mirko-pavicevic

Pavićević: Preispitati kako je otuđena milionska imovina

Predstavni­ci be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od Vla­de Cr­ne Go­re i lo­kal­ne upra­ve da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja bi ima­la za­da­tak da pre­i­spi­ta ka­ko su spro­vo­đe­ne pri­va­ti­za­ci­je ne­ka­da­šnje Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra. Is­ta­kli su da je po­gub­no što je fa­bri­ka, ko­ja je svo­je­vre­me­no upo­šlja­va­la i do dvi­je i po hi­lja­de rad­ni­ka, sko­ro tri de­ce­ni­je osta­vlje­na na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na.

Sma­tra­ju da po­sto­je oprav­da­ne sum­nje da je pri­li­kom pro­da­je fa­brič­kih po­go­na, či­ji je vla­snik bi­la dr­ža­va, bi­lo ne­do­zvo­lje­nih rad­nji i da bi zbog to­ga ne­ko tre­ba­lo da od­go­va­ra. Na­gla­si­li su da je po­sli­je za­tva­ra­nja fa­bri­ke pri­mje­nji­van po­gu­ban obra­zac pri­va­ti­za­ci­je, ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan sa­mo za Be­ra­ne, već za či­ta­vu Cr­nu Go­ru. Is­ta­kli su da vla­sni­ci ko­ji su ka­sni­je ku­po­va­li imo­vi­nu fa­bri­ke ni­je­su ima­li za cilj da po­kre­nu pro­iz­vod­nju, ne­go da za se­be ugra­be pro­tiv­prav­nu ko­rist.
–Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra je pre­sta­la da ra­di 1989. go­di­ne. Od ta­da je imo­vi­na te ne­ka­da moć­ne kom­pa­ni­je, pro­ci­je­nje­na na vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura, pljač­ka­na sa ra­znih stra­na. Dje­lo­vi kom­pa­ni­je su pro­da­va­ni po de­set pu­ta ma­njoj ci­je­ni u po­re­đe­nju sa stvar­nom vri­jed­no­šću. Ra­ču­ni­ca no­vih vla­sni­ka je u ovim slu­ča­je­vi­ma bi­la ja­sna. Ob­na­vlja­nje pro­iz­vod­nje im od sa­mog po­čet­ka ni­je bi­lo u pla­nu, iako je to osnov­ni raz­log pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Ne­ke dje­lo­ve imo­vi­ne su pro­da­li i unov­či­li, dok su na osta­tak sta­vi­li hi­po­te­ke za kre­di­te ko­je ne vra­ća­ju. Na taj na­čin no­vim vla­sni­ci­ma ne sa­mo da se vra­tio uku­pan iz­nos ku­po­pro­daj­ne ci­je­ne, već su ima­li i mi­li­on­sku do­bit, što je kom­pa­ni­ju do­ve­lo do pot­pu­nog uni­šte­nja. Za to vri­je­me, dr­žav­ni or­ga­ni ni­ti su in­si­sti­ra­li na spro­vo­đe­nju oba­ve­za de­fi­ni­sa­nih ugo­vo­ri­ma o pri­va­ti­za­ci­ji, ni­ti su pred­u­zi­ma­li mje­re da spri­je­če otu­đi­va­nje imo­vi­ne. Za­to tra­ži­mo da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja će pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ve­za­na za pri­va­ti­za­ci­ju po­me­nu­te kom­pa­ni­je i ko­ja će pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će ko­ra­ke da se pro­ce­su­i­ra­ju pri­vred­ni gro­ba­ri ko­ji su sa­hra­ni­li ce­lu­lo­zi­ne po­go­ne – sa­op­štio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić, uz pod­sje­ća­nje da je fa­bri­ku 1996. go­di­ne, za ne­što ma­nje od mi­li­on eura, ku­pi­la fir­ma Ti­go­im­peks, na če­lu sa Ra­do­jem Go­mi­la­no­vi­ćem.
On je is­ta­kao da Go­mi­la­no­vić ni­je is­po­što­vao od­red­be iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra i da od po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje prak­tič­no ni­je bi­lo ni­šta.
