mirko-pavicevic

Pavićević: Zaustaviti ekonomski i ekološki zločin

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krast­ke par­ti­je oštro su se su­pro­sta­vi­li od­lu­ka­ma Vla­de Cr­ne Go­re po pi­ta­nju iz­grad­nje ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na i ustu­pa­nja kon­ce­si­ja na vo­do­to­ci­ma u be­ran­skoj op­šti­ni. Us­tvr­di­li su da su u mi­nu­lom pe­ri­o­du pri­vi­le­go­va­ni in­ve­sti­to­ri, pri­li­kom iz­grad­nje hi­dro­e­lek­tra­na­na na be­ran­skim ri­je­ka­ma, po­red ošte­će­nja po­sto­je­će in­fra­struk­tu­re, u pot­pu­no­sti na­ru­ši­la pri­rod­ni am­bi­jent na pro­sto­ri­ma ko­ji slo­ve za pri­rod­ne bi­se­re u re­gi­o­nu Bje­la­si­ce i Ko­mo­va. Ka­za­li su da je do­sa­da­šnja prak­sa po­ka­za­la da su od ovih pro­jek­ta ko­ri­sti ima­li sa­mo po­je­di­ni moć­ni­ci i da se pod hit­no mo­ra mi­je­nja­ti po­li­ti­ka ko­ja se ti­če upra­vlja­nja vod­nim re­sur­si­ma.
– To ka­ko su pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, uz odo­bre­nje dr­ža­ve, kre­nu­li da is­ko­ri­šta­va­ju vo­de­no bo­gat­stvo na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne pred­sta­vlja pra­vi eko­lo­ški i eko­nom­ski zlo­čin. Da se pri­mi­je­ti­ti da će se, ako se na­sta­vi do­sa­da­šnjom prak­som, iz­grad­njom mi­ni­e­lek­tra­na na ma­njim vo­do­to­ci­ma u pot­pu­no­sti po­re­me­ti­ti pri­rod­na rav­no­te­ža i da lo­kal­no sta­nov­ni­štvo od to­ga ne­će ima­ti ni­ka­kve ko­ri­sti. Po­gub­no je što or­ga­ni ko­ji se ba­ve ovom pro­ble­ma­ti­kom ni­je­su pri­je do­dje­le kon­ce­si­ja oba­vi­li raz­go­vor sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom i upo­zna­li ih sa po­sle­di­ca­ma. Oči­gled­no je da je to na­mjer­no za­o­bi­đe­no ka­ko bi po­je­din­ci bli­ski cen­tru mo­ći u Pod­go­ri­ci, kroz de­va­sta­ci­ju pri­rod­nih bo­gat­sta­va, ostva­ri­va­li enorm­ne pri­ho­de. Za­to je neo­p­hod­no sto­pi­ra­ti sva­ku da­lju iz­grad­nju mi­ni­e­lek­tra­na i do­dje­lu kon­ce­si­ja na vo­do­to­ci­ma u be­ran­skoj i su­sjed­nim op­šti­na­ma sve dok se ne uve­de red u ovoj obla­sti – na­gla­sio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.
On is­ti­če da pri­mjer Vi­nic­ke ri­je­ke ja­sno po­svje­do­ča­va da no­vo­kom­po­no­va­ni bi­zni­sme­ni ne bi­ra­ju sred­stva da se do­mog­nu ne­če­ga što se tre­ti­ra kao op­šte do­bro. Ka­zao je da je to po­tvr­da da dr­ža­va gu­bi bit­ku sa moć­ni­ci­ma ko­ji svo­ja­ta­ju pri­rod­ne re­sur­se.
– Svje­do­ci smo da su in­ve­sti­to­ri, uz pre­ćut­nu po­dr­šku Vla­de, kre­nu­li da gra­de elek­tra­nu na Vi­nic­koj ri­je­ci mi­mo zna­nja mje­šta­na. To je iza­zva­lo re­volt kod ta­mo­šnjeg na­ro­da ko­ji je po­ru­čio da ni po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će do­zvo­li­ti da im ne­ko uzme vo­du ži­vo­ta. To je ja­san sig­nal da je dr­ža­va na­pra­vi­la gre­šku u ko­ra­ci­ma i da je usvo­je­ni Pra­vil­nik o na­či­nu od­re­đi­va­nja eko­lo­ški pri­hva­tlji­vog pro­to­ka po­vr­šin­skih vo­da sta­vlje­ni po stra­ni. Na­rav­no, tre­ba raz­mi­šlja­ri u prav­cu is­ko­ri­šća­va­nja vo­de­nog po­ten­ci­ja­la, ali na ra­ci­o­nal­nim osno­va­ma. To zna­či da bi dr­ža­va mo­ra­la da usvo­ji du­go­roč­nu stra­te­gi­ju gdje bi ona, uz sa­gla­snost lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, je­di­no mo­gla da gra­di po­stri­je­nja za pro­iz­vod­nju stru­je. Sva­ka­ko da tu, po­red stva­re­nja od­re­đe­nih do­bi­ti, na pr­vom mje­stu tre­ba da bu­de oču­va­nju pri­rod­ne rav­no­te­že i in­te­res lo­kal­nih za­jed­ni­ca- ka­zao je Pa­vi­će­vić.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju kraj­nje je ne­pri­hva­tlji­vo to što ni­ko pre­ci­zno ne sa­op­šta­va ka­kve će sve be­ne­fi­te ima­ti lo­kal­no sta­nov­ni­štvo od iz­grad­nje mi­ni­hi­dro­e­lek­tra­na na vo­do­to­ci­ma ko­ji pri­pa­da­ju sli­vu ri­je­ke Lim.
– U mi­nu­lom pe­ri­o­du po­tro­še­no je do­sta nov­ca za iz­ra­du broj­nih stu­di­ja i do­ku­men­ta ko­ji su tre­ba­li da bu­du osnov za raz­voj sje­ve­ra. Me­đu­tim, svi ti pa­pi­ri ni­čim ni­je­su da­li do­pri­nos eko­nom­skom i pri­vred­nom opo­rav­ku be­ran­ske op­šti­ne. Oči­gled­no je da se ra­di­lo sa­mo o de­kla­ra­tiv­nim za­la­ga­nji­ma, jer umje­sto na­ja­vlji­va­nog pro­spe­ri­te­ta ima­mo pu­sta se­la, lo­šu put­nu i ko­mu­nal­nu in­fra­struk­tu­ru i de­va­sti­ra­ne pro­sto­re od stra­ne onih ko­ji na kraj­nje dr­zak na­čin krč­me pri­rod­no bo­gat­stvo. Da stvar bu­de još po­gub­ni­ja sve se ra­di u za­vi­je­noj for­mi, jer do sa­da ni­ko ni­je ja­sno ka­zao ko­li­ko će to nov­ca ubi­ra­ti Op­šti­na Be­ra­ne od stru­je pro­iz­ve­de­ne na na­šim vo­do­to­ci­ma – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.D.J.

