Konferencija Korčulanske škole

Krivokapić: Mladi iz regiona se iseljavaju u potrazi sa poslom

U Cavtatu se održava šesta po redu konferencija Korčulanske škole u organizaciji Partije evropskih socijalista, Olef Palme Centra i Centralno evropske mreže za rodnu ravnopravnost, na temu “Transformisanje politike – međugeneracijski dijalog o ravnopravnosti polova i solidarnosti”. Na konferenciji je ispred SDP-a, učestvovala potpredsjednica SDP-a Mirel Radić i potpredsjednica Foruma žena Milena Tomanović, a gosti konferencije bili su lideri socijaldemokratskih parija iz regiona, predsjednik SDP-a Ranko Krivokapić i predsjednik Demokratske stranke Srbije Dragan Šutanovac, kao i potpredsjednici političkih stranaka ljevice i nvo sektora iz EU i regiona.

Konferencija Korčulanske škole Mirel Radić

Cilj ovogodišnje Korčulanske škole je da se kroz otvoren, sadržajan, politički i ideološki dijalog razmotri trenutno socio-ekonomsko stanje naših društava, kao i politički trendovi sa stajališta socijaldemokratske i progresivne vizije ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i jačanja demokratije u zemljama regiona.

Konstatovano je da se EU, a takodje i naš region suočava sa mnogim političkim i razvojnim izazovima koji zahtjevaju izlaženje iz okvira dosadašnjih nazadnih -neoliberalnih, konzervativnih i idejno zastarjelih riješenja u stremljenjima za socijalnu pravdu, ljudska i rodna prava i društvenu i medjugeneracijsku solidarnost.

Predsjednik Krivokapić istakao je da države u regionu postaju sve više autokratske, da se mladi iseljavaju u potrazi za poslom i socijalnom pravdom, a da se kao nikad do sad u Crnoj Gori vrši politički progon žena koji je porušio tradicionalni moralni kodeks crnogorskog društva.

Konstatovano je da medjugeneracijska solidarnost, te usaglašavanje heterogenih društvenih interesa, kako generacijskih tako i u smislu rodne ravnopravnosti, treba da bude okosnica politika koje će doprinjeti stabilnosti, razvoju i saradnji u regionu.

 

Medijski pul SDP

ulcinj

SDP Ulcinj: Vlado Crne Gore, i u Ulcinju ima mjesta za hotele

Iz Vladine Službe za odnose sa javnošću je izdato saopštenje o posjeti vlasnika  kompanije DAMAC i njihovom interesovanju za izgradnju hotela visoke kategorije u Crnu Goru.

U saopštenju se  naglašava da je premijer Duško Marković posebno istakao povoljne mogućnosti investiranja u sjeverni region.

Uz potpuno uvažavanje potrebe i značaja bržeg razvoja sjevera Crne Gore, ovim putem želimo podsjetiti Premijera da i u južnom regionu postoji jedan grad koji raspolaže resursima, bogom danim za izgradnju hotela visoke kategorije.

Vladino sapštenje na najbolji mogući način pokazuje da i ova Vlada nastavlja politiku odvraćanja ozbiljnih investitora od ulaganja u Ulcinj, koja se u  kontinuitetu vodi zadnjih, skoro 30 godina. Politike, koja je dozvolila da se lokacije, na kojima su još 30-tih godina prošlog vijeka postojali hoteli, danas koriste kao parkinzi, a omladina Ulcinja svoju egzistenciju i budućnost obezbjeđuje i gradi širom Evrope i SAD.

Na ovo bi ponekad mogli da ih podsjete i njihovi koalicioni partneri iz albanskih nacionalnih partija, koji mudro ćute i završavaju svoje poslove.

Izvor: mne.ul-info.com

mirko-pavicevic

Pavićević: Preispitati kako je otuđena milionska imovina

Fabrika celuloze i papira je prestala da radi 1989. godine. Od tada je imovina te nekada moćne kompanije, procijenjena na više desetina miliona eura, pljačkana sa raznih strana. Djelovi kompanije su prodavani po deset puta manjoj cijeni u poređenju sa stvarnom vrijednošću, kazao je Mirko Pavićević.

