mirko-pavicevic

Pavićević: Sportsku halu grade osam godina

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je oci­je­ni­li su da je Vla­da Cr­ne Go­re po­sled­njih go­di­na, pre­ko Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va, na­mjer­no odu­go­vla­či­la re­a­li­za­ci­ju zna­čaj­nih ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne. Ka­za­li su da je to re­zul­tat una­pri­jed pri­pre­mlje­ne kon­cep­ci­je vla­da­nja De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta sa ci­ljem da se po­je­di­ne in­ve­sti­ci­je na sje­ve­ru Cr­ne Go­re sta­ve u funk­ci­ju pred­iz­bor­ne kam­pa­nje vla­da­ju­će par­ti­je. Is­ta­kli su da je na taj na­čin dat pu­ni do­pri­nos stag­na­ci­ji pri­vred­nog, dru­štve­nog, kul­tur­nog i sport­skog ži­vo­ta u gra­du na Li­mu i da je kraj­nje vri­je­me da se ta­kvoj prak­si sta­ne na kraj.
-Svje­do­ci smo da su pro­bi­je­ni svi ro­ko­vi za za­vr­še­tak po­je­di­nih mi­li­on­skih ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne. Ra­di se o pro­jek­ti­ma od či­je re­a­li­za­ci­je za­vi­si da­lji raz­voj gra­da. Od­go­vor­ni lju­di iz Vla­de i osta­lih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja uoči svih iz­bo­ra ba­ca­ju gra­đa­ni­ma pra­ši­nu u oči obe­ća­va­ju­ći im da će ti pro­jek­ti bi­ti ubr­zo re­a­li­zo­va­ni, iako do­bro zna­ju da od to­ga ne­ma ni­šta. Ta­ko se ma­ni­pu­li­še sa obes­pra­vlje­nim i osi­ro­ma­še­nim na­ro­dom Be­ra­na, na na­čin što mu se od iz­bo­ra do iz­bo­ra uli­va pra­zna na­da da će ima­ti sve ono što tre­ba da ima­ju raz­vi­je­ne sre­di­ne. To je po­ra­zna po­li­ti­ka vla­da­ju­ćeg re­ži­ma ko­ji se, pre­ko Vla­de i su­mnjivih iz­vo­đa­ča ra­do­va, po­i­gra­va sa nov­cem po­re­skih ob­ve­zni­ka ko­ji se sli­va u dr­žav­nu ka­su, što za­i­sta za­slu­ži­je naj­ve­ću mo­gu­ću osu­du – ka­zao je pred­sjed­nik be­ran­skog od­bo­ra SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.On je na­gla­sio da nje­go­ve na­vo­de naj­bo­lje po­svje­do­ča­va pri­ča o iz­grad­nji no­ve sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma, či­ji je ka­men te­me­ljac post­va­ljen 19. mar­ta 2009. go­di­ne.
– Na­kon ru­še­nja sta­re ha­le pod Ja­si­kov­cem, Be­ra­ne već šest i vi­še go­di­na go­di­na­ma ne­ma sport­sku dvo­ra­nu. To pred­sta­vlja ve­li­ki pro­blem broj­nim sport­skim ko­lek­ti­vi­ma ko­ji su pri­nu­đe­ni da kao do­ma­ći­ni na­stu­pa­ju u su­sjed­nim op­šti­na­ma. Sa dru­ge stra­ne no­va sport­ska dvo­ra­na se gra­di pu­nih osam go­di­na iako je u star­tu bi­lo obe­ća­no da će ra­do­vi na tom objek­tu bi­ti za­vr­še­ni za ne­pu­nih dvi­je go­di­ne. Za svo to vri­je­me cr­no­go­ski zva­nič­ni­ci su uoči svih iz­bo­ra obe­ća­va­li da se pri­vo­de kra­ju ra­do­vi na iz­grad­nji sport­ske dvo­ra­ne, dok su se gra­đa­ni su­o­ča­va­li sa ne­vi­đe­nim ob­ma­na­ma in­ve­sti­to­ra i raz­li­či­tih iz­vo­đa­ča ra­do­va. Slič­na obe­ća­nja su da­va­na i za po­če­tak iz­grad­nje mo­der­nog objek­ta Do­ma kul­tu­re od ko­ga još uvi­jek ne­ma ni­šta. Ta­kva da­lja prak­sa je za­i­sta neo­dr­ži­va kad se zna da sport i fi­zič­ka kul­tu­ra, u vre­me­ni­ma ka­da je ve­li­ki broj mla­dih lju­di kre­nuo po­gre­šnim pu­te­vi­ma, tre­ba da se na­đe me­đu pri­o­ri­tet­nim za­da­ci­ma dru­štva u cje­li­ni – na­veo je Pa­vi­će­vić.
Ka­zao je da je du­ga­čak spi­sak ova­kvih i slič­nih pri­mje­ra kad su u pi­ta­nju ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je. Is­ta­kao je da je po­seb­no uoč­lji­va op­struk­ci­ja u slu­ča­ju iz­grad­nje zgra­de Uni­ver­zi­tet­skog cen­tra, što je, ka­ko je na­veo, re­zul­ti­ra­lo uki­da­nju vi­še fa­kul­tet­skih je­di­ni­ca u Be­ra­na­ma. Grad­nja zgra­de Uni­ver­zi­tet­skog cen­ta u Be­ra­na­ma za­po­če­ta je još 2011. go­di­ne i to u tre­nut­ku kad je u ovom gra­du eg­zi­sti­ra­lo ne­ko­li­ko fa­kul­tet­skih je­di­ni­ca. Obe­ća­no je da će taj obje­kat bi­ti use­ljiv već na­red­ne go­di­ne, ali on još uvi­jek ni­je sta­vljen u funk­ci­ju. Za svo to vri­je­me, zbog ne­po­sto­ja­nja od­go­va­ra­ju­ćih uslo­va, do­šlo je do ga­še­nja sko­ro svih stu­dij­skih pro­gra­ma u Be­ra­na­ma, što sa­mo po se­bi go­vo­ri ko­li­ko Vla­da vo­di ra­ču­na o raz­vo­ju Be­ra­na – is­ta­kao je Pa­vi­će­vić, do­da­ju­ći da se i re­kon­struk­ci­ja Uli­ce To­do­ra Đe­da Voj­vo­di­ća, u iz­vo­đe­nju Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va, ote­gla u ne­do­gled. Ka­zao je da po­seb­nu pri­ču za­vre­đu­ju obe­ća­nja ko­ja se ti­ču iz­grad­nje oba­lo­u­tvr­da, ot­kup­nih cen­ta­ra i sa­na­ci­je de­po­ni­je na Va­so­vim vo­da­ma. I po­red broj­nih na­ja­va iz dr­žav­ne ka­se ni­je iz­dvo­jen ni­je­dan cent za iz­grad­nju ot­kup­nih cen­ta­ra na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne, kao ni za iz­grad­nju broj­nih se­o­skih vo­do­vo­da i sa­o­bra­ćaj­ni­ca. Uz to, i iz­grad­nja za­šti­te po­red rječ­nih oba­la ni­je od­ra­đe­na ona­ko ka­ko je to obe­ća­no, što iza­zi­va oprav­da­ni strah da će Lim sa svo­jim pri­to­ka­ma u ne­kom no­vom po­plav­nom ta­la­su do­ni­je­ti ve­li­ke šte­te lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu. Vr­hu­nac sve­ga pred­sta­vlja obe­ća­na sa­na­ci­ja sme­tli­šta na Va­so­vim vo­da­ma ko­ja je dav­no tre­ba­lo da bu­de za­vr­še­na. Me­đu­tim, i ta su obe­ća­nja osta­la mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, jer su se nad­le­žni pre­ma ovom pro­ble­mu od­no­si­li kraj­nje neo­d­go­vor­no, kon­stant­no pla­si­ra­ju­ći pri­ču da su obez­bi­je­đe­na sred­stva za ge­ne­ral­no ure­đe­nje Va­so­vih vo­da- za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.

