Raško Konjević

Konjević: Izmjenama zakona smanjuju transparentnost trošenja novca

Iz­da­va­ja­nje dr­žav­nih pred­u­ze­ća sa li­ste ob­ve­zni­ka Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma ni­je do­bro rje­še­nje, jer je taj akt je­dan od ključ­nih iz se­ta an­ti­ko­rup­cij­skih, ko­ji­ma tre­ba una­pri­je­di­ti tran­spa­rent­nost tro­še­nja dr­žav­nog nov­ca, oci­je­nio je biv­ši mi­ni­star finan­si­ja i ak­tu­el­ni po­sla­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je (SDP) Ra­ško Ko­nje­vić. Komen­ta­ri­šu­ći iz­mje­ne Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma, ko­je je pri­pre­mi­la Vla­da, Konje­vić je upo­zo­rio da će ta­kvo rje­še­nje sma­nji­ti tran­spa­rent­nost tro­še­nja dr­žav­nih sred­sta­va.
– Pred­log iz­mje­na i do­pu­na za­ko­na tre­ba­lo je da pro­đe jav­nu ras­pra­vu jer u po­je­dinim seg­men­ti­ma zna­čaj­no mi­je­nja in­sti­tu­te de­fi­ni­sa­ne va­že­ćim za­ko­nom. Ta­ko­đe, ne­ja­sno je da li je Evrop­ska ko­mi­si­ja da­la sa­gla­snost na utvr­đe­ne iz­mje­ne – ka­zao je Ko­nje­vić za „Dan“.
On do­da­je da pred­lo­že­ni za­kon ima i do­brih rje­še­nja, ko­ja će, ka­ko je re­kao, poveća­ti efi­ka­snost or­ga­na u hit­nim i spe­ci­fič­nim si­tu­a­ci­ja­ma.
– Iz­dva­ja­nje ne­kih dr­žav­nih pred­u­ze­ća iz li­ste ob­ve­zni­ka ovog za­ko­na ni­je do­bro rje­še­nje jer upra­vo ovaj za­kon je je­dan od ključ­nih za­ko­na iz se­ta an­ti­ko­rup­cij­skih ko­jim se tre­ba mak­si­mal­no una­pri­je­di­ti tran­spa­rent­nost tro­še­nja dr­žav­nog nov­ca. Osta­je ne­ja­sno za­što se iz­dva­ja­ju po­je­di­na dr­žav­na pred­u­ze­ća i to rje­še­nje ni­je do­bro jer će sma­nji­ti tran­spa­rent­nost tro­še­nja sred­sta­va, a ve­li­ki broj njih je i da­lje funk­ci­o­ni­še uz po­moć dr­ža­ve – upo­zo­rio je on.
Pre­ma pred­lo­že­nom Za­ko­nu o jav­nim na­bav­ka­ma, pri­vred­na dru­štva, či­ji su osni­va­či dr­ža­va ili lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, a ko­ja oba­vlja­ju ko­mer­ci­jal­nu i in­du­strij­sku djelatnosti, vi­še ne­će bi­ti ob­ve­zni­ci pri­mje­ne tog ak­ta.
– Ka­ko po­slu­ju i na do­ma­ćem i na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu, pro­ci­je­ni­li smo da ne treba da bu­du ob­ve­zni­ci pri­mje­ne Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma. Ka­da za­kon bu­de do­ni­jet u Skup­šti­ni, Upra­va za jav­ne na­bav­ke će re­vi­di­ra­ti li­stu ob­ve­zni­ka i bi­će prepo­zna­ti su­bjek­ti ko­ji je­su ob­ve­zni­ci pri­mje­ne u od­no­su na one ko­ji to ne­će bi­ti – po­ja­šnje­no je ra­ni­je iz Vla­de.
Iz­mje­na­ma je pred­vi­đe­no i da dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je i or­ga­ni ne­će spro­vo­di­ti po­stup­ke jav­nih na­bav­ki ro­ba, uslu­ga i ra­do­va vri­jed­no­sti do 15.000, od­no­sno 30.000 eura.

