ne želi da polemiše sa koncesionarom “Port of Adria” oko realizacije ugovorenih obaveza iz kupoprodajnog i koncesionog ugovora zaključenih sa državom Crnom Gorom.

Mi se obraćamo i pitamo one, koji su, shodno zakonima ove države,  dužni i plaćeni da prate realizaciju ugovora, kao i da preduzimaju zakonske i ugovorima predviđene propisane mjere.    U ime države to su : Vlada Crne Gore, Ministarstvo pomorstva i saobraćaja, a najdirektnije LUČKA  UPRAVA, kao njegov sastavni dio, Savjet za privatizaciju, Komisija za koncesije i određene inspekcije.

1. Šta je tokom prve tri godine realizovano od Investicionog programa, a zagarantovane su bile investicije, prema specifikaciji iz Ugovora, ukupne vrijednosti 13,6 miliona eura?

2. Da li su shodno Ugovoru imenovani Nezavisni inženjer i Nadzorni odbor, koji imaju posebne uloge i zadatke u realizaciji i kontroli ispunjenja obaveza iz Ugovora, odnosno, da li postoje njihovi pisani izvještaji o preduzetim radnjama shodno ugovorenim obavezama?

3. Na osnovu kog pravnog posla ili nekog drugog pravnog osnova je Koncesionaru u vlasništvo predata zemljišna parcela iz l.n. br.d 276 KV Polje, površine preko 10,000 m2, a koja ne pripada Području koncesije? (Prilog 11 Ugovora o koncesiji);

4. Koliko je obračunato i naplaćeno finansijskih sredstava na ime koncesione naknade i lučkih naknada, odnosno koliko je od tih sredstava uloženo u Operativnu infrastrukturu luke?

5. Ko je dao saglasnost da se na Koncesionom području obavljaju turističke djelatnosti prihvatom “kruzera”, suprotno odredbama Ugovora?

6. Šta je realizovano od Komercijalnog plana, odnosno koliko su poboljšani naturalni i finansijski pokazatelji u odnosu na stanje prije zaključenja Ugovora, kao i u u odnosu na luke u okruženju – Jadranskom moru?

Ovdje posebno mislimo na povećanje broja kontejnera, povećanje pretovara generalnih tereta, nove robe i novi brodari, povećanje / smanjenje broja radnika, povećanje standarda zaposlenih, gubitak / dobitak u poslovanju i način pokrivanja gubitaka, plaćeni porezi, doprinosi i ostale obaveze državi, isplaćene dividende vlasnicima 38% kapitala – akcija.

Posebno je bitno da se odgovori šta je urađeno na ostvarivanju bliske  saradnje sa ostalim učesnicima u logističkom lancu, odnosno da li je realizovana obaveza da se u roku od godinu dana otvori redovna željeznička veza – “blok voz” sa Beogradom. Da li je  formirana poslovna jedinica specijalizovana za organizovanje integrisanog drumskog prevoza? Što je urađeno na pozicioniranju  grada Bara, kao glavnog regionalnog, distributivnog i logističkog čvora za ovu vrsta poslova?

7. Da li su Vlada Crne Gore i Komisija za koncesije razmatrali izvještaje o realizaciji pomenutih odredaba ugovora? Podsjećamo na tačku 9 Ugovora o kupoprodaji akcija i tačku 14.2 Ugovora o koncesiji o ispunjenju uslova za raskid ugovora.

Nakon dobijanja odgovora na postavljena pitanja, građanima Crne Gore će biti mnogo jasnije posljedice privatizacije ovog dijela Luke Bar, ali i “dobra lekcija” za ocjenu koristi za prodaju preostalog dijela Luke.

Napominjemo da je Predlog Odluke o prihvatanju Ugovora o koncesiji izglasala Skupština Crne Gore, pa bi bila obaveza da se i Skupština informiše o realizaciji ugovorom predviđenih obaveza.

SDP ima saznanja koja svjedoče o skandaloznoj praksi po kojoj se Luci Bar mimo zakona uskraćuje mogućnost i pravo da obavlja posao utovara i istovara generalnih tereta.

Naime, iako je Agencija za zaštitu konkurencije dala jasan stav da nema smetnji da Luka Bar obavlja ovu profitnu djelatnost i da ona nije ekskluzivno vezana za kompaniju Port of Adria, to se ne dešava zahvaljujući antidržavnom stavu Ministarstva saobraćaja i pomorstva kojim se Luci Bar sugeriše da se ovom djelatnošću ne bavi.