I Aero­drom na li­sti če­ka­nja

Pa­vi­će­vić na­vo­di da i be­ran­ski aero­drom, ko­ji ni po­sli­je 40 go­di­na ni­je do­ži­vio po­nov­no ak­ti­vi­ra­nje, po­svje­do­ča­va op­struk­ci­ju dr­žav­nih or­ga­na po pi­ta­nju va­žnih raz­voj­nih pro­jek­ta na sje­ve­ru Cr­ne Go­re.
– Da se pri­mi­je­ti­ti da do­sa­da­šnje ak­tiv­no­sti ve­za­ne za po­nov­no ak­ti­vi­ra­nje be­ran­skog aero­dro­ma ni­je­su da­le ni­ka­kve re­zul­ta­te. Sve se sa­mo za­vr­ša­va­lo na pra­znoj pri­či i pro­vid­nom pred­iz­bo­r­nom mar­ken­ti­škom tri­ku čel­ni­ka DPS-a. Oči­gled­no je da ne­ko­me, a na­ro­či­to oni­ma ko­ji upra­vlja­ju osta­lim aero­dro­mi­ma u Cr­noj Go­ri, ne od­go­va­ra da po­no­vo pro­ra­di va­zdu­šna lu­ka na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, jer bi na taj na­čin iz­gu­bi­li od­re­đe­ne pri­ho­de. Po­gub­no je što oni ko­ji su vr­ši­li op­struk­ci­ju ovog pro­jek­ta i da­lje za­u­zi­ma­ju va­žna mje­sta u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma – ka­zao je Pa­vi­će­vić.

Izvor: Dnevni list Dan

mirko-pavicevic

Pavićević: Tužilaštvo da ispita dešavanja u “Integral inženjeringu”

Opštinski odbor SDP Berane zahtijeva da nadležni organi preispitaju sva dešavanja u preduzeću Integral inženjering.

“Zna se da je Integral inženjering od formiranja do stečaja realizovao mnoštvo krupnih projekata, ostvarujući prihode koji su se mjerili milionima eura. To preduzeće je, između ostalog, asfaltiralo na stotine kilometara lokalnih puteva na sjeveru Crne Gore. Više je nego očigledno da je ova firma nekome smetala”, kazao je predsjednik OO SDP Berane Mirko Pavićević.

Za Pavićevića  je posebno interesantno pitanje kako je ova kompanija u to vrijeme sklapala poslove sa Opštinom Berane.

Da nijesu bila čista posla, govori i činjenica da je stečajni upravnik Radifković bio pozvan kao svjedok prilikom hapšenja beranskih funkcionera iz redova Demokratske partije socijalista.

Kako se pretpostavljalo, to je najvjerovatnije bilo zbog poslova sa takozvanim cesijama, kao i činjenicom da je novom opštinskom rukuvodstvu u Beranama stigao račun u vrijednosti oko stotinu hiljada eura iz Integrala u stečaju koji nije potpisao stečajni upravnik.

Korporacija Integral inženjering iz rodnog grada predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, Laktaša u blizini Banjaluke, u Berane je stigla prije desetak godina. Integral je tada od sarajevskog preduća GP Put kupio asfaltnu bazu u selu Donja Ržanica na desnoj obali Lima, za svega nekoliko desetina hiljada eura. GP Put Sarajevo je, naime, bio vlasnik ove baze prije ratova na prostoru bivše SFRJ.

Važan dio priče u svemu tome je da su nešto ranije ugašene asfaltne baze u Štitaricama i Podima, što je svakako imalo veze sa forsiranjem „Integrala“ i još nekih novih kompanija koje su se pojavile u Crnoj Gori, a koje su vrlo blisko poslovale sa vlastima.

Integral  istisnuo mnoge, a njega izgurao Bemaks

Integral  inženjering osnovan je 1989. godine i nezvanično, sa svim kompanijama u regionu, ubraja se u petnaest firmi za koje bosanski mediji tvrde da su pod kontrolom Dodika i da su sa njim povezane.  Integral  inženjering je, pod istim imenom, kćerku kompaniju osnovao u Podgorici 2001. godine, kao dio stranog društva, predstavništvo Podgorica, i odmah počeo da dobija velike poslove u našoj državi. Tako je bilo nekoliko godina. Od sjevera do juga Crne Gore  Integral  je istisnuo mnoge druge kompanije. Onda se pojavio Bemaks i istisnuo  Integral . Od tada je  Integral  inženjering počeo polako da posustaje sa poslovima u Crnoj Gori. I lagano i potpuno medijski nezapaženo skliznuo u stečaj iz kojeg se nije izvukao do danas.

Izvor: Portal Vijesti
mirko-pavicevic

Pavićević: Obećanja duga osam godina

Iz OO SDP Berane oci­je­ni­li su da je kraj­nje vri­je­me da Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va Cr­ne Go­re i lo­kal­na upra­va pre­du­zmu od­go­va­ra­ju­će mje­re ka­ko bi se iz­grad­nja sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma pri­ve­la kra­ju. 

