Mirko S

Stanić: Vladina politika u oblasti aerodroma je zastiđe

Premijer Marković je ovih dana još jednom ponovio namjeru da “valorizuje” crnogorske aerodrome, pravdajući to gužvom koja se dešavala u Tivtu ovog ljeta. Od ozbiljnog premijera ozbiljne Vlade bi se očekivalo da građanima ponudi barem neke ekonomske parametre u vezi ove, po mišljenju nas iz SDP-a, štetne i nepotrebne odluke. Ili je dovoljno to što je ovaj ili prethodni premijer obećao nekome da će dobiti Aerodrome Crne Gore na korišćenje u sklopu nekog drugog posla.

A činjenice govore da su JP Aerodromi jedna od rijetkih profitabilnih državnih kompanija, sa višemilionskim godišnjim profitom iz kojeg su do sada uspješno finansirani projekti modernizacije i proširenja kapaciteta.

Da se ne bi dešavale gužve u Tivtu, preduzeće je napravilo strategiju razvoja po kojoj se za 50 miliona eura aerodromski kapaciteti povećaju sa milion na tri miliona putnika uz puno veći komfor na samom aeorodromu.

Za finansiranje ovog projekta je zainteresovana EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) koja je u studiji navela da će se na osnovu ovih 50 miliona kredita u narednom periodu ostvariti zarada od minimum 354 miliona eura, što je više nego dovoljno za njegovo uredno vraćanje.

Uz to i podatak da je rast prometa na crnogorskim aerodromima u proteklom periodu bio među najvećim u poređenju sa 20 konkurentskih aerodroma u regiji, i činjenicu da Aerodromima drugo državno preduzeće Montenegroejrlans duguje preko 17 miliona eura (preko trećine potrebnih sredstava za modernizaciju!).

Napominjemo da EBRD za ovaj kredit NE TRAŽI garanciju Vlade, tako da sve eventualne obaveze padaju na teret Aerodroma bez rizika po budžet Crne Gore, iz kojeg su garancije davane raznim tajkunskim i DPS ortačkim preduzećima, osnovanim na egzotičnim ostrvima a koje su po pravilu vraćali poreski obveznice naše države.

Premijer Marković bi morao odgovori na (već pet puta postavljeno) pitanje zašto Vlada ne dozvoljava kreditni aranžman renomirane evropske banke i državnog preduzeća kojim se omogućava rast i veći kvalitet usluge, a milioni eura profita ostaju u državnim rukama. Ili je cilj da desetine pa i stotine miliona eura profita od naših resursa i naše infrastrukture odu u džepove privatnika i tajkuna umjesto za izgradnju bolnica, škola i puteva ili povećavanje penzija i zarada crnogorskim građanima?

Jer “gužva na aerodromu” ne može biti valjan i argumentovan razlog za predavanje narodnog resursa u tuđe ruke, jer bi tom logikom trebalo prodati i tunel Sozina jer su se i pred njim ove godine stvarali redovi za plaćanje, kao što će sjutra i na naplatnim rampama za auto-put.

Opominjemo i eventualne “zakupce” i “valorizatore” da će svi po državu štetni ugovori biti raskinuti promjenom vlasti i da će oni snositi troškove ali i druge vrste odgovornosti za sklapanje takvih ugovora.

 

Mirko Stanić

Portparol SDP

Print

SDP: Šehović da se ne krije iza prosvjetnih radnika

 

Svaliti svu krivicu za skandal prepisivanja nastavnih programa na 3 prosvjetna radnika je nemoralan, nedostojan i kukavički čin ministra prosvjete.

Ovaj skandal regionalnih razmjera zbog kojega nam se smiju susjedi, proizvod je nakaradno i neznaveno postavljene tzv. reforme obrazovanja sa kojom se mjesecima dičio ministar prosvjete.

Zato je on glavni i odgovorni krivac koji mora dati ostavku ili biti razriješen. Svaki drugi epilog je za demokratsku javnost potpuno neprihvatljiv i predstavljao bi novi skandal kojim bi se poslala opasna poruka da onaj koji je ovo prouzrokovao ostaje nekažnjen.

Onaj ko je tražio da se za par mjeseci sprovede čitava reforma jeste glavni krivac nastale afere.

U susjednoj Hrvatskoj 500 stručnjaka skoro dvije godine radi na reformi i tek će iduće nastavne godine krenuti sa samo eksperimentalnim sprovođenjem. Tako to rade ozbiljne države i ministri. Ovdje imamo ministra reklamera, pozera i umišljenog reformatora koji je sve to htio da uradi za par mjeseci, ignorišući savjete stručne javnosti i prosvjetnih radnika.

I na kraju da za ovaj skandal budu krivi prosvjetni radnici koji žive od 450€, od kojih je tražio nemoguće. Krajnje nemoralno i kukavički. Da li treba da očekujemo dalja kažnjavanja prosvjetnih radnika koji treba bez udžbenika, programa i jasnih instrukcija da sprovode tzv. reformu.

Da li treba da se sruši cio obrazovni sistem u bruci koja je priređena cijeloj državi u ovom regionalnom skandalu, samo da bi „reformator“ ostao na svom mjestu. Sa kojega nastavlja da ucjenjuje direktore ili pomoćnike predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola uzimanjem partijske knjižice njegove satelit partije.