Re­ke­ti­ra­nje po­tro­ša­ča

Pa­vi­će­vić tvr­di da in­ve­sti­to­ri prak­tič­no na­rod­nim pa­ra­ma gra­de elek­tra­ne na vo­do­to­ci­ma u be­ran­skoj op­šti­ni.
– Po­tro­ša­či go­di­na­ma uz ra­ču­ne za stru­ju iz­dva­ja­li sred­stva za iz­grad­nju mi­ni­e­lek­tra­na. To je svo­je­vr­sni re­ket jer moć­ni­ci da­nas od tih pa­ra prak­tič­no gra­de pri­vat­ne elek­tra­ne. Po­sli­je sve­ga is­pa­da da se gra­đa­ni na­la­ze na me­ti onih ko­ji se po­i­gra­va­ju sa nji­ho­vim skrom­nim kuć­nim bu­dže­ti­ma. Po­seb­no je di­sku­ta­bil­no to što ti isti gra­đa­ni, i po­red iz­grad­nje mi­ni­e­lek­tra­na, da­nas pla­ća­ju stru­ju po za­i­sta pre­vi­o­so­kim ci­je­na­ma – ka­zao je Pa­vi­će­vić.

Izvor: Dan

mirko-pavicevic

Pavićević: Preispitati kompletan proces privatizacije Ciglane

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od Glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća da pre­i­spi­ta sva de­ša­va­nja ko­ja su se u pro­te­klih dva­na­est go­di­na od­vi­ja­la u be­ran­skoj Ci­gla­ni. Is­ta­kli su da na od­go­vor­nost tre­ba po­zva­ti sve one ko­ji su u mi­nu­lom pe­ri­o­du, kroz raz­li­či­te zlo­u­po­tre­be i ne­po­što­va­nje ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra, do­pri­ni­je­li ob­u­sta­vi pro­iz­vod­nja i ru­še­nju fa­bri­ke. Iz SDP-a zah­ti­je­va­ju da se pre­i­spi­ta i kom­ple­tan pro­ces pri­va­ti­za­ci­je ovog naj­sta­ri­jeg pri­vred­nog ko­lek­ti­va u be­ran­skoj op­šti­ni, uz tvrd­nju da po­sto­je osno­va­ne sum­nje, da je u či­ta­vom po­stup­ku vla­snik fa­bri­ke po­či­nio niz ne­za­ko­ni­to­sti.
– Oba­vi­je­šte­ni smo od stra­ne rad­ni­ka da su se oni po­sled­njih go­di­na obra­ća­li tu­ži­la­štvu u na­di da će se utvr­di­ti od­go­vor­nost po­jed­ni­na­ca za uni­šta­va­nje Ci­gla­ne. Me­đu­tim, ni­je nam po­zna­to da je iko od­go­va­rao za ru­še­nje fa­bri­ke, ni­ti da li je da­lja is­tra­ga u to­ku, iako se oprav­da­no sum­nja da je biv­ši vla­snik Ci­gla­ne Pe­tar Đu­ri­šić, uz mno­štvo ne­za­ko­ni­tih rad­nji, u pot­pu­no­sti „po­ga­zio“ od­red­be iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra ko­jeg je pot­pi­sao pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Za­to od Glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća tra­ži­mo da ovaj slu­čaj ko­nač­no uzme u de­talj­no raz­ma­tra­nje i da na­log za hap­še­nje vi­nov­ni­ka ne­za­ko­ni­tih rad­nji, jer je oči­gled­no u pi­ta­nju pra­vi pri­vred­ni zlo­čin – na­gla­ša­va pred­sjed­nik be­ran­skog od­bo­ra SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.
On pod­sje­ća da je Ci­gla­nu 2005. go­di­ne pri­va­ti­zo­va­lo pred­u­ze­će Ka­tel iz Pod­go­ri­ce. Vla­snik je mar­ta 2008. go­di­ne od­lu­čio da pre­ki­ne pro­iz­vod­nju i ha­le po­ru­ši do te­me­lja, pod iz­go­vo­rom da će na istom mje­stu na­pra­vi­ti mo­der­nu fa­bri­ku i da će kroz ula­ga­nje od­re­đe­nih sred­sta­va, osa­vre­me­ni­ti pro­iz­vod­nju, obez­bi­je­di­ti ren­ta­bil­nost po­slo­va­nja i za­po­sli­ti do­dat­nu rad­nu sna­gu. No, sva nje­go­va obe­ća­nja osta­la su sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, jer i po­red po­sre­do­va­nja pred­stav­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re i Op­šti­ne Be­ra­ne, ci­je­la pri­ča se, po­sli­je broj­nih pro­te­sta i sa­sta­na­ka, za­vr­ši­la uvo­đe­njem ste­ča­ja, ka­da je pe­de­se­tak rad­ni­ka upu­će­ni na bi­ro ra­da. Na­kon to­ga vri­jed­nost fa­brič­ke imo­vi­ne je pro­ci­je­nje­na na vi­še od mi­li­on eura. Đu­ri­šić je u vi­še na­vra­ta po­ku­ša­vao po­no­vo da ku­pi Ci­gla­nu. On je na pret­po­sled­njem nad­me­ta­nju pri­la­gao tra­že­ni de­po­zit, ali je po­sli­je to­ga iz­bje­ga­vao da upla­ti pre­o­sta­lu svo­tu nov­ca. Po­sli­je sve­ga, na­kon dva­de­se­tak ne­u­spje­šnih li­ci­ta­ci­ja, ze­mlji­šte od 49.767 me­ta­ra kva­drat­nih na kom se na­la­zi­la ci­gla­na sa pri­pa­da­ju­ćom opre­mom, za 145.000 eura ku­pio je Be­ra­nac Ni­ko­la Ob­ra­do­vić.
Iz be­ran­skog od­bo­ra SDP-a tvr­de da su za ru­še­nje ci­gla­ne od­go­vor­ni i lju­di ko­ji su u Vla­di Cr­ne Go­re za­u­zi­ma­li zna­čaj­na mje­sta.
– Zna se da je ne­ka­da­šnji vla­snik fa­bri­ke, na­kon ru­še­nja sta­re ci­gla­ne, obe­ća­vao da će na Ru­de­šu iz­gra­di­ti no­va po­stro­je­nja za pro­iz­vod­nju pe­kar­skih pro­iz­vo­da vri­jed­nu naj­ma­nje 10 mi­li­o­na eura u ko­joj će bi­ti za­po­sle­no 35 lju­di. Me­đu­tim, to je bi­lo sa­mo ba­ca­nje pra­ši­ne u oči i rad­ni­ci­ma i cje­lo­kup­noj jav­no­sti, jer su po­me­nu­ta obe­ća­nja osta­la mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru. Da stvar bu­de još po­gub­ni­ja Vla­da je, na za­htjev biv­ših rad­ni­ka, for­mi­ra­la ko­mi­si­ju ko­ja je tre­ba­lo da utvr­di da li su u ci­je­loj pri­či is­po­što­va­ne od­red­be iz ku­po­pro­daj­no­ig ugo­vo­ra. No, ta ko­mi­si­ja je umje­sto da od­go­vo­ri po­sta­vlje­nom za­dat­ku, po­vje­ro­va­la na ri­ječ Pe­tru Đu­­ri­ši­ću da će na mje­stu sta­re pra­vi­ti no­vu ci­gla­nu i da će rad­ni­ci bi­ti so­ci­jal­no zbri­nu­ti. Vri­je­me je po­ka­za­lo da od no­ve fa­bri­ke ni­je bi­lo ni­šta i da vla­di­na ko­mi­si­ja ni­je na pra­vi na­čin sa­gle­da­la či­nje­nič­no sta­nje, što zna­či da su i lju­di ko­ji su ta­da za­u­zi­ma­li od­go­vor­na mje­sta u Vla­di Cr­ne Go­re ku­mo­va­li ova­kvom sta­nju – sma­tra Pa­vi­će­vić.

Vla­da bi tre­ba­la da sti­mu­li­še pro­iz­vod­nju

U SDP-u sma­tra­ju da bi ci­gla­na u Be­ra­na­ma mo­gla uspje­šno da po­slu­je i da je u sve­mu to­me po­treb­na iskre­na po­dr­ška Vla­de Cr­ne Go­re.
– U sa­zna­nju smo da Cr­na Go­ra u to­ku jed­ne go­di­ne go­di­ne uve­ze ope­kar­skih pro­iz­vo­da u vri­jed­no­sti od oko 20 mi­li­o­na eura. Sve to na­vo­di na za­klju­čak da je be­ran­ska ci­gla­na ne­ko­me sme­ta­la, jer je sa svo­jim pro­iz­vo­di­ma po­kri­va­la zna­ča­jan dio tr­ži­šta u Cr­noj Go­ri. Vje­ro­vat­no su tu pr­ste umi­je­ša­li moć­ni­ci iz uvo­znič­kih lo­bi­ja ko­ji po mno­gim pi­ta­nji­ma dr­že kon­ce u svo­jim ru­ka­ma. To zna­či da je, u da­tim okol­no­sti­ma, na po­te­zu Vla­da Cr­ne Go­re, ko­ja bi umje­to uvo­zu, tre­blo da da po­dr­šku do­ma­ćoj pro­iz­vod­nji. Uko­li­ko bi se to de­si­lo on­da bi i pro­iz­vod­nja ope­kar­skih pro­iz­vo­da na Ru­de­šu ima­la do­bru per­spek­ti­vu – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.

 