Oni su pod­sje­ti­li da grad na Li­mu, na­kon ru­še­nja ha­le pod Ja­si­kov­cem, go­di­na­ma ne­ma dvo­ra­nu i da to pred­sta­vlja ve­li­ki pro­blem broj­nim sport­skim ko­lek­ti­vi­ma ko­ji su pri­nu­đe­ni da kao do­ma­ći­ni na­stu­pa­ju u su­sjed­nim op­šti­na­ma. Ka­za­li su da je ta­kvo sta­nje kraj­nje neo­dr­ži­vo i da sport i fi­zič­ka kul­tu­ra, u vre­me­ni­ma ka­da je ve­li­ki broj mla­dih lju­di kre­nuo po­gre­šnim pu­te­vi­ma, tre­ba da se na­đe me­đu pri­o­ri­tet­nim za­da­ci­ma dru­štva u cje­li­ni. 

– Sport­ska dvo­ra­na u Be­ra­na­ma ni­je za­vr­še­na ni na­kon osam go­di­na, dok sport­ski ko­lek­ti­vi mu­ku mu­če ka­ko da pre­ži­ve. Za­to upu­ću­je­mo apel od­go­vor­nim lju­di­ma da in­ten­zi­vi­ra­ju svo­je ak­tiv­no­sti po ovom pi­ta­nju, jer su oni pre­u­ze­li oba­ve­zu da re­a­li­za­ci­ju ovog pro­jek­ta do­ve­du do kra­ja – na­gla­sio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić. 

img_3121.jpg

SDP Berane: Ubrzati izgradnju kanalizacione mreže

Iz be­ran­skog od­bo­ra SDP-a sa­op­šti­li su da se ra­do­vi na re­a­li­za­ci­ji pro­jek­ta „Iz­grad­nja po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že i una­pre­đe­nje vo­do­snab­di­je­va­nja u op­šti­ni Be­ra­ne” od­vi­ja­ju spo­ro. Is­ta­kli su da se, osim ka­šnje­nja u iz­grad­nji ka­na­li­za­ci­je, ka­sni i sa vra­ća­njem sa­o­bra­ćaj­ni­ca u pr­vo­bit­no sta­nje ta­mo gdje su ra­do­vi već za­vr­še­ni. Na­gla­si­li su da su svje­sni da se ra­di o ve­ma zna­čaj­nom pro­jek­tu, ali da bi u ci­je­loj pr­či iz­vo­đa­či ra­do­va mo­ra­li da po­ka­žu vi­še ozbilj­no­sti.– Gra­đa­ni su je­dva do­če­ka­li da se kre­ne sa re­a­li­za­ci­jom pro­jek­ta ko­ji se ti­če iz­grad­nje po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da i si­ste­ma ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že. Me­đu­tim, ra­do­vi na vi­še lo­ka­ci­ja su se neo­prav­da­no ote­gli, što lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu pri­či­nja­va ve­li­ke pro­ble­me. Zbog ra­do­va, pri­la­zne uli­ce u vi­še mje­sta su vi­še od dva mje­se­ca ras­ko­pa­ne, ta­ko da su broj­ni gra­đa­ni li­še­ni od­go­va­ra­ju­će sa­o­bra­ćaj­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sa gra­dom. Za­to po­zi­va­mo nad­le­žne da in­ten­zi­vi­ra­ju re­a­li­za­ci­ju ovog pro­jek­ta ka­ko bi se što pri­je pre­va­zi­šao ovaj za­i­sta, ve­li­ki pro­blem – na­ve­li su iz OO SDP-a.

Izvor: Dnevni list Dan

mirko-pavicevic

Pavićević: Preispitati kako je otuđena milionska imovina

Fabrika celuloze i papira je prestala da radi 1989. godine. Od tada je imovina te nekada moćne kompanije, procijenjena na više desetina miliona eura, pljačkana sa raznih strana. Djelovi kompanije su prodavani po deset puta manjoj cijeni u poređenju sa stvarnom vrijednošću, kazao je Mirko Pavićević.

Predstavni­ci be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od Vla­de Cr­ne Go­re i lo­kal­ne upra­ve da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja bi ima­la za­da­tak da pre­i­spi­ta ka­ko su spro­vo­đe­ne pri­va­ti­za­ci­je ne­ka­da­šnje Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra. Is­ta­kli su da je po­gub­no što je fa­bri­ka, ko­ja je svo­je­vre­me­no upo­šlja­va­la i do dvi­je i po hi­lja­de rad­ni­ka, sko­ro tri de­ce­ni­je osta­vlje­na na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na.

Sma­tra­ju da po­sto­je oprav­da­ne sum­nje da je pri­li­kom pro­da­je fa­brič­kih po­go­na, či­ji je vla­snik bi­la dr­ža­va, bi­lo ne­do­zvo­lje­nih rad­nji i da bi zbog to­ga ne­ko tre­ba­lo da od­go­va­ra. Na­gla­si­li su da je po­sli­je za­tva­ra­nja fa­bri­ke pri­mje­nji­van po­gu­ban obra­zac pri­va­ti­za­ci­je, ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan sa­mo za Be­ra­ne, već za či­ta­vu Cr­nu Go­ru. Is­ta­kli su da vla­sni­ci ko­ji su ka­sni­je ku­po­va­li imo­vi­nu fa­bri­ke ni­je­su ima­li za cilj da po­kre­nu pro­iz­vod­nju, ne­go da za se­be ugra­be pro­tiv­prav­nu ko­rist.
–Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra je pre­sta­la da ra­di 1989. go­di­ne. Od ta­da je imo­vi­na te ne­ka­da moć­ne kom­pa­ni­je, pro­ci­je­nje­na na vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura, pljač­ka­na sa ra­znih stra­na. Dje­lo­vi kom­pa­ni­je su pro­da­va­ni po de­set pu­ta ma­njoj ci­je­ni u po­re­đe­nju sa stvar­nom vri­jed­no­šću.

Ra­ču­ni­ca no­vih vla­sni­ka je u ovim slu­ča­je­vi­ma bi­la ja­sna. Ob­na­vlja­nje pro­iz­vod­nje im od sa­mog po­čet­ka ni­je bi­lo u pla­nu, iako je to osnov­ni raz­log pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Ne­ke dje­lo­ve imo­vi­ne su pro­da­li i unov­či­li, dok su na osta­tak sta­vi­li hi­po­te­ke za kre­di­te ko­je ne vra­ća­ju. Na taj na­čin no­vim vla­sni­ci­ma ne sa­mo da se vra­tio uku­pan iz­nos ku­po­pro­daj­ne ci­je­ne, već su ima­li i mi­li­on­sku do­bit, što je kom­pa­ni­ju do­ve­lo do pot­pu­nog uni­šte­nja.