Zato premijer kada već govori o zastiđu, treba da zna da nema većeg zastiđa od ovoga kojega je cijeloj državi priredio ministar prosvjete.

Medijski pul SDP

Cetinje

SDP traži okupljanje cetinjske opozicije

Poziv na razgovore poslat predsjednicima cetinjskih odbora GP URA i Demokrata.

Socijaldemokratska partija (SDP) poslala je poziv opozionim partijama, udruženjima i pojedinicima za razgovore o zajedničkim nastupu na lokalnim izborima na Cetinju, saznaju “Vijesti”. 

Poziv na razgovore o udruživanju poslat je u ponedjeljak predsjednicima cetinjskih odbora Građanskog pokreta URA Filipu Adžiću i Demokratske Crne Gore Danilu Mrvaljeviću.

U pismu koje je potpisao šef odborničkog kluba SDP-a na Cetinju Nikola Đurašković, a u koje su “Vijesti” imale uvid, predlažu se razgovori o mogućem predizbornom objedinjavanju opozicionih političkih subjekata, udrženja građana i nezavisnih pojedinaca.

“Cilj planiranih aktivnosti bi takođe bio i borba za izborni proces sa što manje zloupotreba, kao i identifikovanje prinicipa na kojima će počivati buduća politička saradnja opozicionih partija na Cetinju. Ovaj proces smatramo neophodnim i  kontekstu predstavljanja zdrave političke alternative građanima Prijestinice u vidu progresivnih snaga koje će biti ključni činioci buduće lokalne vlasti”, navode se u pismu, i ističe da prvi sastanak treba organizovati u primjerenom roku na nivou predsjednika odbora.

Poziv na udruživanje cetinjske opozicije prvi je korak u realizaciji Manifesta o okupljanju progresivnih snaga, koji je predsjednik SDP-a Ranko Krivokapić predstavio početkom juna, a koji definiše ključne političke elemente na kojima bi se zasnivala politika nove Vlade, nakon promjene vlasti.

U tom dukumentu, između ostalog, navodi se da se progresivnim snagama smatraju “svi građani, politički subjekti i ostali segmenti civilnog društva, mediji, koji su spremni da od ustavne datosti – nezavisne, građanske, socijalno pravične i evroatlantske Crne Gore, krenu na građenje širokog društvenog dogovora o dugoročnom programu demokratskih reformi i ekonomsko-socijalne obnove države”.

U Manifestu je tada istaknuto i da, iako je opozicija politički raznorodna, u njoj postoji velika podudarnost koncepta očuvanja državnih resursa , razvojnih prioriteta i vladavine prava kao ključnog preduslova održivog razvoja.

Ističući da je SDP na parlamentarnim i prethodnim lokalnim izborima na Cetinju ostvario dobar rezultat, sagovornik “Vijesti” iz SDP-a, kazao je da su u Krivokapićevoj partiji procijenili da u tom gradu prvo treba pokrenuti inicijativu za udruživanje. On je kazao da građanski koncept ima jaku podršku među biračima u Prijestinici, zbog čega treba raditi na udruživanju.

“Želimo u praksi da pokažemo kako progresivni dio političke javnosti treba da sarađuje i na taj način olakša promjene. Nadamo se da i lideri ostalih partija razumiju da samo saradnjom možemo donijeti promjene”, kazao je on.

Izvor: Vijesti.me

image1

Čelebić: Ne kršite ustavno pravo na slobodu vjeroispovjesti

Poštovani gospodine Nuhodžiću,

Obraćam Vam se povodom zabrane događaja – osveštanja obnovljene  guvernadurske crkve Svetog Arhangela Mihaila u Raičevićima – Njeguši, planiranog za 27.08.2017. godine,  od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore. Smatram potrebnim da mještane Njeguša, Cetinjane i cjelokupnu crnogorsku javnost obavijestite o razlozima koji su Ministarstvo unutrašnjih poslova opredijelili da zabrani navedeni događaj čiji je organizator uvažena Fondacija Guvernaduri Radonjići. Da li  su organizatori, mještani Njeguša, Crnogorska pravoslavna crkva i njeni vjernici širom Crne Gore zaslužili takav odnos? Kako je moguće da su vjernicima Crnogorske pravoslavne crkve, po ko zna koji put, uskraćena osnovna ljudska prava na slobodu vjeroispovjesti i slobodu javnog okupljanja? Da li su pristalice CPC građani drugog reda u sopstvenoj državi za koju su se cijelim srcem, časno borili? Da sve bude bolnije i poraznije događaj je trebao da se održi na Njegušima, mjestu iz kojeg potiču Guvernaduri Radonjići i svijetla Dinastija Petrović-Njegoš.

Poštovani ministre,

Da li se zabranama skupova Crnogorske pravoslavne crkve i Fondacije Guvernaduri Radonjici jača crnogorski nacionalni identitet i brani država Crna Gora, o čemu svakodnevno govore Vaše partijske kolege iz DPS-a, utrkujući se ko će više i bolje braniti Crnu Goru?