– Zna se da je po­čet­nu ci­je­nu na tre­ćoj li­ci­ta­ci­ji, na ko­joj je ku­pio fa­bri­ku, pred­lo­žio sam Go­mi­la­no­vić, ko­ji je do ci­je­ne do­šao ta­ko što je sa­brao svo­ja po­tra­ži­va­nja i po­tra­ži­va­nja osta­lih obez­bi­je­đe­nih po­vje­ri­la­ca, ad­mi­ni­stra­tiv­ne tro­ško­ve ste­ča­ja i dje­li­mič­no pri­o­ri­tet­na po­tra­ži­va­nja. Od­mah na­kon ku­po­vi­ne fa­bri­ke, on je za­tra­žio re­pro­gram du­go­va­nja od po­vje­ri­la­ca. Po­zna­to je da je re­pro­gram naj­pri­je do­bio od Vla­de Cr­ne Go­re, tač­ni­je od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Fa­bri­ka je Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja du­go­va­la pre­ko 380 hi­lja­da eura. Vla­snik se oba­ve­zao da će po­lo­vi­nu tog iz­no­sa da ulo­ži u in­ve­sti­ci­je u ci­lju po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje, a po­lo­vi­nu da vra­ti u ro­ku ko­ji ni­je pre­ci­zi­ran. Ni­je po­zna­to da li je taj no­vac ika­da vra­ćen.U po­je­di­nim iz­vje­šta­ji­ma se na­vo­di da je Go­mi­la­no­vi­ću u su­sret iza­šla i kom­pa­ni­ja Lov­ćen osi­gu­ra­nje, ko­ja se od­re­kla du­ga od 56 hi­lja­da eura. U su­sret iz­bo­ri­ma 2007. go­di­ne, „Ti­go­im­peks” je od ta­da­šnjeg Fon­da za raz­voj do­bio oko 500 hi­lja­da eura, a ne­što ra­ni­je je do­bio 50 hi­lja­da eura od Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje na ime pre­kva­li­fi­ka­ci­je rad­ne sna­ge. Fa­bri­ku je po­mo­gla i lo­kal­na upra­va, pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be da za ta­da­šnjih 250 rad­ni­ka iz­mi­ri za­o­sta­le pla­te i po­ve­že rad­ni staž, u ukup­noj vri­jed­no­sti od 300 hi­lja­da eura, iako je po ugo­vo­ru to bi­la oba­ve­za no­vog vla­sni­ka. Ni sve to ni­je po­mo­glo da se u ce­lu­lo­znim po­go­ni­ma or­ga­ni­zu­je kon­ti­nu­i­ra­na pro­iz­vod­nja – is­ta­ko je Pa­vi­će­vić.
On tvr­di da je Go­mi­la­no­vić u me­đu­vre­me­nu otu­đio ne­ke od su­štin­skih dje­lo­va opre­me i pro­da­vao ih is­pod sva­ke re­al­ne ci­je­ne.
– Zna se da je Go­mi­la­no­vić iz fa­bri­ke iz­vu­kao par­ni ko­tao i pro­dao ga is­pod stvar­ne vri­jed­no­sti. Ko­tao je bio vri­je­dan oko po­la mi­li­o­na eura, a pro­dat je za 100 hi­lja­da eura. Do­ku­men­to­va­no je da je dru­gu ključ­nu ma­ši­nu, re­zač pa­pi­ra, vla­snik od­ve­zao u Be­o­grad i dao na po­zaj­mi­cu dru­gom ko­ri­sni­ku. I u pret­hod­nim go­di­na­ma Go­mi­la­no­vić je neo­me­ta­no otu­đi­vao pre­o­sta­lu imo­vi­nu ko­ja ni­je pod hi­po­te­kam i pro­da­vao je u sta­ro gvo­žđe, tvr­de­ći da iz fa­bri­ke ne od­no­si ni­šta što je bit­no za pro­ces pro­iz­vod­nje, već sa­mo ne­po­treb­ne stva­ri ko­je bi iona­ko ko­ro­zi­ra­le. Sko­ro sva pre­o­sta­la ma­šin­ska opre­ma, uklju­ču­ju­ći i vo­de­ću ma­ši­nu za pro­iz­vod­nju pa­pi­ra, ta­ko­zva­nu pa­pir ma­ši­nu, sta­vlje­na je pod hi­po­te­ku kod Hi­po al­pe adri­ja ban­ke. Ta ban­ka je svo­je­vre­me­no Go­mi­la­no­vi­ću odo­bri­la kre­dit od 700.000 eura, a po­što ga ni­je vra­ćao, 2011. go­di­ne od nje­ga je po­tra­ži­va­la 900.000 eura. Ni­je po­zna­to da li je ban­ka do sa­da pre­u­ze­la pa­pir ma­ši­nu – ka­zao je Pa­vi­će­vić i do­dao da je sve na­bro­ja­no sa­mo dio ono­ga što bi tre­ba­lo da bu­de pred­met nad­le­žnog dr­žav­nog tu­ži­la­štva.