Za to vri­je­me, dr­žav­ni or­ga­ni ni­ti su in­si­sti­ra­li na spro­vo­đe­nju oba­ve­za de­fi­ni­sa­nih ugo­vo­ri­ma o pri­va­ti­za­ci­ji, ni­ti su pred­u­zi­ma­li mje­re da spri­je­če otu­đi­va­nje imo­vi­ne. Za­to tra­ži­mo da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja će pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ve­za­na za pri­va­ti­za­ci­ju po­me­nu­te kom­pa­ni­je i ko­ja će pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će ko­ra­ke da se pro­ce­su­i­ra­ju pri­vred­ni gro­ba­ri ko­ji su sa­hra­ni­li ce­lu­lo­zi­ne po­go­ne – sa­op­štio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić, uz pod­sje­ća­nje da je fa­bri­ku 1996. go­di­ne, za ne­što ma­nje od mi­li­on eura, ku­pi­la fir­ma Ti­go­im­peks, na če­lu sa Ra­do­jem Go­mi­la­no­vi­ćem.
On je is­ta­kao da Go­mi­la­no­vić ni­je is­po­što­vao od­red­be iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra i da od po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje prak­tič­no ni­je bi­lo ni­šta.
– Zna se da je po­čet­nu ci­je­nu na tre­ćoj li­ci­ta­ci­ji, na ko­joj je ku­pio fa­bri­ku, pred­lo­žio sam Go­mi­la­no­vić, ko­ji je do ci­je­ne do­šao ta­ko što je sa­brao svo­ja po­tra­ži­va­nja i po­tra­ži­va­nja osta­lih obez­bi­je­đe­nih po­vje­ri­la­ca, ad­mi­ni­stra­tiv­ne tro­ško­ve ste­ča­ja i dje­li­mič­no pri­o­ri­tet­na po­tra­ži­va­nja. Od­mah na­kon ku­po­vi­ne fa­bri­ke, on je za­tra­žio re­pro­gram du­go­va­nja od po­vje­ri­la­ca.

Po­zna­to je da je re­pro­gram naj­pri­je do­bio od Vla­de Cr­ne Go­re, tač­ni­je od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Fa­bri­ka je Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja du­go­va­la pre­ko 380 hi­lja­da eura. Vla­snik se oba­ve­zao da će po­lo­vi­nu tog iz­no­sa da ulo­ži u in­ve­sti­ci­je u ci­lju po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje, a po­lo­vi­nu da vra­ti u ro­ku ko­ji ni­je pre­ci­zi­ran. Ni­je po­zna­to da li je taj no­vac ika­da vra­ćen.U po­je­di­nim iz­vje­šta­ji­ma se na­vo­di da je Go­mi­la­no­vi­ću u su­sret iza­šla i kom­pa­ni­ja Lov­ćen osi­gu­ra­nje, ko­ja se od­re­kla du­ga od 56 hi­lja­da eura.

U su­sret iz­bo­ri­ma 2007. go­di­ne, „Ti­go­im­peks” je od ta­da­šnjeg Fon­da za raz­voj do­bio oko 500 hi­lja­da eura, a ne­što ra­ni­je je do­bio 50 hi­lja­da eura od Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje na ime pre­kva­li­fi­ka­ci­je rad­ne sna­ge. Fa­bri­ku je po­mo­gla i lo­kal­na upra­va, pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be da za ta­da­šnjih 250 rad­ni­ka iz­mi­ri za­o­sta­le pla­te i po­ve­že rad­ni staž, u ukup­noj vri­jed­no­sti od 300 hi­lja­da eura, iako je po ugo­vo­ru to bi­la oba­ve­za no­vog vla­sni­ka. Ni sve to ni­je po­mo­glo da se u ce­lu­lo­znim po­go­ni­ma or­ga­ni­zu­je kon­ti­nu­i­ra­na pro­iz­vod­nja – is­ta­ko je Pa­vi­će­vić.
On tvr­di da je Go­mi­la­no­vić u me­đu­vre­me­nu otu­đio ne­ke od su­štin­skih dje­lo­va opre­me i pro­da­vao ih is­pod sva­ke re­al­ne ci­je­ne.
– Zna se da je Go­mi­la­no­vić iz fa­bri­ke iz­vu­kao par­ni ko­tao i pro­dao ga is­pod stvar­ne vri­jed­no­sti. Ko­tao je bio vri­je­dan oko po­la mi­li­o­na eura, a pro­dat je za 100 hi­lja­da eura. Do­ku­men­to­va­no je da je dru­gu ključ­nu ma­ši­nu, re­zač pa­pi­ra, vla­snik od­ve­zao u Be­o­grad i dao na po­zaj­mi­cu dru­gom ko­ri­sni­ku. I u pret­hod­nim go­di­na­ma Go­mi­la­no­vić je neo­me­ta­no otu­đi­vao pre­o­sta­lu imo­vi­nu ko­ja ni­je pod hi­po­te­kam i pro­da­vao je u sta­ro gvo­žđe, tvr­de­ći da iz fa­bri­ke ne od­no­si ni­šta što je bit­no za pro­ces pro­iz­vod­nje, već sa­mo ne­po­treb­ne stva­ri ko­je bi iona­ko ko­ro­zi­ra­le.

Sko­ro sva pre­o­sta­la ma­šin­ska opre­ma, uklju­ču­ju­ći i vo­de­ću ma­ši­nu za pro­iz­vod­nju pa­pi­ra, ta­ko­zva­nu pa­pir ma­ši­nu, sta­vlje­na je pod hi­po­te­ku kod Hi­po al­pe adri­ja ban­ke. Ta ban­ka je svo­je­vre­me­no Go­mi­la­no­vi­ću odo­bri­la kre­dit od 700.000 eura, a po­što ga ni­je vra­ćao, 2011. go­di­ne od nje­ga je po­tra­ži­va­la 900.000 eura. Ni­je po­zna­to da li je ban­ka do sa­da pre­u­ze­la pa­pir ma­ši­nu – ka­zao je Pa­vi­će­vić i do­dao da je sve na­bro­ja­no sa­mo dio ono­ga što bi tre­ba­lo da bu­de pred­met nad­le­žnog dr­žav­nog tu­ži­la­štva.

Izvor: Dan.co.me

mirko-pavicevic

Pavićević: Preispitati kako je otuđena milionska imovina

Predstavni­ci be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od Vla­de Cr­ne Go­re i lo­kal­ne upra­ve da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja bi ima­la za­da­tak da pre­i­spi­ta ka­ko su spro­vo­đe­ne pri­va­ti­za­ci­je ne­ka­da­šnje Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra. Is­ta­kli su da je po­gub­no što je fa­bri­ka, ko­ja je svo­je­vre­me­no upo­šlja­va­la i do dvi­je i po hi­lja­de rad­ni­ka, sko­ro tri de­ce­ni­je osta­vlje­na na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na.

