mirko-pavicevic

Pavićević: Preispitati kako je otuđena milionska imovina

Fabrika celuloze i papira je prestala da radi 1989. godine. Od tada je imovina te nekada moćne kompanije, procijenjena na više desetina miliona eura, pljačkana sa raznih strana. Djelovi kompanije su prodavani po deset puta manjoj cijeni u poređenju sa stvarnom vrijednošću, kazao je Mirko Pavićević.

Predstavni­ci be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od Vla­de Cr­ne Go­re i lo­kal­ne upra­ve da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja bi ima­la za­da­tak da pre­i­spi­ta ka­ko su spro­vo­đe­ne pri­va­ti­za­ci­je ne­ka­da­šnje Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra. Is­ta­kli su da je po­gub­no što je fa­bri­ka, ko­ja je svo­je­vre­me­no upo­šlja­va­la i do dvi­je i po hi­lja­de rad­ni­ka, sko­ro tri de­ce­ni­je osta­vlje­na na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na.

Sma­tra­ju da po­sto­je oprav­da­ne sum­nje da je pri­li­kom pro­da­je fa­brič­kih po­go­na, či­ji je vla­snik bi­la dr­ža­va, bi­lo ne­do­zvo­lje­nih rad­nji i da bi zbog to­ga ne­ko tre­ba­lo da od­go­va­ra. Na­gla­si­li su da je po­sli­je za­tva­ra­nja fa­bri­ke pri­mje­nji­van po­gu­ban obra­zac pri­va­ti­za­ci­je, ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan sa­mo za Be­ra­ne, već za či­ta­vu Cr­nu Go­ru. Is­ta­kli su da vla­sni­ci ko­ji su ka­sni­je ku­po­va­li imo­vi­nu fa­bri­ke ni­je­su ima­li za cilj da po­kre­nu pro­iz­vod­nju, ne­go da za se­be ugra­be pro­tiv­prav­nu ko­rist.
–Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra je pre­sta­la da ra­di 1989. go­di­ne. Od ta­da je imo­vi­na te ne­ka­da moć­ne kom­pa­ni­je, pro­ci­je­nje­na na vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura, pljač­ka­na sa ra­znih stra­na. Dje­lo­vi kom­pa­ni­je su pro­da­va­ni po de­set pu­ta ma­njoj ci­je­ni u po­re­đe­nju sa stvar­nom vri­jed­no­šću.

Ra­ču­ni­ca no­vih vla­sni­ka je u ovim slu­ča­je­vi­ma bi­la ja­sna. Ob­na­vlja­nje pro­iz­vod­nje im od sa­mog po­čet­ka ni­je bi­lo u pla­nu, iako je to osnov­ni raz­log pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Ne­ke dje­lo­ve imo­vi­ne su pro­da­li i unov­či­li, dok su na osta­tak sta­vi­li hi­po­te­ke za kre­di­te ko­je ne vra­ća­ju. Na taj na­čin no­vim vla­sni­ci­ma ne sa­mo da se vra­tio uku­pan iz­nos ku­po­pro­daj­ne ci­je­ne, već su ima­li i mi­li­on­sku do­bit, što je kom­pa­ni­ju do­ve­lo do pot­pu­nog uni­šte­nja.

Za to vri­je­me, dr­žav­ni or­ga­ni ni­ti su in­si­sti­ra­li na spro­vo­đe­nju oba­ve­za de­fi­ni­sa­nih ugo­vo­ri­ma o pri­va­ti­za­ci­ji, ni­ti su pred­u­zi­ma­li mje­re da spri­je­če otu­đi­va­nje imo­vi­ne. Za­to tra­ži­mo da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja će pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ve­za­na za pri­va­ti­za­ci­ju po­me­nu­te kom­pa­ni­je i ko­ja će pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će ko­ra­ke da se pro­ce­su­i­ra­ju pri­vred­ni gro­ba­ri ko­ji su sa­hra­ni­li ce­lu­lo­zi­ne po­go­ne – sa­op­štio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić, uz pod­sje­ća­nje da je fa­bri­ku 1996. go­di­ne, za ne­što ma­nje od mi­li­on eura, ku­pi­la fir­ma Ti­go­im­peks, na če­lu sa Ra­do­jem Go­mi­la­no­vi­ćem.
On je is­ta­kao da Go­mi­la­no­vić ni­je is­po­što­vao od­red­be iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra i da od po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje prak­tič­no ni­je bi­lo ni­šta.
– Zna se da je po­čet­nu ci­je­nu na tre­ćoj li­ci­ta­ci­ji, na ko­joj je ku­pio fa­bri­ku, pred­lo­žio sam Go­mi­la­no­vić, ko­ji je do ci­je­ne do­šao ta­ko što je sa­brao svo­ja po­tra­ži­va­nja i po­tra­ži­va­nja osta­lih obez­bi­je­đe­nih po­vje­ri­la­ca, ad­mi­ni­stra­tiv­ne tro­ško­ve ste­ča­ja i dje­li­mič­no pri­o­ri­tet­na po­tra­ži­va­nja. Od­mah na­kon ku­po­vi­ne fa­bri­ke, on je za­tra­žio re­pro­gram du­go­va­nja od po­vje­ri­la­ca.