Predstavni­ci be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od Vla­de Cr­ne Go­re i lo­kal­ne upra­ve da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja bi ima­la za­da­tak da pre­i­spi­ta ka­ko su spro­vo­đe­ne pri­va­ti­za­ci­je ne­ka­da­šnje Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra. Is­ta­kli su da je po­gub­no što je fa­bri­ka, ko­ja je svo­je­vre­me­no upo­šlja­va­la i do dvi­je i po hi­lja­de rad­ni­ka, sko­ro tri de­ce­ni­je osta­vlje­na na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na.

Sma­tra­ju da po­sto­je oprav­da­ne sum­nje da je pri­li­kom pro­da­je fa­brič­kih po­go­na, či­ji je vla­snik bi­la dr­ža­va, bi­lo ne­do­zvo­lje­nih rad­nji i da bi zbog to­ga ne­ko tre­ba­lo da od­go­va­ra. Na­gla­si­li su da je po­sli­je za­tva­ra­nja fa­bri­ke pri­mje­nji­van po­gu­ban obra­zac pri­va­ti­za­ci­je, ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan sa­mo za Be­ra­ne, već za či­ta­vu Cr­nu Go­ru. Is­ta­kli su da vla­sni­ci ko­ji su ka­sni­je ku­po­va­li imo­vi­nu fa­bri­ke ni­je­su ima­li za cilj da po­kre­nu pro­iz­vod­nju, ne­go da za se­be ugra­be pro­tiv­prav­nu ko­rist.
–Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra je pre­sta­la da ra­di 1989. go­di­ne. Od ta­da je imo­vi­na te ne­ka­da moć­ne kom­pa­ni­je, pro­ci­je­nje­na na vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura, pljač­ka­na sa ra­znih stra­na. Dje­lo­vi kom­pa­ni­je su pro­da­va­ni po de­set pu­ta ma­njoj ci­je­ni u po­re­đe­nju sa stvar­nom vri­jed­no­šću.

Ra­ču­ni­ca no­vih vla­sni­ka je u ovim slu­ča­je­vi­ma bi­la ja­sna. Ob­na­vlja­nje pro­iz­vod­nje im od sa­mog po­čet­ka ni­je bi­lo u pla­nu, iako je to osnov­ni raz­log pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Ne­ke dje­lo­ve imo­vi­ne su pro­da­li i unov­či­li, dok su na osta­tak sta­vi­li hi­po­te­ke za kre­di­te ko­je ne vra­ća­ju. Na taj na­čin no­vim vla­sni­ci­ma ne sa­mo da se vra­tio uku­pan iz­nos ku­po­pro­daj­ne ci­je­ne, već su ima­li i mi­li­on­sku do­bit, što je kom­pa­ni­ju do­ve­lo do pot­pu­nog uni­šte­nja.

Za to vri­je­me, dr­žav­ni or­ga­ni ni­ti su in­si­sti­ra­li na spro­vo­đe­nju oba­ve­za de­fi­ni­sa­nih ugo­vo­ri­ma o pri­va­ti­za­ci­ji, ni­ti su pred­u­zi­ma­li mje­re da spri­je­če otu­đi­va­nje imo­vi­ne. Za­to tra­ži­mo da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja će pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ve­za­na za pri­va­ti­za­ci­ju po­me­nu­te kom­pa­ni­je i ko­ja će pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će ko­ra­ke da se pro­ce­su­i­ra­ju pri­vred­ni gro­ba­ri ko­ji su sa­hra­ni­li ce­lu­lo­zi­ne po­go­ne – sa­op­štio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić, uz pod­sje­ća­nje da je fa­bri­ku 1996. go­di­ne, za ne­što ma­nje od mi­li­on eura, ku­pi­la fir­ma Ti­go­im­peks, na če­lu sa Ra­do­jem Go­mi­la­no­vi­ćem.
On je is­ta­kao da Go­mi­la­no­vić ni­je is­po­što­vao od­red­be iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra i da od po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje prak­tič­no ni­je bi­lo ni­šta.
– Zna se da je po­čet­nu ci­je­nu na tre­ćoj li­ci­ta­ci­ji, na ko­joj je ku­pio fa­bri­ku, pred­lo­žio sam Go­mi­la­no­vić, ko­ji je do ci­je­ne do­šao ta­ko što je sa­brao svo­ja po­tra­ži­va­nja i po­tra­ži­va­nja osta­lih obez­bi­je­đe­nih po­vje­ri­la­ca, ad­mi­ni­stra­tiv­ne tro­ško­ve ste­ča­ja i dje­li­mič­no pri­o­ri­tet­na po­tra­ži­va­nja. Od­mah na­kon ku­po­vi­ne fa­bri­ke, on je za­tra­žio re­pro­gram du­go­va­nja od po­vje­ri­la­ca.