Izvor: Dan

25225121

Mirko Pavićević: Zdravlje građana preče od politike

BERANE – Iz OO SDP-a pozvali su sve političke činioce da daju maksimalan doprinos da se pitanje
odlaganja komunalnog otpada u opštini Berane riješi na adekvatan način. Kazali su da je krajnje vrijeme da
se prestane s političkim prepucavanjima kada je ova problematika u pitanju. Istakli su da je, umjesto ubiranja
jeftinih političkih poena, uoči predstojećih izbora, neophodno zajedničkim snagama pronaći odgovarajuću
lokaciju za skladištenje smeća.
-Svjedoci smo da pitanje odlaganja komunalnog otpada u Beranama već dugi niz godina zaokuplja pažnju
crnogorske javnosti. To pitanje je bilo aktuelno i u vrijeme vladavine koalicije DPS-SDP, ali i sada kad lokalnu
vlast vrši koalicija “Zdravo Berane”. Ni jedna, ni druga politička grupacija nije uspjela da to pitanje
riješi na valjan način. Pokazalo se da dosadašnje lokacije za odlaganje smeća nijesu racionalna rješenja.
Zbog toga se u Beranama o deponovanju otpada ponovo priča kao o gorućem problemu. Sve to ukazuje da
je neophodno da politika ostavi po strani i da se dođe do odgovarajućeg rješenja – naglasio je predsjednik OO
SDP-a Mirko Pavićević.
On je kazao da je nedopustivo to što se komunalni otpad poslednjih mjeseci gomila u krugu bivše Fabrike
celuloze i papira, isto kao što je bilo nedopustivo da se otpad odlaže na Vasovim vodama.
-Znamo da su mještani Rujišta, zbog neispunjavanja određenih uslova, stopirali dalje odlaganje smeća na
deponiju koja je formirana iznad njihovog sela. Tim činom odgovorni u Komunalnom preduzeću su dovedeni
u vrlo nezavidnu situaciju. Snalaze se kako znaju i umiju. Dobar dio smeća završava u krugu bivše Fabrike
celuloze i papira što je izazvalo opravdan revolt mještana susjedne Budimlje. Sve to potvrđuje da je sadašnje
stanje po ovom pitanju neodrživo i da niko, prije svega zbog građana, nema pravo da likuje pred ovom
problematikom, bez obzira na to ko je na vlasti kako na lokalnom tako i na državnom nivou – naveo je
Pavićević.
On je podsjetio da se Berane ranije suočavalo sa brojnim epidemijama koje su ostavljale dalekosežne
posledice po lokalno stanovništvo.
-Treba se prisjetiti vremena kad su se naši sugrađani masovno obraćali ljekarima zbog stomačnih tegoba.
Takvih pojava imamo i danas, ali, nažalost, niko nikad nije tačno kazao šta je uzrokovalo određene stomačne i
druge bolesti. Građani s pravom sumnjaju da je upravo smeće uzročnik brojnih epidemija. To je činjenica pred
kojom svi moramo dobro da se zamislimo, jer niko nema pravo da radi protiv svog naroda -poručio je
Pavićević.

 

Važno je da je grad čist

 
Iz Komunalnog preduzeća su istakli da i pored brojnih poteškoća, uspijevaju da redovno servisiraju sve
obaveze. Kazali su da je važno da je grad čist i da se očekuje da će ubrzo početi odvoz smeća na deponiju
iznad sela Rujišta.
-Tačno je da ima poteškoća i da su mještani Rujišta privremeno blokirali odvoz smeća. Ali, očekujemo da
ćemo s njima brzo uspostaviti dogovor i da će trenutni problemi biti prevaziđeni. U svemu tome važno je da je
grad čist. Lokacija u krugu bivše Fabrike celuloze koristi se samo za pretovar smeća tako da nema potrebe
za paniku. To smeće će ubrzo biti uklonjeno – kazali su iz Komunalnog preduzeća.

 