Ne, gospodine ministre, Crna Gora se izgrađuje i brani punim poštovanjem ljudskih prava, uključujući slobodu vjeroispovjesti za vjernike svih vjerskih zajednica, brani se jednakim pravom na okupljanje i punim poštovanjem različitosti, a ne praznom partijskom pričom čiji je jedini cilj sitno političko profitiranje.

Cijeneći navedeno, želim da vjerujem da ćete u budućem radu na adekvatan način tretirati prava vjernika Crnogorske pravoslavne crkve, kao i svih drugih vjerskih zajednica u Crnoj Gori i u domenu svojih nadležnosti stvoriti uslove da se vjernici CPC ne tretiraju kao građani drugog reda u sopstvenoj državi. To je Vaša drzavna i ljudska dužnost.

 

Željko Čelebić, član Predsjedništva SDP Cetinje

 

Almir Rebronja

Rebronja: Između SDP i DF nije moguća programska saradnja

Zbog krupnih i temeljnih političkih i programskih razlika, između SDP i DF nije moguća programska saradnja.

SDP ostaje posvećena okupljanju progresivnih snaga i pojedinaca, kao najkvalitetnijeg odgovora na duboku političku, ekonomsku i socijalnu krizu.

Za SDP će Ustavom definisani principi građanske, evropske i evroatlantske države ostati temeljne vrijednosti na osnovu kojih će i u narednom periodu graditi svoju političku ponudu građanima Crne Gore.

Takođe, ponavljamo da nećemo podržati kandidate DPS-a i DF-a za predsjednika države.

 

Almir Rebronja

Potpredsjednik SDP

Konferencija Korčulanske škole

Krivokapić: Mladi iz regiona se iseljavaju u potrazi sa poslom

U Cavtatu se održava šesta po redu konferencija Korčulanske škole u organizaciji Partije evropskih socijalista, Olef Palme Centra i Centralno evropske mreže za rodnu ravnopravnost, na temu “Transformisanje politike – međugeneracijski dijalog o ravnopravnosti polova i solidarnosti”. Na konferenciji je ispred SDP-a, učestvovala potpredsjednica SDP-a Mirel Radić i potpredsjednica Foruma žena Milena Tomanović, a gosti konferencije bili su lideri socijaldemokratskih parija iz regiona, predsjednik SDP-a Ranko Krivokapić i predsjednik Demokratske stranke Srbije Dragan Šutanovac, kao i potpredsjednici političkih stranaka ljevice i nvo sektora iz EU i regiona.

Konferencija Korčulanske škole Mirel Radić

Cilj ovogodišnje Korčulanske škole je da se kroz otvoren, sadržajan, politički i ideološki dijalog razmotri trenutno socio-ekonomsko stanje naših društava, kao i politički trendovi sa stajališta socijaldemokratske i progresivne vizije ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i jačanja demokratije u zemljama regiona.

Konstatovano je da se EU, a takodje i naš region suočava sa mnogim političkim i razvojnim izazovima koji zahtjevaju izlaženje iz okvira dosadašnjih nazadnih -neoliberalnih, konzervativnih i idejno zastarjelih riješenja u stremljenjima za socijalnu pravdu, ljudska i rodna prava i društvenu i medjugeneracijsku solidarnost.

Predsjednik Krivokapić istakao je da države u regionu postaju sve više autokratske, da se mladi iseljavaju u potrazi za poslom i socijalnom pravdom, a da se kao nikad do sad u Crnoj Gori vrši politički progon žena koji je porušio tradicionalni moralni kodeks crnogorskog društva.

Konstatovano je da medjugeneracijska solidarnost, te usaglašavanje heterogenih društvenih interesa, kako generacijskih tako i u smislu rodne ravnopravnosti, treba da bude okosnica politika koje će doprinjeti stabilnosti, razvoju i saradnji u regionu.

 

Medijski pul SDP

ulcinj

SDP Ulcinj: Vlado Crne Gore, i u Ulcinju ima mjesta za hotele

Iz Vladine Službe za odnose sa javnošću je izdato saopštenje o posjeti vlasnika  kompanije DAMAC i njihovom interesovanju za izgradnju hotela visoke kategorije u Crnu Goru.

U saopštenju se  naglašava da je premijer Duško Marković posebno istakao povoljne mogućnosti investiranja u sjeverni region.

Uz potpuno uvažavanje potrebe i značaja bržeg razvoja sjevera Crne Gore, ovim putem želimo podsjetiti Premijera da i u južnom regionu postoji jedan grad koji raspolaže resursima, bogom danim za izgradnju hotela visoke kategorije.

Vladino sapštenje na najbolji mogući način pokazuje da i ova Vlada nastavlja politiku odvraćanja ozbiljnih investitora od ulaganja u Ulcinj, koja se u  kontinuitetu vodi zadnjih, skoro 30 godina. Politike, koja je dozvolila da se lokacije, na kojima su još 30-tih godina prošlog vijeka postojali hoteli, danas koriste kao parkinzi, a omladina Ulcinja svoju egzistenciju i budućnost obezbjeđuje i gradi širom Evrope i SAD.

Na ovo bi ponekad mogli da ih podsjete i njihovi koalicioni partneri iz albanskih nacionalnih partija, koji mudro ćute i završavaju svoje poslove.