Po­zna­to je da je re­pro­gram naj­pri­je do­bio od Vla­de Cr­ne Go­re, tač­ni­je od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Fa­bri­ka je Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja du­go­va­la pre­ko 380 hi­lja­da eura. Vla­snik se oba­ve­zao da će po­lo­vi­nu tog iz­no­sa da ulo­ži u in­ve­sti­ci­je u ci­lju po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje, a po­lo­vi­nu da vra­ti u ro­ku ko­ji ni­je pre­ci­zi­ran. Ni­je po­zna­to da li je taj no­vac ika­da vra­ćen.U po­je­di­nim iz­vje­šta­ji­ma se na­vo­di da je Go­mi­la­no­vi­ću u su­sret iza­šla i kom­pa­ni­ja Lov­ćen osi­gu­ra­nje, ko­ja se od­re­kla du­ga od 56 hi­lja­da eura.

U su­sret iz­bo­ri­ma 2007. go­di­ne, „Ti­go­im­peks” je od ta­da­šnjeg Fon­da za raz­voj do­bio oko 500 hi­lja­da eura, a ne­što ra­ni­je je do­bio 50 hi­lja­da eura od Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje na ime pre­kva­li­fi­ka­ci­je rad­ne sna­ge. Fa­bri­ku je po­mo­gla i lo­kal­na upra­va, pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be da za ta­da­šnjih 250 rad­ni­ka iz­mi­ri za­o­sta­le pla­te i po­ve­že rad­ni staž, u ukup­noj vri­jed­no­sti od 300 hi­lja­da eura, iako je po ugo­vo­ru to bi­la oba­ve­za no­vog vla­sni­ka. Ni sve to ni­je po­mo­glo da se u ce­lu­lo­znim po­go­ni­ma or­ga­ni­zu­je kon­ti­nu­i­ra­na pro­iz­vod­nja – is­ta­ko je Pa­vi­će­vić.
On tvr­di da je Go­mi­la­no­vić u me­đu­vre­me­nu otu­đio ne­ke od su­štin­skih dje­lo­va opre­me i pro­da­vao ih is­pod sva­ke re­al­ne ci­je­ne.
– Zna se da je Go­mi­la­no­vić iz fa­bri­ke iz­vu­kao par­ni ko­tao i pro­dao ga is­pod stvar­ne vri­jed­no­sti. Ko­tao je bio vri­je­dan oko po­la mi­li­o­na eura, a pro­dat je za 100 hi­lja­da eura. Do­ku­men­to­va­no je da je dru­gu ključ­nu ma­ši­nu, re­zač pa­pi­ra, vla­snik od­ve­zao u Be­o­grad i dao na po­zaj­mi­cu dru­gom ko­ri­sni­ku. I u pret­hod­nim go­di­na­ma Go­mi­la­no­vić je neo­me­ta­no otu­đi­vao pre­o­sta­lu imo­vi­nu ko­ja ni­je pod hi­po­te­kam i pro­da­vao je u sta­ro gvo­žđe, tvr­de­ći da iz fa­bri­ke ne od­no­si ni­šta što je bit­no za pro­ces pro­iz­vod­nje, već sa­mo ne­po­treb­ne stva­ri ko­je bi iona­ko ko­ro­zi­ra­le.

Sko­ro sva pre­o­sta­la ma­šin­ska opre­ma, uklju­ču­ju­ći i vo­de­ću ma­ši­nu za pro­iz­vod­nju pa­pi­ra, ta­ko­zva­nu pa­pir ma­ši­nu, sta­vlje­na je pod hi­po­te­ku kod Hi­po al­pe adri­ja ban­ke. Ta ban­ka je svo­je­vre­me­no Go­mi­la­no­vi­ću odo­bri­la kre­dit od 700.000 eura, a po­što ga ni­je vra­ćao, 2011. go­di­ne od nje­ga je po­tra­ži­va­la 900.000 eura. Ni­je po­zna­to da li je ban­ka do sa­da pre­u­ze­la pa­pir ma­ši­nu – ka­zao je Pa­vi­će­vić i do­dao da je sve na­bro­ja­no sa­mo dio ono­ga što bi tre­ba­lo da bu­de pred­met nad­le­žnog dr­žav­nog tu­ži­la­štva.

Izvor: Dan.co.me