Izvor: Dnevni list Dan

rasko konjevic press

Konjević: Plaćanje poreza imovinom nezakonito

Danas je u Press Sali SDP, sa početkom u 11h, održana pres konferencija na kojoj se javnosti obratio potpredsjednik SDP i poslanik u Skupštini Crne Gore, mr Raško Konjević.

On je novinarima naznačio da je Vlada na svojoj sjednici 27. jula 2017. godine dala saglasnost na dva ugovora sa kompanijama Work Finder i Đurković company da se iznos poreskog dugovanja od 1,6 miliona eura naplati imovinom poreskih dužnika, te da smatra da je takva vrsta pravnog posla apsolutno nezakonita i suprotna zakonu o reprogramu poreskog duga, preciznije članom 18 zakona koji zabranjuje naplatu poreskih dugovanja imovinom.

“Imajući u vidu da je Ministarstvo finansija u svom saopštenju od 31. jula 2017. godine tvrdilo da se radi o zakonitom pravnom postupku, uz činjenicu da sam odmah nakon toga zatražio od Ministarstva finansija zaključke sa te sjednice Vlade, kao i da sam zatražio kopiju ugovora koji je trebalo da bude potpisan sa te dvije kompanije, punih evo već danas mjesec dana od odluke Vlade da sa tim kompanijama sklopi takvu vrstu nezakonitog pravnog posla, javnost nije uspjela da sazna da li je resorno ministarstvo finansija potpisalo jedan takav ugovor koji je na štetu građana Crne Gore, imajući u vidu činjenicu da se te dvije kompanije stavljaju u privilegovan položaj i da  se tim dvijama kompanijama  nezakonito daje mogućnost da svoja ogromna poreska dugovanja naplate imovinom (radi se o stambenim jedinicama, podrumskim prostorijama itd.).”

“Iako je Vlada zakonom o reprogramu u decembru prošle godine zaustavila takvu praksu,  ponovo je 27. jula htjela da na mala vrata, na nezakonit način  to uradi. Ovim putem, po treći put, pozivam resornog potpredsjednika Vlade, gospodina Simovića, pozivam resornog ministra finansija, gospodina Radunovića, imajući u vidu da su u saopštenju Vlade od 31. jula 2017. godine tvrdili da se radi o zakonitom pravnom postupku, da stanu iza svog javnog saopštenja, da objave ugovore sa kompanijama WorkFinder i Đurković company, da javno objave te ugovore kao i zaključke Vlade sa pomenute sjednice.

Kada to urade ja ću istoga trenutka te ugovore, uz krivičnu prijavu podnjeti Specijalnom tužilaštvu da utvrde da li u tim radnjama Ministarstva finansija postoji biće krivičnog djela – zloupotreba službenog položaja. Ukoliko i dalje nastave da ćute, na šta nemaju pravo jer se ovdje radi o novcu građana Crne Gore, barem neka javnosti kažu da li i dalje stoje iza tih pravnih postupaka, a tužilaštvo pozivam da izuzme dokumentaciju, da uzme zakon o reprogramu poreskog duga i da provjeri članove 17 i 18 i utvrdi da li je moguće bilo gdje na svijetu pozivati se na pravni osnov i na pravni akt koji je prestao da važi još 21. decembra 2016. godine”.