Izvor: mne.ul-info.com

mirko-pavicevic

Pavićević: Preispitati kako je otuđena milionska imovina

Fabrika celuloze i papira je prestala da radi 1989. godine. Od tada je imovina te nekada moćne kompanije, procijenjena na više desetina miliona eura, pljačkana sa raznih strana. Djelovi kompanije su prodavani po deset puta manjoj cijeni u poređenju sa stvarnom vrijednošću, kazao je Mirko Pavićević.

Predstavni­ci be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od Vla­de Cr­ne Go­re i lo­kal­ne upra­ve da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja bi ima­la za­da­tak da pre­i­spi­ta ka­ko su spro­vo­đe­ne pri­va­ti­za­ci­je ne­ka­da­šnje Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra. Is­ta­kli su da je po­gub­no što je fa­bri­ka, ko­ja je svo­je­vre­me­no upo­šlja­va­la i do dvi­je i po hi­lja­de rad­ni­ka, sko­ro tri de­ce­ni­je osta­vlje­na na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na.

Sma­tra­ju da po­sto­je oprav­da­ne sum­nje da je pri­li­kom pro­da­je fa­brič­kih po­go­na, či­ji je vla­snik bi­la dr­ža­va, bi­lo ne­do­zvo­lje­nih rad­nji i da bi zbog to­ga ne­ko tre­ba­lo da od­go­va­ra. Na­gla­si­li su da je po­sli­je za­tva­ra­nja fa­bri­ke pri­mje­nji­van po­gu­ban obra­zac pri­va­ti­za­ci­je, ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan sa­mo za Be­ra­ne, već za či­ta­vu Cr­nu Go­ru. Is­ta­kli su da vla­sni­ci ko­ji su ka­sni­je ku­po­va­li imo­vi­nu fa­bri­ke ni­je­su ima­li za cilj da po­kre­nu pro­iz­vod­nju, ne­go da za se­be ugra­be pro­tiv­prav­nu ko­rist.
–Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra je pre­sta­la da ra­di 1989. go­di­ne. Od ta­da je imo­vi­na te ne­ka­da moć­ne kom­pa­ni­je, pro­ci­je­nje­na na vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura, pljač­ka­na sa ra­znih stra­na. Dje­lo­vi kom­pa­ni­je su pro­da­va­ni po de­set pu­ta ma­njoj ci­je­ni u po­re­đe­nju sa stvar­nom vri­jed­no­šću.

Ra­ču­ni­ca no­vih vla­sni­ka je u ovim slu­ča­je­vi­ma bi­la ja­sna. Ob­na­vlja­nje pro­iz­vod­nje im od sa­mog po­čet­ka ni­je bi­lo u pla­nu, iako je to osnov­ni raz­log pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Ne­ke dje­lo­ve imo­vi­ne su pro­da­li i unov­či­li, dok su na osta­tak sta­vi­li hi­po­te­ke za kre­di­te ko­je ne vra­ća­ju. Na taj na­čin no­vim vla­sni­ci­ma ne sa­mo da se vra­tio uku­pan iz­nos ku­po­pro­daj­ne ci­je­ne, već su ima­li i mi­li­on­sku do­bit, što je kom­pa­ni­ju do­ve­lo do pot­pu­nog uni­šte­nja.

Za to vri­je­me, dr­žav­ni or­ga­ni ni­ti su in­si­sti­ra­li na spro­vo­đe­nju oba­ve­za de­fi­ni­sa­nih ugo­vo­ri­ma o pri­va­ti­za­ci­ji, ni­ti su pred­u­zi­ma­li mje­re da spri­je­če otu­đi­va­nje imo­vi­ne. Za­to tra­ži­mo da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja će pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ve­za­na za pri­va­ti­za­ci­ju po­me­nu­te kom­pa­ni­je i ko­ja će pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će ko­ra­ke da se pro­ce­su­i­ra­ju pri­vred­ni gro­ba­ri ko­ji su sa­hra­ni­li ce­lu­lo­zi­ne po­go­ne – sa­op­štio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić, uz pod­sje­ća­nje da je fa­bri­ku 1996. go­di­ne, za ne­što ma­nje od mi­li­on eura, ku­pi­la fir­ma Ti­go­im­peks, na če­lu sa Ra­do­jem Go­mi­la­no­vi­ćem.
On je is­ta­kao da Go­mi­la­no­vić ni­je is­po­što­vao od­red­be iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra i da od po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje prak­tič­no ni­je bi­lo ni­šta.
– Zna se da je po­čet­nu ci­je­nu na tre­ćoj li­ci­ta­ci­ji, na ko­joj je ku­pio fa­bri­ku, pred­lo­žio sam Go­mi­la­no­vić, ko­ji je do ci­je­ne do­šao ta­ko što je sa­brao svo­ja po­tra­ži­va­nja i po­tra­ži­va­nja osta­lih obez­bi­je­đe­nih po­vje­ri­la­ca, ad­mi­ni­stra­tiv­ne tro­ško­ve ste­ča­ja i dje­li­mič­no pri­o­ri­tet­na po­tra­ži­va­nja. Od­mah na­kon ku­po­vi­ne fa­bri­ke, on je za­tra­žio re­pro­gram du­go­va­nja od po­vje­ri­la­ca.