 

Izvor: Dan

Bojan Zekovic

Zeković: Selektivna pravda je najgora vrsta nepravde

Selektivna pravda – gdje Tužilaštvo demonstrira efikasnost nad nevoljnicima koji su bespravno posjekli drva za ogrjev, dok počinioci desetina ili stotina miliona eura utvrđene i plaćene štete po državni budžet ostaju nekažnjeni – najgora je vrsta nepravde. Usuđujem se reći i gora od potpunog bezakonja, jer ubija vjeru u pravdu, za koju su još Rimljani rekli da je temelj države.

Jasno je da VDT ne može biti odgovoran za postupke, od kojih su mnogi počeli i prije njegovog izbora. Ipak, ukoliko u slučajevima višemilionske štete po državni budžet nastupi zastara krivičnog gonjenja zbog nepostupanja nadležnih tužilaca, a niko od njih čak ni disciplinski ne odgovara, oni koji su odgovorni za rad Državnog tužilaštva i koji su trebali utvrditi odgovornost i sankcije – dakle Vrhovni državni tužilac, na taj način objektivno štiti njihov nerad i preuzima odgovornost. Ovo posebno imajući u vidu jedinstvenost Državnog tužilaštva.

Ustavnim promjenama koje je podstakla EU, ali koje su prije svega bile izraz unutrašnje potrebe našeg društva za nezavisnim Državnim tužilaštvom obezbijeđena je institucionalna nezavisnost i stvorene pretpostavke za kadrovske promjene. Znate koliko je bilo teško obezbijediti i jedno i drugo, a nakon toga se i izboriti za zakonska ovlašćenja VDT-a, utemeljena na Ustavu, da dominantno utiče na izbor Glavnog specijalnog tužioca kako bi obezbijedio jedinstvenost Državnog tužilaštva.

Osim toga od svih državnih funkcionera, VDT ima najveći legitimitet dobijen u parlamentu kvalifikovanom većinom, koja se ne traži ni za jednu drugu funkciju. Dakle ima sve zakonske pretpostavke i nesporni legitimitet. U situacijama spora sa drugim državnim organima Tužilaštvo je imalo nepodijeljenu podršku javnosti i svih političkih subjekata, osim DPS-a, sve sa željom da se obezbijedi nezavisnost institucije. Svi, uvjeren sam opravdani, zahtjevi Tužilaštva za povećanjem budžetskih sredstava takođe su dobili podršku. Jednom riječju ne postoji ništa što je bilo zahtjev Tužilaštva da nije dobilo podršku javnosti, na kraju i institucionalno bilo prihvaćeno.

Sada se od Tužilaštva s pravom očekuje da bude dostojno očekivanja javnosti i odgovori potrebi crnogorskog društva za borbom sa kriminalom i sve izraženijom nepravdom. Poruka da za utvrđenu i plaćenu štetu u iznosu od preko 10 miliona eura niko nije odgovoran je zastrašujuća. Godinama niko ne odgovara za 126 miliona garancija za KAP, za koje je DRI utvrdila da su izdate nepoštujući zakonsku proceduru i sa izvjesnošću da neće biti plaćene, zbog čega su građani platili čak 10% državnog budžeta DPS-ovom strateškom partneru – ruskom milijarderu… Ista situacija je u slučaju Telekom, Zlatica, Solana, Kolašin… Zbog toga javnost sve više stiče utisak da dinamiku rada i selekciju slučajeva određuje vrh DPS-a. Ukoliko Tužilaštvo na ključnim slučajevima ne pokaže da može i smije zakon jednako primijeniti prema svima, taj utisak će biti sve izraženiji i opravdaniji.

Član Predsjedništva SDP Bojan Zeković