Izvor:Dan

Berane

SDP Berane: Od milionskih prihoda do stečaja

IZ ODBORA SDP-A POZVALI NADLEŽNE DA PREISPITAJU DEŠAVANJA U INTEGRAL INŽENJERINGU

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na da pre­i­spi­ta­ju sva de­ša­va­nja u pred­u­ze­ću In­te­gral in­že­nje­ring u ko­jem je 1. mar­ta 2013. go­di­ne uve­den ste­čaj. Is­ta­kli su da je za­tva­ra­njem ovog pred­u­ze­ća, po­zna­ti­jeg kao As­falt­na ba­za u Do­njoj Rža­ni­ci, na­ne­se­na ve­li­ka šte­ta ne sa­mo Be­ra­na­ma, ne­go i ci­je­lom sje­ve­ru Cr­ne Go­re, te da bi po­nov­no ak­ti­vi­ra­nje pred­u­ze­ća bar do­ne­kle po­pra­vi­lo ni­ma­lo ru­ži­ča­stu sli­ku be­ran­ske pri­vre­de.
– Uvo­đe­njem ste­ča­ja u In­te­gral in­že­nje­ring ošte­će­ne su broj­ne po­ro­di­ce, jer je u tom pred­u­ze­ću pla­te za­ra­đi­vao ve­li­ki broj lju­di. Ta­ko­đe, to je na­ni­je­lo šte­tu ci­je­loj op­šti­ni, s ob­zi­rom na to da je ovo pred­u­ze­će, as­fal­ti­ra­ju­ći ki­lo­me­tre i ki­lo­me­tre pu­te­va, do­no­si­lo zna­ča­jan pro­fit. Za­to bi bi­lo neo­p­hod­no da se iz­na­đe od­go­va­ra­ju­će rje­še­nje za oži­vlja­va­nje fir­me, jer bi ona, uz do­ma­ćin­sko ga­zdo­va­nje, mo­gla po­no­vo da sta­ne na no­ge, što bi bi­lo od vi­še­stru­kog zna­ča­ja. Pri­je to­ga sva­ka­ko tre­ba pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ko­ja su pret­ho­di­la za­tva­ra­nju pred­u­ze­ća, jer po­sto­je osno­va­ne sum­nje da su u In­te­gral in­že­nje­rin­gu spro­vo­đe­ne broj­ne ne­za­ko­ni­te rad­nje ko­je su do­ve­le do jed­nog ha­o­tič­nog sta­nja – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju za jav­nost be­ran­skog od­bo­ra SDP-a.
Is­ta­kli su da su svje­do­ci da je In­te­gral in­že­nje­ring po­sled­njih go­di­ma od­ra­dio mno­štvo po­slo­va, ostva­ru­ju­ći zna­čaj­ne pri­ho­de i da tra­že od­go­vor na pi­ta­nje ka­ko je ovo pred­u­ze­će za­pa­lo u kri­zu.
– Zna se da je In­te­gral in­že­nje­ring od for­mi­ra­nja do ste­ča­ja re­a­li­zo­vao mno­štvo krup­nih pro­jek­ta, ostva­ru­ju­ći pri­ho­de ko­ji su se mje­ri­li mi­li­o­ni­ma eura. Svje­do­ci smo da je to pred­u­ze­će, iz­me­đu osta­log, as­fal­ti­ra­lo na sto­ti­ne ki­lo­me­ta­ra lo­kal­nih pu­te­va na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, či­me su ostva­ri­va­ni zna­čaj­ni fi­nan­sij­ski pri­ho­di. Po­sli­je sve­ga vi­še je ne­go oči­gled­no da je ova fir­ma ne­ko­me sme­ta­la, jer ka­ko dru­ga­či­je tu­ma­či­ti nje­no za­tva­ra­nje i do­vo­đe­nje dru­gih kom­pa­ni­ja da iz­vo­de ra­do­ve ko­je je sa­svim uspje­šno mo­gao da od­ra­đu­je In­te­gral in­že­nje­ring – is­ta­kli su iz be­ran­skog SDP-a i na­gla­si­li da je neo­p­hod­no pre­i­spi­ta­ti ugo­vo­re ko­je je In­te­gral in­že­nje­ring skla­pao sa Op­šti­nom Be­ra­ne.
– Po­zna­to je da je In­te­gral in­že­nje­ring od­ra­đi­vao broj­ne po­slo­ve za Op­šti­nu Be­ra­ne i da su biv­ši rad­ni­ci tvr­di­li da je lo­kal­na upra­va tom pred­u­ze­ću bi­la du­žna da is­pla­ti bli­zu 130.000 eura na ime sa­na­ci­ja sa­o­bra­ćaj­ni­ca u gra­du, ko­ja je vr­še­na u pe­ri­o­du od 8. ma­ja do 25. ju­la 2012. go­di­ne. Di­sku­ta­bil­no je da li je In­te­gral in­že­nje­ring na­pla­tio taj dug, jer je no­vo op­štin­sko ru­ko­vod­stvo us­tvr­di­lo da u ras­po­lo­ži­vim do­ku­men­ti­ma ni­gdje ne pi­še da Op­šti­na Be­ra­ne ima ne­ku ne­iz­mi­re­nu oba­ve­zu pre­ma In­te­gral in­že­nje­rin­gu. Na­pro­tiv, is­ta­kli su da je uvi­dom u do­ku­men­ta­ci­ju kon­sta­to­va­no da to pred­u­ze­će du­gu­je Op­šti­ni Be­ra­ne pre­ko 100.000 eura. Sve to iza­zi­va sum­nju da je In­te­gral in­že­nje­ring sa Op­šti­nom Be­ra­ne skla­pao di­sku­ta­bil­ne po­slo­ve i da ne­ko po ovom pi­ta­nju tre­ba da sno­si kri­vič­nu od­go­vor­nost – na­gla­si­li su iz OO SDP-a.
Ka­za­li su da po­seb­no tre­ba sa­gle­da­ti za­što je i na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja vr­še­na par­ci­jal­na pro­da­ja ras­po­lo­ži­ve imo­vi­ne, i to bez zna­nja rad­ni­ka ko­ji­ma ni­je­su upla­će­ne sve za­ra­de, kao ni do­pri­no­si za zdav­stve­no i pen­zij­sko osi­gu­ra­nje.
D.J.

Če­ka­ju kup­ca, a imo­vi­na pod hi­po­te­kom

Do sa­da su bi­la dva ogla­ša­va­nja za pro­da­ju In­te­gral in­že­nje­rin­ga, pr­vo po pro­ci­je­nje­noj vri­jed­no­sti od 505.000 eura i dru­go po ci­je­ni od 415.000 eura. Ste­čaj­ni uprav­nik ne­dav­no je ka­zao da se do­šlo do za­ključ­ka da bi da­lje ogla­ša­va­nje o pro­da­ji stva­ra­lo do­dat­ne tro­ško­ve te da se po­ku­ša­va ani­mi­ra­ti i pro­na­ći even­tu­al­ni za­in­te­re­so­va­ni ku­pac da on da svo­ju po­nu­du. Is­tak­nu­to je da je u to­ku pro­ces di­rekt­nih pre­go­vo­ra po­ten­ci­jal­nog kup­ca sa Hi­po Al­pe Adri­ja bank Pod­go­ri­ca, bez či­jeg se uče­šća ne mo­že pre­u­ze­ti ni­je­dan ko­rak u po­stup­ku pro­da­je, s ob­zi­rom na to da se imo­vi­na In­te­gral in­že­nje­rin­ga na­la­zi pod hi­po­te­kom.