Po­zna­to je da je re­pro­gram naj­pri­je do­bio od Vla­de Cr­ne Go­re, tač­ni­je od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Fa­bri­ka je Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja du­go­va­la pre­ko 380 hi­lja­da eura. Vla­snik se oba­ve­zao da će po­lo­vi­nu tog iz­no­sa da ulo­ži u in­ve­sti­ci­je u ci­lju po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje, a po­lo­vi­nu da vra­ti u ro­ku ko­ji ni­je pre­ci­zi­ran. Ni­je po­zna­to da li je taj no­vac ika­da vra­ćen.U po­je­di­nim iz­vje­šta­ji­ma se na­vo­di da je Go­mi­la­no­vi­ću u su­sret iza­šla i kom­pa­ni­ja Lov­ćen osi­gu­ra­nje, ko­ja se od­re­kla du­ga od 56 hi­lja­da eura.

U su­sret iz­bo­ri­ma 2007. go­di­ne, „Ti­go­im­peks” je od ta­da­šnjeg Fon­da za raz­voj do­bio oko 500 hi­lja­da eura, a ne­što ra­ni­je je do­bio 50 hi­lja­da eura od Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje na ime pre­kva­li­fi­ka­ci­je rad­ne sna­ge. Fa­bri­ku je po­mo­gla i lo­kal­na upra­va, pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be da za ta­da­šnjih 250 rad­ni­ka iz­mi­ri za­o­sta­le pla­te i po­ve­že rad­ni staž, u ukup­noj vri­jed­no­sti od 300 hi­lja­da eura, iako je po ugo­vo­ru to bi­la oba­ve­za no­vog vla­sni­ka. Ni sve to ni­je po­mo­glo da se u ce­lu­lo­znim po­go­ni­ma or­ga­ni­zu­je kon­ti­nu­i­ra­na pro­iz­vod­nja – is­ta­ko je Pa­vi­će­vić.
On tvr­di da je Go­mi­la­no­vić u me­đu­vre­me­nu otu­đio ne­ke od su­štin­skih dje­lo­va opre­me i pro­da­vao ih is­pod sva­ke re­al­ne ci­je­ne.
– Zna se da je Go­mi­la­no­vić iz fa­bri­ke iz­vu­kao par­ni ko­tao i pro­dao ga is­pod stvar­ne vri­jed­no­sti. Ko­tao je bio vri­je­dan oko po­la mi­li­o­na eura, a pro­dat je za 100 hi­lja­da eura. Do­ku­men­to­va­no je da je dru­gu ključ­nu ma­ši­nu, re­zač pa­pi­ra, vla­snik od­ve­zao u Be­o­grad i dao na po­zaj­mi­cu dru­gom ko­ri­sni­ku. I u pret­hod­nim go­di­na­ma Go­mi­la­no­vić je neo­me­ta­no otu­đi­vao pre­o­sta­lu imo­vi­nu ko­ja ni­je pod hi­po­te­kam i pro­da­vao je u sta­ro gvo­žđe, tvr­de­ći da iz fa­bri­ke ne od­no­si ni­šta što je bit­no za pro­ces pro­iz­vod­nje, već sa­mo ne­po­treb­ne stva­ri ko­je bi iona­ko ko­ro­zi­ra­le.

Sko­ro sva pre­o­sta­la ma­šin­ska opre­ma, uklju­ču­ju­ći i vo­de­ću ma­ši­nu za pro­iz­vod­nju pa­pi­ra, ta­ko­zva­nu pa­pir ma­ši­nu, sta­vlje­na je pod hi­po­te­ku kod Hi­po al­pe adri­ja ban­ke. Ta ban­ka je svo­je­vre­me­no Go­mi­la­no­vi­ću odo­bri­la kre­dit od 700.000 eura, a po­što ga ni­je vra­ćao, 2011. go­di­ne od nje­ga je po­tra­ži­va­la 900.000 eura. Ni­je po­zna­to da li je ban­ka do sa­da pre­u­ze­la pa­pir ma­ši­nu – ka­zao je Pa­vi­će­vić i do­dao da je sve na­bro­ja­no sa­mo dio ono­ga što bi tre­ba­lo da bu­de pred­met nad­le­žnog dr­žav­nog tu­ži­la­štva.

Izvor: Dan.co.me

mirko-pavicevic

Pavićević: Preispitati kako je otuđena milionska imovina

Predstavni­ci be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od Vla­de Cr­ne Go­re i lo­kal­ne upra­ve da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja bi ima­la za­da­tak da pre­i­spi­ta ka­ko su spro­vo­đe­ne pri­va­ti­za­ci­je ne­ka­da­šnje Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra. Is­ta­kli su da je po­gub­no što je fa­bri­ka, ko­ja je svo­je­vre­me­no upo­šlja­va­la i do dvi­je i po hi­lja­de rad­ni­ka, sko­ro tri de­ce­ni­je osta­vlje­na na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na.