Po­zna­to je da je re­pro­gram naj­pri­je do­bio od Vla­de Cr­ne Go­re, tač­ni­je od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Fa­bri­ka je Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja du­go­va­la pre­ko 380 hi­lja­da eura. Vla­snik se oba­ve­zao da će po­lo­vi­nu tog iz­no­sa da ulo­ži u in­ve­sti­ci­je u ci­lju po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje, a po­lo­vi­nu da vra­ti u ro­ku ko­ji ni­je pre­ci­zi­ran. Ni­je po­zna­to da li je taj no­vac ika­da vra­ćen.U po­je­di­nim iz­vje­šta­ji­ma se na­vo­di da je Go­mi­la­no­vi­ću u su­sret iza­šla i kom­pa­ni­ja Lov­ćen osi­gu­ra­nje, ko­ja se od­re­kla du­ga od 56 hi­lja­da eura.

U su­sret iz­bo­ri­ma 2007. go­di­ne, „Ti­go­im­peks” je od ta­da­šnjeg Fon­da za raz­voj do­bio oko 500 hi­lja­da eura, a ne­što ra­ni­je je do­bio 50 hi­lja­da eura od Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje na ime pre­kva­li­fi­ka­ci­je rad­ne sna­ge. Fa­bri­ku je po­mo­gla i lo­kal­na upra­va, pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be da za ta­da­šnjih 250 rad­ni­ka iz­mi­ri za­o­sta­le pla­te i po­ve­že rad­ni staž, u ukup­noj vri­jed­no­sti od 300 hi­lja­da eura, iako je po ugo­vo­ru to bi­la oba­ve­za no­vog vla­sni­ka. Ni sve to ni­je po­mo­glo da se u ce­lu­lo­znim po­go­ni­ma or­ga­ni­zu­je kon­ti­nu­i­ra­na pro­iz­vod­nja – is­ta­ko je Pa­vi­će­vić.
On tvr­di da je Go­mi­la­no­vić u me­đu­vre­me­nu otu­đio ne­ke od su­štin­skih dje­lo­va opre­me i pro­da­vao ih is­pod sva­ke re­al­ne ci­je­ne.
– Zna se da je Go­mi­la­no­vić iz fa­bri­ke iz­vu­kao par­ni ko­tao i pro­dao ga is­pod stvar­ne vri­jed­no­sti. Ko­tao je bio vri­je­dan oko po­la mi­li­o­na eura, a pro­dat je za 100 hi­lja­da eura. Do­ku­men­to­va­no je da je dru­gu ključ­nu ma­ši­nu, re­zač pa­pi­ra, vla­snik od­ve­zao u Be­o­grad i dao na po­zaj­mi­cu dru­gom ko­ri­sni­ku. I u pret­hod­nim go­di­na­ma Go­mi­la­no­vić je neo­me­ta­no otu­đi­vao pre­o­sta­lu imo­vi­nu ko­ja ni­je pod hi­po­te­kam i pro­da­vao je u sta­ro gvo­žđe, tvr­de­ći da iz fa­bri­ke ne od­no­si ni­šta što je bit­no za pro­ces pro­iz­vod­nje, već sa­mo ne­po­treb­ne stva­ri ko­je bi iona­ko ko­ro­zi­ra­le.

Sko­ro sva pre­o­sta­la ma­šin­ska opre­ma, uklju­ču­ju­ći i vo­de­ću ma­ši­nu za pro­iz­vod­nju pa­pi­ra, ta­ko­zva­nu pa­pir ma­ši­nu, sta­vlje­na je pod hi­po­te­ku kod Hi­po al­pe adri­ja ban­ke. Ta ban­ka je svo­je­vre­me­no Go­mi­la­no­vi­ću odo­bri­la kre­dit od 700.000 eura, a po­što ga ni­je vra­ćao, 2011. go­di­ne od nje­ga je po­tra­ži­va­la 900.000 eura. Ni­je po­zna­to da li je ban­ka do sa­da pre­u­ze­la pa­pir ma­ši­nu – ka­zao je Pa­vi­će­vić i do­dao da je sve na­bro­ja­no sa­mo dio ono­ga što bi tre­ba­lo da bu­de pred­met nad­le­žnog dr­žav­nog tu­ži­la­štva.

Izvor: Dan.co.me