reg828052016

Pavićević: Rušitelje fabrika prozvati i kazniti

Iz Op­štin­skog od­bo­ra SDP Berane za­tra­ži­li da se for­mi­ra ko­mi­si­ja za pre­i­spi­ti­va­nje za­ko­ni­to­sti pri­va­ti­za­ci­je be­ran­skih pred­u­ze­ća či­ji je vla­snik bi­la dr­ža­va. Ka­za­li su da je pri­vred­na si­tu­a­ci­ja u Be­ra­na­ma kraj­nje za­bri­nja­va­ju­ća i da je po­gub­no što su broj­ne fa­bri­ke, iz­gra­đi­va­ne u do­ba so­ci­ja­li­zma, osta­vlje­ne na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na. Na­ve­li su da po­sto­je oprav­da­ne sum­nje da je pri­li­kom pro­da­je ve­ći­ne pred­u­ze­ća, či­ji je dr­ža­va bi­la vla­snik, bi­lo ne­do­zvo­lje­nih rad­nji i da bi zbog to­ga ne­ko tre­ba­lo da od­go­va­ra.
– Be­ra­ne je ne­kad bio tre­ći gra­du u Cr­noj Go­ri po ste­pe­nu raz­vi­je­no­sti i to za­hva­lju­ju­ći broj­nim fa­bri­ka­ma ko­je su ra­di­le pu­nim ka­pa­ci­te­tom. Da­nas je sli­ka sa­svim dru­ga­či­ja jer se pro­iz­vod­ni po­go­ni na Ru­de­šu odav­no na­la­ze u sta­nju mi­ro­va­nja, dok se ve­li­ki broj rad­ni­ka pre­se­lio na bi­ro ra­da. Ru­i­ni­ra­ni i na­pu­šte­ni po­go­ni su se na­šli na me­ti onih ko­ji se ba­ve sa­ku­plja­njem i ot­ku­pom sta­rog gvo­žđa. Ta­ko raz­li­či­te gru­pe i po­je­din­ci od­no­se sa Ru­de­ša po­sled­nje ostat­ke fa­brič­ke imo­vi­ne pro­da­ju­ći je ka­sni­je po ba­ga­tel­nim ci­je­na­ma. Sve se to de­ša­va iako su pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­ja fa­bri­ka no­vi vla­sni­ci obe­ća­va­li da će po­kre­nu­ti i osa­vre­me­ni­ti pro­iz­vod­nju i upo­sli­ti zna­ča­jan broj rad­ni­ka. Za­to tra­ži­mo da se for­mi­ra dr­žav­na ko­mi­si­ja ko­ja će pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ve­za­na za pri­va­ti­za­ci­ju be­ran­skih fa­bri­ka i pred­u­ze­ća i ko­ja će pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će ko­ra­ke da se pro­ce­su­i­ra­ju sva li­ca ko­ja su se u da­tim slu­ča­je­vi­ma ogri­je­ši­la o za­ko­nu – na­gla­sio je pred­sje­nik be­ran­skog od­bo­ra SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.
Me­đu pred­u­ze­ći­ma na Ru­de­šu ko­ja su se na­šla na me­ti na­vod­nih spa­si­te­lja be­ran­ske pri­vre­de cen­tral­no mje­sto za­u­zi­ma Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra u ko­joj je 1989. go­di­ne uve­den ste­čaj. Fa­bri­ku je 1996. go­di­ne za ne­što ma­nje od mi­li­on eura, ku­pi­la fir­ma Ti­go­im­peks, na če­lu sa Ra­do­jem Go­mi­la­no­vi­ćem, ka­da je i pre­i­me­no­va­na u No­vu Be­ran­ku. Sa pro­iz­vod­njom se ot­po­či­nja­lo u vi­še na­vra­ta, ali se sve za­vr­ša­va­lo sa­mo na po­ku­ša­ji­ma, bez ne­kog kon­ti­nu­i­ra­nog ra­da. Za svo to vri­je­me iz pred­u­ze­ća je od­ne­se­no prak­tič­no sve što se mo­glo od­ni­je­ti. Me­đu be­ran­skim pri­vred­nim gi­gan­tim sva­ka­ko se ubra­ja i Fa­bri­ke ko­že Po­lim­ka ko­ja je do ste­ča­ja 1992. go­di­ne upo­šlja­va­la oko 750 rad­ni­ka. Po­lim­ku je 2006. go­di­ne ku­pi­la slo­ve­nač­ka kom­pa­ni­ja Ko­ro­ški, ali je po­sli­je dvi­je go­di­ne, zbog ne­po­što­va­nja ro­ko­va od stra­ne no­vog kup­ca, do­šlo do ras­ki­da ugo­vo­ra. Po­sli­je