Sma­tra­ju da po­sto­je oprav­da­ne sum­nje da je pri­li­kom pro­da­je fa­brič­kih po­go­na, či­ji je vla­snik bi­la dr­ža­va, bi­lo ne­do­zvo­lje­nih rad­nji i da bi zbog to­ga ne­ko tre­ba­lo da od­go­va­ra. Na­gla­si­li su da je po­sli­je za­tva­ra­nja fa­bri­ke pri­mje­nji­van po­gu­ban obra­zac pri­va­ti­za­ci­je, ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan sa­mo za Be­ra­ne, već za či­ta­vu Cr­nu Go­ru. Is­ta­kli su da vla­sni­ci ko­ji su ka­sni­je ku­po­va­li imo­vi­nu fa­bri­ke ni­je­su ima­li za cilj da po­kre­nu pro­iz­vod­nju, ne­go da za se­be ugra­be pro­tiv­prav­nu ko­rist.
–Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra je pre­sta­la da ra­di 1989. go­di­ne. Od ta­da je imo­vi­na te ne­ka­da moć­ne kom­pa­ni­je, pro­ci­je­nje­na na vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura, pljač­ka­na sa ra­znih stra­na. Dje­lo­vi kom­pa­ni­je su pro­da­va­ni po de­set pu­ta ma­njoj ci­je­ni u po­re­đe­nju sa stvar­nom vri­jed­no­šću. Ra­ču­ni­ca no­vih vla­sni­ka je u ovim slu­ča­je­vi­ma bi­la ja­sna. Ob­na­vlja­nje pro­iz­vod­nje im od sa­mog po­čet­ka ni­je bi­lo u pla­nu, iako je to osnov­ni raz­log pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Ne­ke dje­lo­ve imo­vi­ne su pro­da­li i unov­či­li, dok su na osta­tak sta­vi­li hi­po­te­ke za kre­di­te ko­je ne vra­ća­ju. Na taj na­čin no­vim vla­sni­ci­ma ne sa­mo da se vra­tio uku­pan iz­nos ku­po­pro­daj­ne ci­je­ne, već su ima­li i mi­li­on­sku do­bit, što je kom­pa­ni­ju do­ve­lo do pot­pu­nog uni­šte­nja. Za to vri­je­me, dr­žav­ni or­ga­ni ni­ti su in­si­sti­ra­li na spro­vo­đe­nju oba­ve­za de­fi­ni­sa­nih ugo­vo­ri­ma o pri­va­ti­za­ci­ji, ni­ti su pred­u­zi­ma­li mje­re da spri­je­če otu­đi­va­nje imo­vi­ne. Za­to tra­ži­mo da se for­mi­ra ko­mi­si­ja ko­ja će pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ve­za­na za pri­va­ti­za­ci­ju po­me­nu­te kom­pa­ni­je i ko­ja će pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će ko­ra­ke da se pro­ce­su­i­ra­ju pri­vred­ni gro­ba­ri ko­ji su sa­hra­ni­li ce­lu­lo­zi­ne po­go­ne – sa­op­štio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić, uz pod­sje­ća­nje da je fa­bri­ku 1996. go­di­ne, za ne­što ma­nje od mi­li­on eura, ku­pi­la fir­ma Ti­go­im­peks, na če­lu sa Ra­do­jem Go­mi­la­no­vi­ćem.
On je is­ta­kao da Go­mi­la­no­vić ni­je is­po­što­vao od­red­be iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra i da od po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje prak­tič­no ni­je bi­lo ni­šta.
– Zna se da je po­čet­nu ci­je­nu na tre­ćoj li­ci­ta­ci­ji, na ko­joj je ku­pio fa­bri­ku, pred­lo­žio sam Go­mi­la­no­vić, ko­ji je do ci­je­ne do­šao ta­ko što je sa­brao svo­ja po­tra­ži­va­nja i po­tra­ži­va­nja osta­lih obez­bi­je­đe­nih po­vje­ri­la­ca, ad­mi­ni­stra­tiv­ne tro­ško­ve ste­ča­ja i dje­li­mič­no pri­o­ri­tet­na po­tra­ži­va­nja. Od­mah na­kon ku­po­vi­ne fa­bri­ke, on je za­tra­žio re­pro­gram du­go­va­nja od po­vje­ri­la­ca. Po­zna­to je da je re­pro­gram naj­pri­je do­bio od Vla­de Cr­ne Go­re, tač­ni­je od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Fa­bri­ka je Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja du­go­va­la pre­ko 380 hi­lja­da eura. Vla­snik se oba­ve­zao da će po­lo­vi­nu tog iz­no­sa da ulo­ži u in­ve­sti­ci­je u ci­lju po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje, a po­lo­vi­nu da vra­ti u ro­ku ko­ji ni­je pre­ci­zi­ran. Ni­je po­zna­to da li je taj no­vac ika­da vra­ćen.U po­je­di­nim iz­vje­šta­ji­ma se na­vo­di da je Go­mi­la­no­vi­ću u su­sret iza­šla i kom­pa­ni­ja Lov­ćen osi­gu­ra­nje, ko­ja se od­re­kla du­ga od 56 hi­lja­da eura. U su­sret iz­bo­ri­ma 2007. go­di­ne, „Ti­go­im­peks” je od ta­da­šnjeg Fon­da za raz­voj do­bio oko 500 hi­lja­da eura, a ne­što ra­ni­je je do­bio 50 hi­lja­da eura od Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje na ime pre­kva­li­fi­ka­ci­je rad­ne sna­ge. Fa­bri­ku je po­mo­gla i lo­kal­na upra­va, pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be da za ta­da­šnjih 250 rad­ni­ka iz­mi­ri za­o­sta­le pla­te i po­ve­že rad­ni staž, u ukup­noj vri­jed­no­sti od 300 hi­lja­da eura, iako je po ugo­vo­ru to bi­la oba­ve­za no­vog vla­sni­ka. Ni sve to ni­je po­mo­glo da se u ce­lu­lo­znim po­go­ni­ma or­ga­ni­zu­je kon­ti­nu­i­ra­na pro­iz­vod­nja – is­ta­ko je Pa­vi­će­vić.
On tvr­di da je Go­mi­la­no­vić u me­đu­vre­me­nu otu­đio ne­ke od su­štin­skih dje­lo­va opre­me i pro­da­vao ih is­pod sva­ke re­al­ne ci­je­ne.
– Zna se da je Go­mi­la­no­vić iz fa­bri­ke iz­vu­kao par­ni ko­tao i pro­dao ga is­pod stvar­ne vri­jed­no­sti. Ko­tao je bio vri­je­dan oko po­la mi­li­o­na eura, a pro­dat je za 100 hi­lja­da eura. Do­ku­men­to­va­no je da je dru­gu ključ­nu ma­ši­nu, re­zač pa­pi­ra, vla­snik od­ve­zao u Be­o­grad i dao na po­zaj­mi­cu dru­gom ko­ri­sni­ku. I u pret­hod­nim go­di­na­ma Go­mi­la­no­vić je neo­me­ta­no otu­đi­vao pre­o­sta­lu imo­vi­nu ko­ja ni­je pod hi­po­te­kam i pro­da­vao je u sta­ro gvo­žđe, tvr­de­ći da iz fa­bri­ke ne od­no­si ni­šta što je bit­no za pro­ces pro­iz­vod­nje, već sa­mo ne­po­treb­ne stva­ri ko­je bi iona­ko ko­ro­zi­ra­le. Sko­ro sva pre­o­sta­la ma­šin­ska opre­ma, uklju­ču­ju­ći i vo­de­ću ma­ši­nu za pro­iz­vod­nju pa­pi­ra, ta­ko­zva­nu pa­pir ma­ši­nu, sta­vlje­na je pod hi­po­te­ku kod Hi­po al­pe adri­ja ban­ke. Ta ban­ka je svo­je­vre­me­no Go­mi­la­no­vi­ću odo­bri­la kre­dit od 700.000 eura, a po­što ga ni­je vra­ćao, 2011. go­di­ne od nje­ga je po­tra­ži­va­la 900.000 eura. Ni­je po­zna­to da li je ban­ka do sa­da pre­u­ze­la pa­pir ma­ši­nu – ka­zao je Pa­vi­će­vić i do­dao da je sve na­bro­ja­no sa­mo dio ono­ga što bi tre­ba­lo da bu­de pred­met nad­le­žnog dr­žav­nog tu­ži­la­štva.