Sma­tra­ju da po­sto­je oprav­da­ne sum­nje da je pri­li­kom pro­da­je fa­brič­kih po­go­na, či­ji je vla­snik bi­la dr­ža­va, bi­lo ne­do­zvo­lje­nih rad­nji i da bi zbog to­ga ne­ko tre­ba­lo da od­go­va­ra. Na­gla­si­li su da je po­sli­je za­tva­ra­nja fa­bri­ke pri­mje­nji­van po­gu­ban obra­zac pri­va­ti­za­ci­je, ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan sa­mo za Be­ra­ne, već za či­ta­vu Cr­nu Go­ru. Is­ta­kli su da vla­sni­ci ko­ji su ka­sni­je ku­po­va­li imo­vi­nu fa­bri­ke ni­je­su ima­li za cilj da po­kre­nu pro­iz­vod­nju, ne­go da za se­be ugra­be pro­tiv­prav­nu ko­rist.
–Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra je pre­sta­la da ra­di 1989. go­di­ne. Od ta­da je imo­vi­na te ne­ka­da moć­ne kom­pa­ni­je, pro­ci­je­nje­na na vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura, pljač­ka­na sa ra­znih stra­na. Dje­lo­vi kom­pa­ni­je su pro­da­va­ni po de­set pu­ta ma­njoj ci­je­ni u po­re­đe­nju sa stvar­nom vri­jed­no­šću. Ra­ču­ni­ca no­vih vla­sni­ka je u ovim slu­ča­je­vi­ma bi­la ja­sna. Ob­na­vlja­nje pro­iz­vod­nje im od sa­mog po­čet­ka ni­je bi­lo u pla­nu, iako je to osnov­ni raz­log pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Ne­ke dje­lo­ve imo­vi­ne su pro­da­li i unov­či­li, dok su na osta­tak sta­vi­li hi­po­te­ke za kre­di­te ko­je ne vra­ća­ju. Na taj na­čin no­vim vla­sni­ci­ma ne sa­mo da se vra­tio uku­pan iz­nos ku­po­pro­daj­ne ci­je­ne, već su ima­li i mi­li­on­sku do­bit, što je kom­pa­ni­ju do­ve­lo do pot­pu­nog uni­šte­nja. Za to vri­je­me, dr­žav­ni or­ga­ni ni­ti su in­si­sti­ra­li na spro­vo­đe­nju oba­ve­za de­fi­ni­sa­nih ugo­vo­ri­ma o pri­va­ti­za­ci­ji, ni­ti su pred­u­zi­ma­li mje­re da spri­je­če otu­đi­va­nje imo­vi­ne. Za­to tra­ži­mo da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja će pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ve­za­na za pri­va­ti­za­ci­ju po­me­nu­te kom­pa­ni­je i ko­ja će pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će ko­ra­ke da se pro­ce­su­i­ra­ju pri­vred­ni gro­ba­ri ko­ji su sa­hra­ni­li ce­lu­lo­zi­ne po­go­ne – sa­op­štio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić, uz pod­sje­ća­nje da je fa­bri­ku 1996. go­di­ne, za ne­što ma­nje od mi­li­on eura, ku­pi­la fir­ma Ti­go­im­peks, na če­lu sa Ra­do­jem Go­mi­la­no­vi­ćem.
On je is­ta­kao da Go­mi­la­no­vić ni­je is­po­što­vao od­red­be iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra i da od po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje prak­tič­no ni­je bi­lo ni­šta.
– Zna se da je po­čet­nu ci­je­nu na tre­ćoj li­ci­ta­ci­ji, na ko­joj je ku­pio fa­bri­ku, pred­lo­žio sam Go­mi­la­no­vić, ko­ji je do ci­je­ne do­šao ta­ko što je sa­brao svo­ja po­tra­ži­va­nja i po­tra­ži­va­nja osta­lih obez­bi­je­đe­nih po­vje­ri­la­ca, ad­mi­ni­stra­tiv­ne tro­ško­ve ste­ča­ja i dje­li­mič­no pri­o­ri­tet­na po­tra­ži­va­nja. Od­mah na­kon ku­po­vi­ne fa­bri­ke, on je za­tra­žio re­pro­gram du­go­va­nja od po­vje­ri­la­ca. Po­zna­to je da je re­pro­gram naj­pri­je do­bio od Vla­de Cr­ne Go­re, tač­ni­je od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Fa­bri­ka je Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja du­go­va­la pre­ko 380 hi­lja­da eura. Vla­snik se oba­ve­zao da će po­lo­vi­nu tog iz­no­sa da ulo­ži u in­ve­sti­ci­je u ci­lju po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje, a po­lo­vi­nu da vra­ti u ro­ku ko­ji ni­je pre­ci­zi­ran. Ni­je po­zna­to da li je taj no­vac ika­da vra­ćen.U po­je­di­nim iz­vje­šta­ji­ma se na­vo­di da je Go­mi­la­no­vi­ću u su­sret iza­šla i kom­pa­ni­ja Lov­ćen osi­gu­ra­nje, ko­ja se od­re­kla du­ga od 56 hi­lja­da eura. U su­sret iz­bo­ri­ma 2007. go­di­ne, „Ti­go­im­peks” je od ta­da­šnjeg Fon­da za raz­voj do­bio oko 500 hi­lja­da eura, a ne­što ra­ni­je je do­bio 50 hi­lja­da eura od Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje na ime pre­kva­li­fi­ka­ci­je rad­ne sna­ge. Fa­bri­ku je po­mo­gla i lo­kal­na upra­va, pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be da za ta­da­šnjih 250 rad­ni­ka iz­mi­ri za­o­sta­le pla­te i po­ve­že rad­ni staž, u ukup­noj vri­jed­no­sti od 300 hi­lja­da eura, iako je po ugo­vo­ru to bi­la oba­ve­za no­vog vla­sni­ka. Ni sve to ni­je po­mo­glo da se u ce­lu­lo­znim po­go­ni­ma or­ga­ni­zu­je kon­ti­nu­i­ra­na pro­iz­vod­nja – is­ta­ko je Pa­vi­će­vić.
On tvr­di da je Go­mi­la­no­vić u me­đu­vre­me­nu otu­đio ne­ke od su­štin­skih dje­lo­va opre­me i pro­da­vao ih is­pod sva­ke re­al­ne ci­je­ne.
– Zna se da je Go­mi­la­no­vić iz fa­bri­ke iz­vu­kao par­ni ko­tao i pro­dao ga is­pod stvar­ne vri­jed­no­sti. Ko­tao je bio vri­je­dan oko po­la mi­li­o­na eura, a pro­dat je za 100 hi­lja­da eura. Do­ku­men­to­va­no je da je dru­gu ključ­nu ma­ši­nu, re­zač pa­pi­ra, vla­snik od­ve­zao u Be­o­grad i dao na po­zaj­mi­cu dru­gom ko­ri­sni­ku. I u pret­hod­nim go­di­na­ma Go­mi­la­no­vić je neo­me­ta­no otu­đi­vao pre­o­sta­lu imo­vi­nu ko­ja ni­je pod hi­po­te­kam i pro­da­vao je u sta­ro gvo­žđe, tvr­de­ći da iz fa­bri­ke ne od­no­si ni­šta što je bit­no za pro­ces pro­iz­vod­nje, već sa­mo ne­po­treb­ne stva­ri ko­je bi iona­ko ko­ro­zi­ra­le. Sko­ro sva pre­o­sta­la ma­šin­ska opre­ma, uklju­ču­ju­ći i vo­de­ću ma­ši­nu za pro­iz­vod­nju pa­pi­ra, ta­ko­zva­nu pa­pir ma­ši­nu, sta­vlje­na je pod hi­po­te­ku kod Hi­po al­pe adri­ja ban­ke. Ta ban­ka je svo­je­vre­me­no Go­mi­la­no­vi­ću odo­bri­la kre­dit od 700.000 eura, a po­što ga ni­je vra­ćao, 2011. go­di­ne od nje­ga je po­tra­ži­va­la 900.000 eura. Ni­je po­zna­to da li je ban­ka do sa­da pre­u­ze­la pa­pir ma­ši­nu – ka­zao je Pa­vi­će­vić i do­dao da je sve na­bro­ja­no sa­mo dio ono­ga što bi tre­ba­lo da bu­de pred­met nad­le­žnog dr­žav­nog tu­ži­la­štva.