to­ga ras­pi­san je no­vi ten­der, na­kon či­jeg za­klju­če­nja su pred­stav­ni­ci vla­de i dr­žav­nih fon­do­va pot­pi­sa­li ugo­vor o pro­da­ji Po­lim­ke sa pod­go­rič­kim pred­u­ze­ćem „Kips“, ko­ji je na mje­stu biv­še fa­bri­ke otvo­rio tr­žni cen­tar. Te­šku sud­bi­nu do­ži­vje­la je i Ci­gla­na, kao naj­sta­ri­ji pri­vred­ni ko­lek­tiv u Be­ra­na­ma. Ci­gla­nu je 2005. go­di­ne pri­va­ti­zo­va­lo pred­u­ze­će Ka­tel iz Pod­go­ri­ce. Me­đu­tim, vla­snik je mar­ta 2008. go­di­ne od­lu­čio da pre­ki­ne pro­iz­vod­nju i ha­le po­ru­ši do te­me­lja. Na­kon to­ga usli­je­di­lo je uvo­đe­nje ste­ča­ja dok je fa­brič­ka imo­vi­na u do­brom di­je­lu ne­sta­la bez tra­ga. Na kra­ju, na­kon se­dam­na­est ne­u­spje­lih li­ci­ta­ci­ja, Ci­gla­na je pro­da­ta za 145.000 eura. Iden­tič­na si­tu­a­ci­ja de­ša­va­la se i u fa­bri­ci za pro­tek­ti­ra­nje gu­ma Gu­mig ko­ja je na­kon de­se­tak ne­u­spje­lih po­ku­ša­ja pri­je če­ti­ri go­di­ne pro­da­ta pu­tem jav­nog nad­me­ta­nja za sa­mo 128.378 eura., iako je na pr­voj li­ci­ta­ci­ji ci­je­na iz­no­si­la 975.290 eura. Van funk­ci­je je i Obo­dov po­gon na Ru­de­šu, za­tim ve­li­ki broj po­ljo­pri­vred­nih za­dru­ga, kao i ugo­sti­telj­skih, tr­go­vin­skih i uslu­žnih pred­u­ze­ća. Pri­li­kom tran­sfor­ma­ci­je Šum­skog pred­u­ze­ća bez po­sla je ostao zna­tan broj rad­ni­ka, dok je cje­lo­kup­na imo­vi­na AD Iz­grad­nja pro­da­ta fir­mi Teh­no­star, a na dan uvo­đe­nja ste­ča­ja 79 rad­ni­ka je pro­gla­še­no teh­no­lo­škom vi­škom. Pro­iz­vod­nja u Rud­ni­ku mr­kog iglja po­kre­nu­ta je po­sli­je de­va­sta­ci­je imo­vi­ne i vi­še­go­di­šnjeg za­sto­ja i to na­kon što je rud­nik od grč­ke kom­pa­ni­je Bal­kan Ener­dži pre­u­ze­lo pred­u­ze­će Me­tal­fer iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce.
Pa­vi­će­vić sma­tra da su oni ko­ji su bi­li za­du­že­ni da pra­te ka­ko se spro­vo­di pri­va­ti­za­ci­ja mo­ra­li spri­je­či­ti pot­pu­nu de­va­sta­ci­ju in­du­strij­sake zo­ne Ru­deš. Na­gla­sio je da se zbog za­tva­ra­nja fa­bri­ka broj ne­za­po­sle­nih u op­šti­ni Be­ra­ne uve­ća­va iz go­di­ne u go­di­nu i da mla­di lju­di ne­ma­ju pri­li­ku da se za­po­sle u pri­vre­di.
– Pre­ma po­sled­njim in­for­ma­ci­ja­ma na be­ran­skom bi­rou ra­da ima bli­zu 3.000 li­ca od ko­jih njih 500 ima fa­kul­tet­sku di­plo­mu. To su po­ra­ža­va­ju­ći po­da­ci ko­ji uka­zu­ju da se ne­što mo­ra ra­di­ti po pi­ta­nju oži­vlja­va­nja pri­vre­de ako se mi­sli sma­nji­ti sto­pa ne­za­po­sle­no­sti. Šan­su sva­ka­ko tre­ba tra­ži­ti u otva­ra­nju ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća, ali pri­je to­ga tre­ba usta­no­vi­ti za­što su po­sto­je­će fa­bri­ke uni­šte­ne na ta­ko dr­zak na­čin i ko je sve ku­ma­o­vao ova­ko lo­šem sta­nju. To se mo­ra ura­di­ti ra­di vra­ća­nja si­gur­no­sti kod onih ko­ji že­le da se ba­ve pro­iz­vod­nim dje­lat­no­sti­ma, jer kod lju­di, kad po­gle­da­ju uni­šte­ne fa­bri­ke na Ru­de­šu, po­sto­ji oprav­da­ni strah da je i nji­hov bi­znis una­pri­jed osu­đen na pro­past – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.D.J.