Crna Gora je valjda jedina država na svijetu u kojoj njena Vlada svojoj državnoj kompaniji zabranjuje da se bavi visoko profitabilnim poslom. Na taj način je ugroženo poslovanje same Luke, koja i pored toga posluje pozitivno, kako bi se javnosti predočila tobožnja neminovnost njene prodaje stranom partneru koji navodno treba da je spasi od propasti. Taj “procvat” će, ne sumnjamo, biti onakav kakav imamo priliku vidjeti na primjeru Kontejnerskih terminala.

Ovo je još jedan u nizu primjera DPS koncepta pohare čija je osnovna matrica – upropasti uspješnu kompaniju, a onda je prodaj u bescjenje uz obrazloženje da ona ne vrijedi ništa.

SDP upozorava DPS da Luka Bar nije njihova već naša, građana Bara i cijele Crne Gore. Zato ćemo svim dozvoljenim sredstvima braniti Luku Bar, jer su nju gradili naši pradjedovi, djedovi i očevi.

 

Članica Predsjedništva SDP-a

Draginja Vuksanović

Almir Rebronja

Almir Rebronja: Pričom o Njegošu prikrivaju afere

Ključ­ni pro­blem je ko i za­što ta­ko i ne­u­ko i ne­po­li­tič­ki po­ku­ša­va od Nje­go­ša na­pra­vi­ti dim­nu za­vje­su za ogro­man broj ak­tu­el­nih pro­ble­ma i sve­op­štu kon­fu­zi­ju. Si­gu­ran sam da ova dim­na za­vje­sa ni­je slu­čaj­no pla­si­ra­na u ova­kvom tre­nut­ku, ka­zao je pot­pred­sjed­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Cr­ne Go­re Al­mir Re­bro­nja. On je u raz­go­vo­ru za „Dan” po­ru­čio da je prav­no-po­li­tič­ko ra­zr­je­še­nje slu­ča­ja „dr­žav­ni udar” sva­ka­ko uslov za odr­ža­va­nje no­vih iz­bo­ra.