Izvor: Dnevni list Dan

rasko konjevic press

Konjević: Plaćanje poreza imovinom nezakonito

Danas je u Press Sali SDP, sa početkom u 11h, održana pres konferencija na kojoj se javnosti obratio potpredsjednik SDP i poslanik u Skupštini Crne Gore, mr Raško Konjević.

On je novinarima naznačio da je Vlada na svojoj sjednici 27. jula 2017. godine dala saglasnost na dva ugovora sa kompanijama Work Finder i Đurković company da se iznos poreskog dugovanja od 1,6 miliona eura naplati imovinom poreskih dužnika, te da smatra da je takva vrsta pravnog posla apsolutno nezakonita i suprotna zakonu o reprogramu poreskog duga, preciznije članom 18 zakona koji zabranjuje naplatu poreskih dugovanja imovinom.

“Imajući u vidu da je Ministarstvo finansija u svom saopštenju od 31. jula 2017. godine tvrdilo da se radi o zakonitom pravnom postupku, uz činjenicu da sam odmah nakon toga zatražio od Ministarstva finansija zaključke sa te sjednice Vlade, kao i da sam zatražio kopiju ugovora koji je trebalo da bude potpisan sa te dvije kompanije, punih evo već danas mjesec dana od odluke Vlade da sa tim kompanijama sklopi takvu vrstu nezakonitog pravnog posla, javnost nije uspjela da sazna da li je resorno ministarstvo finansija potpisalo jedan takav ugovor koji je na štetu građana Crne Gore, imajući u vidu činjenicu da se te dvije kompanije stavljaju u privilegovan položaj i da  se tim dvijama kompanijama  nezakonito daje mogućnost da svoja ogromna poreska dugovanja naplate imovinom (radi se o stambenim jedinicama, podrumskim prostorijama itd.).”