„Pro­če­šlja­ti“ imo­vi­nu Agro­po­li­mlja

Iz OO SDP-a su za­tra­ži­la da se po­seb­na pa­žnja po­sve­ti de­ša­va­nji­ma ko­ja su se pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je od­i­gra­la u pred­u­ze­ća Agro­po­li­mlje ko­je je upo­šlja­va­lo i do 800 rad­ni­ka.
– Po­sto­je osno­va­ne sum­nje da su od­re­đe­na li­ca pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je „Agro­po­li­mlja“ kon­ti­nu­i­ra­no u du­žem vrem­nskom pe­ri­o­du pred­u­zi­ma­la broj­ne ne­do­zvo­lje­ne rad­nje u ci­lju pri­ba­vlja­nja pro­tiv­prav­ne imo­vin­ske ko­ri­sti, na šte­tu rad­ni­ka, ak­ci­o­na­ra i dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Ta­ko­đe, po­sto­je osno­va­ne sum­nje da se u da­tom slu­ča­ju ra­di o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i da ak­te­ri tih rad­nji go­di­na­ma osta­ju ne­ka­žnje­ni. Po­treb­no je da se pre­ko struč­nih li­ca tač­no utvr­di ko­je su sve ne­po­kret­no­sti bi­le upi­sa­ne na ovo pred­u­ze­će i ka­ko su ka­sni­je te ne­po­kret­no­sti knji­že­ne na dru­ga li­ca, jer se ra­di o ogrom­noj dr­žav­noj imo­vi­ni ko­ja je na di­sku­ta­bi­lan na­čin pre­šla u ru­ke pri­vat­ni­ka – is­ta­kli su iz OO SDP-a.

Preuzeto sa Dan online

Berane

SDP Berane kritikovao organizatore skupova održanih povodom 10 godina nezavisnosti

Lokalni odbor SDP Berane kritikovao je organizatore skupova koji su u ovom gradu održani povodom desete godišnjice neavisnosti Crne Gore, zbog toga što nijesu bili pozvani na te svečanosti.

U Beranama je  povodom decenije nezavisnosti gradonačelnik Dragoslav Šćekić priredio prijem u Spomen kući vojvode Gavra Vukovića, dok je Opštinski odbor DPS svečanu akademiju prije toga organizovao u Centru za kulturu. Odbornici DPS su prisustovali i prijemu koji je organizovao predsjednik opštine.

Izgleda da smo mi u projekat nezavisnosti ušli sa različitim ciljevima i motivima. Mi smo željeli državu socijalne pravde i Crnu Goru jednakih mogućnosti za sve, a oni su čini se željeli Crnu Goru privatnu državu užeg kruga ljudi. SDP je želio da poslije referenduma nema pobjednika ni poraženih. Na toj želji ćemo istrajati svi zajedno, i oni koji su glasali DA i oni što su vjerujući da je tako bolje zaokružili NE, kako bi smo od naše Crne Gore napravili dobro i bogato mjesto za život naše djece. Naš jedini grijeh što su stvari nazivali pravim imenom – pohara Crne Gore.