Izvor: Dnevni list Dan

mirko-pavicevic

Pavićević: Hitno popraviti oštećene ulice

Iz Opštinskog odbora SDP Berane juče su pozvali investitore i izvođače radova da ubrzaju radove na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sistema kanalizacione mreže. Istakli su da se raduju što će Berane dobiti moderni kanalizacioni sistem, ali da su nezadovoljni načinom kako se radovi odvijaju. Navode da je u okviru realizacije pomenutog projekta raskopana većina saobraćajnica u gradu i prigradskim naseljima i da to zadaje ozbiljne probleme učesnicima u saobraćaju.
-Znamo da je dosta građana godinama muku mučilo sa septičkim jamama i da je fekalna kanalizacija u dobroj mjeri zagađivala Lim. Zato smo svi jedva dočekali da se krene s realizacijom projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sistema kanalizacione mreže. Međutim, očigledno je, da su se radovi neopravdano poprilično otegli, što građanima pričinjava velike probleme. Zbog radova brojne ulice su više od dva mjeseca raskopane, pa su žitelji pojedinih naselja lišeni odgovarajuće saobraćajne komunikacije sa gradom. Zato pozivamo nadležne da intenziviraju realizaciju ovog projekta kako bi se što prije prevazišao ovaj zaista veliki problem – naglašava predsjednik OO SDP-a Mirko Pavićević.On je ka­zao da je neo­p­hod­no što pri­je po­sta­vi­ti no­vu as­falt­nu pod­lo­gu na mje­sti­ma gdje je zbog po­sta­vlja­nja ka­na­li­za­ci­o­nog cje­vo­vo­da do­šlo do ošte­će­nja.
-Pri­li­kom po­sta­vlja­nja ci­je­vi uklo­nje­na je as­falt­na pod­lo­ga na broj­nim sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma. Te uli­ce su sa­da prak­tič­no ne­pro­hod­ne. Za­to se što pri­je mo­ra kre­nu­ti s no­vim as­fal­ti­ra­njem. Ne­do­pu­sti­vo je da se če­ka re­a­li­za­ci­ja či­ta­vog pro­jek­ta pa da se tek na­kon to­ga pri­stu­pi po­sta­vlja­nju no­ve as­falt­ne pod­lo­ge – na­gla­sio je Pa­vi­će­vić.
U zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma pi­še da je po­me­nu­ta in­ve­sti­ci­ja vri­jed­na 13,2 mi­li­o­na eura, od če­ga bes­po­vrat­na sred­stva Evrop­ske uni­je iz­no­se 8,3 mi­li­o­na eura, dok osta­tak sred­sta­va iz­dva­ja Cr­na Go­ra u vi­du na­ci­o­nal­nog ko­fi­nan­si­ra­nja. Na­gla­še­no je da je rok za za­vr­še­tak ra­do­va na pro­jek­tu iz­grad­nje po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da 30 mje­se­ci, a za pro­je­kat iz­grad­nje ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že 20 mje­se­ci. Po­vje­re­nje in­ve­sti­to­ra da iz­vo­di ra­do­ve do­bi­la je špan­ska fir­ma ,,Aqu­a­lia“.
Iz lo­kal­ne upra­ve su po­zva­li gra­đa­ne na str­plje­nje, na­vo­de­ći da će od ovog pro­jek­ta ima­ti di­rekt­nu i oči­gled­nu ko­rist i da se ra­di o in­ve­sti­ci­ji ko­ja pred­sta­vlja pre­kret­ni­cu u od­no­su lo­kal­ne upra­ve pre­ma evrop­skim in­sti­tu­ci­ja­ma.
-Ovaj pro­je­kat ne re­a­li­zu­je­mo da bi­smo za­do­vo­lji­li za­htje­ve iz pre­go­va­rač­kog po­gla­vlja 27 ne­go da za­do­vo­lji­mo po­tre­be na­ših gra­đa­na za či­stom i zdra­vom ži­vot­nom sre­di­nom. Ovo je stra­te­ški pro­je­kat za op­šti­nu Be­ra­ne či­jom re­a­li­za­ci­jom će gra­đa­ni za­bo­ra­vi­ti na pro­ble­me ko­je su u mi­nu­lom pe­ri­o­du ima­li po pi­ta­nju ot­pad­nih vo­da – na­ve­li su iz lo­kal­ne upra­ve, pod­sje­ća­ju­ći da se tre­nut­no ra­di na po­sta­vlja­nju ka­na­li­za­ci­o­nih ci­je­vi na vi­še lo­ka­ci­ja u gra­du i pri­grad­skim na­se­lji­ma.

Izvor: Dnevni list Dan

berane

SDP: Vlasnicima pilana servirali bankrot

Iz SDP-a su pred­lo­ži­li da pred­stva­ni­ci Vla­de, Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i ru­rar­nog raz­vo­ja i Upra­ve za šu­me, za­jed­no sa pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve i dr­vo­pre­ra­đi­va­ča, iza­đu na te­ren i na osno­vu či­nje­nič­nog sta­nja sa­či­ne plan po kom bi se, za­vi­sno od pre­ra­đi­vać­kih ka­pa­ci­te­ta, svim vla­sni­ci­ma pi­la­na obez­bi­je­di­le do­volj­ne ko­li­či­ne drv­ne ma­se za ren­ta­bil­nu pro­iz­vod­nju.