“Iako je Vlada zakonom o reprogramu u decembru prošle godine zaustavila takvu praksu,  ponovo je 27. jula htjela da na mala vrata, na nezakonit način  to uradi. Ovim putem, po treći put, pozivam resornog potpredsjednika Vlade, gospodina Simovića, pozivam resornog ministra finansija, gospodina Radunovića, imajući u vidu da su u saopštenju Vlade od 31. jula 2017. godine tvrdili da se radi o zakonitom pravnom postupku, da stanu iza svog javnog saopštenja, da objave ugovore sa kompanijama WorkFinder i Đurković company, da javno objave te ugovore kao i zaključke Vlade sa pomenute sjednice.

Kada to urade ja ću istoga trenutka te ugovore, uz krivičnu prijavu podnjeti Specijalnom tužilaštvu da utvrde da li u tim radnjama Ministarstva finansija postoji biće krivičnog djela – zloupotreba službenog položaja. Ukoliko i dalje nastave da ćute, na šta nemaju pravo jer se ovdje radi o novcu građana Crne Gore, barem neka javnosti kažu da li i dalje stoje iza tih pravnih postupaka, a tužilaštvo pozivam da izuzme dokumentaciju, da uzme zakon o reprogramu poreskog duga i da provjeri članove 17 i 18 i utvrdi da li je moguće bilo gdje na svijetu pozivati se na pravni osnov i na pravni akt koji je prestao da važi još 21. decembra 2016. godine”.

“Pozivam gospodina Simovića i ministra Radunovića, koji je u svom saopštenju od 31. jula 2017. godine tvrdio da se radi o zakonitom pravnom poslu, da izađe pred građane Crne Gore i u javnost objavi da li se radi o zakonitom pravnom postupku. Ako kaže da je to zakonito neka taj ugovor potpiše i objavi pa će onda crnogorska javnost imati priliku da vidi da li je to zakoniti pravni posao, kako se poreski dug naplaćuje i ko je u pravu i ko govori istinu”.

Konjević je napomenuo da je Skupština usvojila zakon o reprogramu poreskog duga i da je Vlada , odnosno jednopartijska Skupština usvajajući taj zakon u svom članu 18 prekinula sa praksom naplate poreskog duga imovinom. U poglavlju 3 obrazloženja tog zakona govori se o tome kako Vlada želi da ustanovi zakonom praksu neselektivne naplate poreskog duga, pravdajući to činjenicom da je potrebno, sa čim se slažem, zavesti maksimalnu fiskalnu disciplinu. Samo nepunih osam mjeseci nakon toga Vlada pod pritiskom nekoliko tajkunskih firmi koje su bliske DPS – u, donosi uredbu koju je ukinula decembra mjeseca 2016. godine sa obrazloženjem da će na takav način bolje obezbjediti fiskalnu disciplinu.

Ključna preporuka Vladi Crne Gore od strane Državne revizorske institucije bila je da preispita takvu politiku naplate poreskog duga imovinom. Državna revizorska institucija konstatuje da je gotovo 50 posto imovine koja je na takav način u prethodnom period naplaćena od strane poreskih dužnika, nefunkcionalna, odnosno da je država ne koristi.

“Da se radi o neadekvatnom prostoru, o garažnom prostoru, o podrumskim prostorima, o stambenim jedinicama, dakle radi se o prostoru koji država Crna Gora nema iz koga razloga da stavi u funkcionalnu poziciju. Bez obzira na ovu preporuku i činjenicu da su prije samo osam mjeseci ukinuli taj pravni akt zakonom, Vlada ponovo usvaja takvu odluku koju krije od javnosti i želi da na selektivan način dezavuiše odredbe zakona o reprogramu poreskog duga, da u privilegovan položaj stavi nekoliko tajkunskih firmi koje će svoju neadekvatnu imovinu koju ne mogu da prodaju na tržištu, u precjenjenom iznosu dati državi a na hiljade poreskih obveznika nastaviti da svoje obaveze u teškom biznis ambijentu plaćaju gotovim novcem.

“Ne samo poreski obveznici u smislu pravnih lica već i u smislu fizičkih lica. Da li Vlada na ovaj način želi da pošalje poruku da se porez ne treba plaćati novcem nego da porez možemo da plaćamo imovinom koja ne vrijedi? Ovakvom uredbom, maltene se van snage u jednom dijelu odredbi stavlja zakon o reprogramu poreskog duga”.

Vlada ovakvim ponašanjem neće dovesti do fiskalne konsolidacije i stabilnosti, suprotno preporukama državne revizorske institucije i suprotno svom opredjeljenju iz decembra 2016. Godine. Pod pritiskom ovih tajkunskih firmi želi da milionske iznose poreskog duga prema građanima Crne Gore naplati neadekvatnom imovinom, naglasio je Konjević.

“Uzmite samo primjer ove dvije kompanije koje za naplatu poreza od 1,6 miliona eura nude podrume, neadekvatne stambene jedinice i slično. Pozivam Vladu da ostane pri svom opredjeljenju iz decembra mjeseca, da striktno i neselektivno primjenjuje zakon o reprogramu poreskog duga, da se nikako ne vraća na ovakvu praksu sa kojom je i sama jednom prekunula u decembrau, jer ona neće dovesti do fiskalne stabilnosti i do smanjenja poreskog duga koji iznosi 700 miliona eura i apsolutno će u privilegovan položaj dovesti samo nekoliko kompanija koje nažalost imaju desetine miliona eura poreskog duga”.

 

Medijski pul SDP