“Pozivam gospodina Simovića i ministra Radunovića, koji je u svom saopštenju od 31. jula 2017. godine tvrdio da se radi o zakonitom pravnom poslu, da izađe pred građane Crne Gore i u javnost objavi da li se radi o zakonitom pravnom postupku. Ako kaže da je to zakonito neka taj ugovor potpiše i objavi pa će onda crnogorska javnost imati priliku da vidi da li je to zakoniti pravni posao, kako se poreski dug naplaćuje i ko je u pravu i ko govori istinu”.

Konjević je napomenuo da je Skupština usvojila zakon o reprogramu poreskog duga i da je Vlada , odnosno jednopartijska Skupština usvajajući taj zakon u svom članu 18 prekinula sa praksom naplate poreskog duga imovinom. U poglavlju 3 obrazloženja tog zakona govori se o tome kako Vlada želi da ustanovi zakonom praksu neselektivne naplate poreskog duga, pravdajući to činjenicom da je potrebno, sa čim se slažem, zavesti maksimalnu fiskalnu disciplinu. Samo nepunih osam mjeseci nakon toga Vlada pod pritiskom nekoliko tajkunskih firmi koje su bliske DPS – u, donosi uredbu koju je ukinula decembra mjeseca 2016. godine sa obrazloženjem da će na takav način bolje obezbjediti fiskalnu disciplinu.

Ključna preporuka Vladi Crne Gore od strane Državne revizorske institucije bila je da preispita takvu politiku naplate poreskog duga imovinom. Državna revizorska institucija konstatuje da je gotovo 50 posto imovine koja je na takav način u prethodnom period naplaćena od strane poreskih dužnika, nefunkcionalna, odnosno da je država ne koristi.

“Da se radi o neadekvatnom prostoru, o garažnom prostoru, o podrumskim prostorima, o stambenim jedinicama, dakle radi se o prostoru koji država Crna Gora nema iz koga razloga da stavi u funkcionalnu poziciju. Bez obzira na ovu preporuku i činjenicu da su prije samo osam mjeseci ukinuli taj pravni akt zakonom, Vlada ponovo usvaja takvu odluku koju krije od javnosti i želi da na selektivan način dezavuiše odredbe zakona o reprogramu poreskog duga, da u privilegovan položaj stavi nekoliko tajkunskih firmi koje će svoju neadekvatnu imovinu koju ne mogu da prodaju na tržištu, u precjenjenom iznosu dati državi a na hiljade poreskih obveznika nastaviti da svoje obaveze u teškom biznis ambijentu plaćaju gotovim novcem.

“Ne samo poreski obveznici u smislu pravnih lica već i u smislu fizičkih lica. Da li Vlada na ovaj način želi da pošalje poruku da se porez ne treba plaćati novcem nego da porez možemo da plaćamo imovinom koja ne vrijedi? Ovakvom uredbom, maltene se van snage u jednom dijelu odredbi stavlja zakon o reprogramu poreskog duga”.

Vlada ovakvim ponašanjem neće dovesti do fiskalne konsolidacije i stabilnosti, suprotno preporukama državne revizorske institucije i suprotno svom opredjeljenju iz decembra 2016. Godine. Pod pritiskom ovih tajkunskih firmi želi da milionske iznose poreskog duga prema građanima Crne Gore naplati neadekvatnom imovinom, naglasio je Konjević.

“Uzmite samo primjer ove dvije kompanije koje za naplatu poreza od 1,6 miliona eura nude podrume, neadekvatne stambene jedinice i slično. Pozivam Vladu da ostane pri svom opredjeljenju iz decembra mjeseca, da striktno i neselektivno primjenjuje zakon o reprogramu poreskog duga, da se nikako ne vraća na ovakvu praksu sa kojom je i sama jednom prekunula u decembrau, jer ona neće dovesti do fiskalne stabilnosti i do smanjenja poreskog duga koji iznosi 700 miliona eura i apsolutno će u privilegovan položaj dovesti samo nekoliko kompanija koje nažalost imaju desetine miliona eura poreskog duga”.

 

Medijski pul SDP