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­cij­alde­mo­krats­ke par­ti­je oci­je­ni­li da su po­treb­ne kor­je­ni­te pro­mje­ne po pi­ta­nju da­va­nja pra­va na ko­ri­šće­nje dr­žav­nih šu­ma na pod­ruč­ju ove op­šti­ne. Is­ta­kli su da su i na­kon naj­no­vi­je ras­po­dje­le kon­ce­si­ja broj­ni dr­vo­pre­ra­đi­va­či osta­li bez si­ro­vi­ne za rad i da su na taj na­čin do­ve­de­ni do ban­kro­ta.

Na­gla­si­li su da je iz tih raz­lo­ga neo­p­hod­no po­ni­šti­ti ne­dav­no za­klju­če­ni ten­der o da­va­nju pra­va na ko­ri­šće­nje dr­žav­nih šu­ma i na­ći mo­del po kom bi se udo­vo­lji­lo za­htje­vi­ma svih za­in­te­re­so­va­nih dr­vo­pre­ra­đi­va­ča. Iz SDP-a su pred­lo­ži­li da pred­stavni­ci Vla­de, Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i ru­rar­nog raz­vo­ja i Upra­ve za šu­me, za­jed­no sa pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve i dr­vo­pre­ra­đi­va­ča, iza­đu na te­ren i na osno­vu či­nje­nič­nog sta­nja sa­či­ne plan po kom bi se, za­vi­sno od pre­ra­đi­vačkih ka­pa­ci­te­ta, svim vla­sni­ci­ma pi­la­na obez­bi­je­di­le do­volj­ne ko­li­či­ne drv­ne ma­se za ren­ta­bil­nu pro­iz­vod­nju.
– Svje­do­ci smo da go­di­na­ma po pi­ta­nju da­va­nja pra­va na ko­ri­šće­nje dr­žav­nih šu­ma na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne vla­da pra­vi ha­os. Is­po­sta­vlja se da je dr­ža­va ne­ko­me maj­ka, a ne­ko­me ma­ća­ha, jer sa­mo pri­vi­le­go­va­ni po­je­din­ci, i to na per­fi­dan na­čin, do­bi­ja­ju kon­ce­si­je na šu­me, dok su svi osta­li osta­vlje­ni na mi­lost i ne­mi­lost ne­rav­no­prav­noj tr­ži­šnoj utak­mi­ci. To po­ka­zu­je i naj­no­vi­ji ten­der na­kon či­jeg su za­klju­če­nja broj­ni vla­sni­ci pi­la­na po­no­vo osta­li bez si­ro­vi­ne, iako, gle­da­ju­ći ras­po­lo­ži­vu do­ku­men­ta­ci­ju, ima­ju do­bar osnov za dr­vo­pre­ra­đi­vač­ku dje­lat­nost. Kon­ce­si­je su do­bi­li sa­mo moć­ni­ci či­je se bo­gat­stvo u zad­nje vri­je­me enorm­no uve­ća­va.

Za­to po­zi­va­mo od­go­vor­ne u nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma da za­u­sta­ve dis­kri­ma­na­ci­ju dr­vo­pre­ra­đi­va­ča ko­ji ni­je­su pro­du­že­na ru­ka od­re­đe­nih cen­ta­ra mo­ći i omo­gu­ći im da ra­de i ži­ve od svog ra­da – na­gla­sio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić. On je na­gla­sio da je ne­kim vla­sni­ci­ma po­go­na za pre­ra­du dr­ve­ta „za­bra­njen” pri­stup dr­žav­nim šu­ma­ma i pred to­ga što su kod In­ve­sti­ci­o­no raz­voj­nog fon­da po­di­gli kre­di­te u uz­no­su i do 50.000 eura u na­mje­ri da pro­ši­re pro­iz­vod­nju i upo­sle do­dat­nu rad­nu sna­gu. Ka­zao je da ti dr­vo­pre­ra­đi­va­či po­sli­je sve­ga, zbog ne­do­stat­ka si­ro­vi­ne za rad, ni­je­su u sta­nju da pla­ća­ju pri­sti­gle ra­te kre­di­ta i da su pri­nu­đe­ni da ras­for­mi­ra­ju po­go­ne.
– Ne­ki vla­sni­ci pi­la­na su po­di­gli kre­di­te ka­ko bih osa­vre­me­ni­li pro­iz­vod­nju. Ta­da su mi nad­le­žni ga­ran­to­va­li da ću mo­ći la­ko iz dr­žav­nih šu­ma da na­ba­vlja­ju si­ro­vi­nu. Me­đu­tim, od to­ga ni­je bi­lo ni­šta, jer su svih ovih go­di­na pri­stup dr­žav­nim šu­ma­ma ima­la sa­mo pri­vi­le­go­va­na li­ca i pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, dok su broj­ni dr­vo­pre­ra­đi­va­či osta­ja­li krat­kih ru­ka­va. Ta­ko ra­te kre­di­ta pri­sti­žu, dok po­go­ni mi­ru­ju što je, za­i­sta, skan­da­lo­zno – ka­zao je Pa­vi­će­vić.Is­ta­kao je da u ci­je­loj pri­či, po­red dr­vo­pre­ra­đi­va­ča, šte­tu ima­ju i dr­ža­va i od­re­đe­na li­ca ko­ja se na­la­ze na bi­rou ra­da.
– Uoči ras­pi­si­va­nja naj­no­vi­jeg ten­de­ra, vo­đe­ni pre­po­ru­ka­ma od­go­vor­nih u Upra­vi za šu­me, pred­stav­ni­ci No­vog udru­že­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne na­pra­vi­li su kon­zor­ci­jum sa­sta­vljen od se­dam dr­vo­pre­ra­đi­vač­kih fir­mi, mi­sle­ći da će na taj na­čin na do­bi­ti na ko­ri­šće­nje dio drv­ne ma­se u ka­lu­dar­sko-dap­sić­kim šu­ma­ma. Ta­da su tvr­di­li da bi do­bi­ja­njem kon­ce­si­ja upo­sli­li 200 rad­ni­ka, što je ve­li­ka stvar za Be­ra­ne. Me­đu­tim, sti­če se uti­sak da je to nad­le­žna ko­mi­si­ja za­ne­ma­ri­la, či­me je pri­či­nje­na vi­še­stru­ka šte­ta ne sa­mo dr­vo­pre­ra­đi­va­či­ma, već i dr­ža­vi i po­ten­ci­jal­nim rad­ni­ci­ma, ko­ji je­dva če­ka­ju da za­snu­ju rad­ni od­nos. Sve to sta­vlja do zna­nja da se pod hit­no mo­ra­ju mi­je­nja­ti za­kon­ske od­red­be ko­je se ti­ču na­ci­o­nal­ne po­li­ti­ke upra­vlja­nja šu­ma­ma – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.