Na pi­ta­nje „Da­na” da pro­ko­men­ta­ri­še sta­vo­ve funk­ci­o­ne­ra BS-a Ad­na­na Mu­ho­vi­ća o Nje­go­šu kao pje­sni­ku ge­no­ci­da, ima­ju­ći u vi­du da je to iza­zva­lo broj­ne kri­ti­ke i kon­tro­ver­ze u jav­no­sti, Re­bro­nja je re­kao da se oči­to že­le po­kri­ti go­ru­ći so­ci­o­e­ko­nom­ski pro­ble­mi.
– Ne bih ni­ka­ko ak­tu­el­ni pro­blem kla­sič­ne po­li­tič­ke blas­fe­mi­je svo­dio na sta­vo­ve bi­lo ko­jeg funk­ci­o­ne­ra i, uop­šte, po­je­din­ca. Po­me­nu­ti sta­vo­vi su ta­kvi ka­kvi je­su i naj­bo­lje go­vo­re sa­mi o se­bi. Ov­dje je ključ­ni pro­blem – ko i za­što ta­ko i ne­u­ko i ne­po­li­tič­ki po­ku­ša­va od Nje­go­ša na­pra­vi­ti dim­nu za­vje­su za ogro­man broj ak­tu­el­nih pro­ble­ma i sve­op­štu kon­fu­zi­ju. Si­gu­ran sam da ova dim­na za­vje­sa ni­je slu­čaj­no pla­si­ra­na u ova­kvom tre­nut­ku. Ona slu­ži kao pri­ma­mlji­vi ma­mac za gra­đa­ne Cr­ne Go­re, ko­ji će u ovom tre­nut­ku po­ku­ša­ti da po­kri­je sve­u­kup­nu po­li­tič­ku kri­zu i go­ru­će so­ci­o­e­ko­nom­ske pro­ble­me u ko­je je dr­ža­va do­ve­de­na – ka­zao je Re­bro­nja.
Funk­ci­o­ner SDP-a je re­kao da kao pri­mjer to­ga mo­že da slu­ži na­mje­ra da se bez ve­li­ke pom­pe za­vr­ši ku­po­vi­na ak­ci­ja Rud­ni­ka uglja Plje­vlja.
– Da bi se na­pra­vi­lo no­vo za­du­že­nje od bli­zu po­la mi­li­jar­de eura, da bi se uze­lo i do 25 od­sto na­dok­na­de za pre­ko 20.000 maj­ki u Cr­noj Go­ri, i dru­go. Ja ne bih to­me do­da­vao ni­ka­kav svoj pri­log. Iona­ko je sve već isu­vi­še ru­žno i tu­žno – sma­tra Re­bro­nja.
Re­bro­nja je ob­ja­snio da će o bi­lo ka­kvim no­vim uslo­vi­ma even­tu­al­nog pre­ki­da boj­ko­ta par­la­men­ta do­go­va­ra­ti i od­lu­či­va­ti za­jed­no ovla­šće­ni pred­stav­ni­ci svih opo­zi­ci­o­nih par­la­men­tar­nih par­ti­ja.
– Sa­mo sma­tram da u sve da­lje kon­sul­ta­ci­je tre­ba uklju­či­va­ti i sve osta­le re­le­vant­ni­je po­li­tič­ke či­ni­o­ce i, po­go­to­vo, ci­vil­ni sek­tor. U sva­kom slu­ča­ju mi­slim da ključ­ni uslov je­ste pret­hod­no sa­gla­sje o or­ga­ni­zo­va­nju pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. Prav­no-po­li­tič­ko ra­zr­je­še­nje slu­ča­ja „dr­žav­ni udar” sva­ka­ko bi bio uslov za odr­ža­va­nje tih iz­bo­ra, kao i prav­no-po­li­tič­ko ap­sol­vi­ra­nje svih pro­ce­su­i­ra­nih slu­ča­je­va kr­še­nja i zlo­u­po­tre­ba iz­bor­nih pro­pi­sa i pra­vi­la – uka­zu­je Re­bro­nja.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la je stal­ni pro­ces ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va stal­ni rad svih dr­žav­nih or­ga­na. Ka­ko sma­tra, je­dan od po­ka­za­te­lja uspje­šno­sti na­rav­no je­ste ko­li­ko ima­mo pra­vo­sna­žnih pre­su­da.
– S dru­ge stra­ne, svi­ma je ja­sno ko­li­ko otvo­re­nih afe­ra po­sto­ji u Cr­noj Go­ri bez ko­nač­nog epi­lo­ga. Gra­đa­ni oče­ku­ju ja­sne re­zul­ta­te ko­ji su is­ka­za­ni kroz pra­vo­sna­žne pre­su­de. O ne­kim pro­ble­mi­ma u sva­ko­dnev­nom ra­du pred­stav­ni­ci Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva su u ra­ni­jem pe­ri­o­du i upo­zna­li jav­nost. Uko­li­ko mi­sli­mo da ovo dru­štvo poč­ne da iz­la­zi iz te­ške eko­nom­ske i po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je, neo­p­hod­no je in­ten­zi­vi­ra­ti da­lju bor­bu pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je – na­veo je Re­bro­nja.
Pot­pred­sjed­nik SDP-a na­gla­ša­va da je bor­ba pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je pred­u­slov za da­lje dru­štve­ne pro­ce­se.
– Sma­tram da je, po­red po­ka­za­nog po­čet­nog uspje­ha u ra­du Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, do­šlo do od­re­đe­nog pe­ri­o­da za­sto­ja i gu­blje­nja iz fo­ku­sa broj­nih afe­ra u ko­je su uklju­če­ni funk­ci­o­ne­ri DPS-a, što na­kon po­čet­nog en­tu­zi­ja­zma vo­di zna­čaj­nom pa­du po­vje­re­nja u rad tu­ži­la­štva i, na­ža­lost, sve­u­kup­ne per­cep­ci­je, sa­mo­kom­pro­mi­ta­ci­je čak i tog po­čet­nog en­tu­zi­ja­zma od sa­mog Dr­žav­nog tu­ži­la­štva, kao i cje­lo­kup­nog pra­vo­su­đa – za­klju­čio je Re­bro­nja.M.V.

Skan­da­lo­zni pred­lo­zi Vla­de

Go­vo­re­ći o naj­no­vi­jim za­kon­skim pred­lo­zi­ma Vla­de ko­ji­ma se otva­ra mo­guć­nost i za­tvor­ske ka­zne za kri­ti­ku ra­da tu­ži­la­štva i sud­stva, Re­bro­nja je ka­zao da su to skan­da­lo­zni pred­lo­zi.
– Iako je ne­spor­no, u kon­ti­nu­i­te­tu to­kom svih mi­nu­lih de­ce­ni­ja od ubi­ja­nja biv­še SFRJ, bi­lo si­ja­set pri­mje­ra u ko­ji­ma je uti­caj me­dij­ske i ukup­ne – čar­šij­ske – jav­no­sti i te ka­ko uti­cao na is­hod pro­ce­sa, po­me­nu­ti pred­log iz­mje­na i do­pu­na Kri­vič­nog za­ko­ni­ka do­ži­vlja­vam svo­je­vr­snim skan­da­lom. Od­no­sno, kao po­ku­šaj da se stvo­re i for­mal­no-prav­ni uslo­vi za
pri­kri­va­nje kri­vi­ce po­či­ni­la­ca zlo­či­na, ak­te­ra or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je – ka­zao je Re­bro­nja.

 

Izvor: Dan