Draga gospodo iz OO DPS, nije Crne Gora ničija prćija, niti iko ima tapiju nad njenom nezavisnošću. U susret 21. Majui desetogodišnjici obnove nezavisnosti pozdravljamo sve ljude dobre volje, bez obzira na naciju, vjeru i političku pripadnost, velikim pozdravom – neka je vječna Crna gora svih građana i jednakih mogućnosti

OO SDP Berane

Berane

OO SDP Berane: Preispitati odluku o parking servisu

OO SDP  Berane poziva predsjednika i lokalnu upravu Opštine Berane da još jednom preispita odluku o otvaranju parking servisa i naturanju još jednog nameta ionako siromašnim građanima.

Razumijemo potrebu za otvaranjem novih radnih mjesta i udomljavanjem petnaestak radnika, ali mislimo da nije ni vrijeme, a ni potreba za parking servisom od 660 mjesta koji neće trajno riješiti saobraćajne probleme u našem gradu. A, ako je parking i potreban, ne može ispred svake zgrade i u svakoj ulici u centru grada biti naplaćivan, jer to dovodi ljude u gradskom jezgru u situaciju da im znatno otežava svakodnevni život.

Korist za budžet po ovom osnovu je mala, a šteta za građane velika. Zbog toga pozivamo da se ova odluka preispita, prije nego bude kasno.

Portparol SDP Berane,

Azemina Obradović

Berane

SDP Berane: Nadležni organi da ispitaju rad opštine u ovom i prošlom mandatu

Opštinski odbor Socijaldemokratske partije u Beranama uputio je poziv svim nadležim državnim organim da ispitaju rad Opštine u prošlom, ali i u ovom mandatu.

„Sve sumnje koje se javljaju, a vezane su za neke projekte moraju biti ispitane kako bi se do kraja zaštitio interes Berana i naših sugrađana“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da „partijska knjižica, bila ona DPS-ova, SNP-ova, DF-a ili SDP-a ne smije biti razlog da se prema nekome ko je kršio zakon i oštetio budžet ponaša na način koji je zakonima i predviđen“.

„SDP kao lista koja je bila treća na proteklim izborima u našoj Opštini sa povjerenjem koje nam je ukazalo skoro 500 sugrađana je zainteresovana za rješavanje svih problema, naslijeđenih ili ne, sa kojima se naš grad susrijeće. Zbog toga još jednom poziv da se sve eventualne neregularnosti ispitaju a odgovorni kazne u skladu sa zakonima ove države“, zaključuje se u saopštenju OO SDP Berane koje je potpisao predsjednik Mirko Pavićević.

Berane

Mirko Pavićević predsjednik OO SDP Berane

Opštinski odbor Socijaldemokratske partije SDP Berane je na konstitutivnoj sjednici za predsjednika jednoglasno izabrao Mirka Pavićevića, saopšteno je iz te partije.

Pavićević je, uz zahvalnost kolegama za podršku, istakao da je pred Socijaldemokratskom partijom u Beranama godina izazova na koje će sigurno odgovoriti na pravi način.

“SDP će sa obnovljenom kadrovskom osnovom, sa jasnim programskim opredjeljenima ponuditi građanima Berana svoj koncept rješavanja nagomilanih problema sa kojima se kao zajednica suočavamo”, istakao je Pavićević.

Na sjednici je izabran i novi saziv Predsjedništva OO koji će u narednom periodu činiti Mirko Pavićević, Edis Škrijelj, Mladen Marsenić, Radmila Obadović, Adnan Pačariz, Đorđe Delević, Esad Gruda, Suad Spahić i Dejan Radonjić, dok će funkciju portparola SDP na lokalnom nivou obavljati Azemina Obradović.

Na sjednici je konstatovan rast interesovanja za politiku SDP-a u proteklih par mjeseci što će, kako ocjenjuju, predstavljati  garant dobrog rezultata na narednim izborima.

image

Izabran novi saziv OO SDP Berane

Na VIII Konvenciji Opštinskog odbora Socijaldemokratske partije Berane uz prisustvo 86 delegata izabran je novi saziv Opštinskog odbora koji će u budućnosti biti sastavljen od 21 člana.

Konvenciju je otvorio vršilac dužnosti predsjednika Opštinskog odbora Mirko Pavićević. On je istakao da je pred novim sazivom Odbora veliki izazov i da zajedničkim snagama svi trebaju uzeti učešća u širenju socijaldemokratskih ideja i vrijednosti kojima će se sigurno poboljšati stanje u samoj Opštini. “Mi u Beranama ćemo se truditi da ispravimo greške koje su naši prethodnici pravili i siguran sam da ćemo napraviti respektabilan rezultat koji će pokazati da je ideja SDP u našem gradu čvrsto utemeljena i snažna i zbog toga sa nestrpljenjem očekujemo naredne lokalne i parlamentarne izbore. “, poručio je Pavićević.

image

Prisutnima su se obratili i generalni sekretar mr Ramo Bralić i potpredsjednik dr Almir Rebronja. “Ovo je novo vrijeme za socijaldemokratiju Crne Gore. Prevazišli smo vrijeme podjela po bilo kojim osnovama. Želimo da, uz vašu pomoć, Berane ponovo bude ponos i sjaj sjevera.”, poručio je Bralić. Potrpredsjednik SDP dr Almir Rebronja zahvalio se pristunima što su u velikom broju prisustvovali Konvenciji i istakao da je duh beranske socijaldemokratije konačno oslobođen i da je na novom Odboru da kanališe energiju koju zasigurno imaju, i da kroz kreiranje jasne, koncizne i prepoznatljive politike na lokalnom nivou aktivno rade na poboljšanju položaja svih građana Berana. Opštinski odbor Socijaldemokratske partije Berane će na idućoj, konstitutivnoj sjednici, izabrati novo rukovodstvo.