Kon­ce­si­o­na­ri da po­pra­ve pu­te­ve

Iz OO SDP-a tvr­de da su pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri mi­nu­lih de­ce­ni­ja, tran­spor­tu­ju­ći bal­va­ne sa te­škim ka­mi­o­ni­ma, u pot­pu­no­sti ošte­ti­li broj­ne lo­kal­ne i pla­nin­ske sa­o­bra­ćaj­ni­ce i da su one po­sta­le prak­tič­no ne­pro­hod­ne.
– Kraj­nje je vri­je­me da nad­le­žni pre­du­zmu od­go­va­ra­ju­će mje­re u pav­cu po­prav­ke pu­te­va ko­je su kon­ce­si­o­na­ri go­di­na­ma uni­šta­va­li. Oni mo­ra­ju kon­ce­si­o­na­ri­ma da stave do zna­nja da su du­žni da is­pu­ne ugo­vo­rom pre­u­ze­te oba­ve­ze po pi­ta­nju odr­ža­va­nja se­o­skih i pla­nin­skih pu­te­va. Tim pri­je, jer se do po­je­di­nih se­la sa­o­bra­ća ote­ža­no, dok su broj­ni sto­ča­ri i ove go­di­ne pri­mo­ra­ni da do svo­jih pla­nin­skih ka­tu­na idu pje­ške sa­mo zbog to­ga što su se kon­ce­si­o­na­ri u mi­nu­lom pe­ri­o­du pre­ma dru­štver­nim vri­jed­no­sti­ma od­no­si­li kraj­nje ba­ha­to – na­ve­li su iz OO SDP-a.

Medijski pul SDP

Berane

SDP Berane: Vlada da otplati kredit

Iz beranskog odbora Socijaldemokratske partije navode da su u saznanju da je Vlada nekim opštinama otpisala dug na ime nabavke vatrogasnih vozila. Ističu da to isto treba da uradi sa kreditnim zaduženmjem koje se pripisuje Opštini Berane.

“Ako se Vlada kreditno zadužila za nabavku vatrogasnih vozila onda ona treba da otplaćuje taj kredit, a ne da određena dugovanja prenosi na pojedine opštine. Nadležni u Ministartvu finansija treba da budu svjesni da je budžet Opštine Berane isuviše mali da bi odgovorio ovakvim nametima. Posebno kada se zna da je sadašnje opštinsko rukovodstvo naslijedilo dug od preko 15 miliona eura. Uostalom, zašto bi Opština Berane bila u podređenom položaju u odnosu na neke druge koje su mnogo razvijenije”, naglašavaju iz beranskog odbora SDP-a.

 

Izvor: Dan

 

 

Dvorana Berane

Propusti probijaju rokove i povećavaju troškove

Pred­stav­ni­ci Vla­de Cr­ne Go­re mi­nu­lih go­di­na upor­no su po­na­vlja­li da se bli­ži za­vr­še­tak ra­do­va na iz­grad­nja sport­ske ha­le u Be­ra­na­ma ipak do ko­nač­ne re­a­li­za­ci­je ovog ka­pi­tal­nog pro­jek­ta ni na­kon osam go­di­na ni­je došlo. To se ni­je de­si­lo ni na­kon što je iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va kra­jem pro­šle go­di­ne sa­op­šte­no da su na iz­grad­nji sport­ske ha­le u to­ku za­vr­šni ra­do­vi i da usko­ro tre­ba da usli­je­di nje­no zva­nič­no otva­ra­nje. Umje­sto to­ga Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va je 24. mar­ta ob­ja­vi­la ten­der­sku do­ku­men­ta­ci­ju za otvo­re­ni po­stu­pak jav­ne na­bav­ke za iz­vo­đe­nje za­vr­šnih ra­do­va na iz­grad­nji sport­ske dvo­ra­ne. Na osno­vu te do­ku­men­ta­ci­je nad­le­žna ko­mi­si­ja je ovih da­na do­ni­je­la rje­še­nje o iz­bo­ru naj­po­volj­ni­je po­nu­de u kom je pre­ci­zi­ra­no da je po­nu­da po­nu­đa­ča Kon­zor­ci­jum „Kro­ling” doo Da­ni­lov­grad is­prav­na i naj­po­volj­ni­ja i da vri­jed­nost ra­do­va iz­no­si 389.793,52 eura. Na­ve­de­no je da je rok za za­vr­še­tak pred­vi­đe­nih ra­do­va 60 da­na, uz na­po­me­nu da za­in­te­re­so­va­ni po­nu­đa­či mo­gu pod­ni­je­ti žal­bu na do­ni­je­to rje­še­nje. To zna­či da od zva­nič­nog otva­ra­nje no­vog sport­skog kom­plek­sa u Be­ra­na­ma bar za još dva mje­se­ca ne­ma ni­šta.

Iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va na­vo­de da je apri­la 2014.go­di­ne pot­pisn ugo­vor za iz­vo­đe­nje dru­ge fa­ze ra­do­va na iz­grad­nji sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma i da su svi ugo­vo­re­ni ra­do­vi po ovom jav­nom nad­me­ta­nju za­vr­še­ni. Me­đu­tim, ka­ko su na­ve­li, u ci­lju usa­gla­ša­va­nja pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je sa una­pre­đe­nim stan­dar­di­ma u po­gle­du ener­get­ske efi­ka­sno­sti i to­plot­nih bi­lan­sa za ovu vr­stu obje­ka­ta, kao i sma­nje­nje tro­ško­va u pe­ri­o­du eks­plo­a­ta­ci­je objek­ta iz­vr­še­na do­pu­na pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je gdje je po­red no­vih ele­me­na­ta ma­šin­skih po­stro­je­nja i ure­đa­ja tre­ba­lo pla­ni­ra­ti i do­dat­ni pro­stor za nji­hov smje­štaj.

-Na­ve­de­ne iz­mje­ne su uslo­vi­le i do­dat­nu do­ra­du pro­jek­ta ka­ko bi se za­do­vo­lji­li kri­te­ri­ju­mi pro­tiv­po­žar­ne i bez­bjed­no­sne za­šti­te u slu­ča­ju po­ža­ra ili sl. ha­va­rij­skih re­ži­ma. Ta­ko­đe, u ci­lju po­sti­za­nja što kva­li­tet­ni­je funk­ci­je objek­ta ja­vi­la se i po­tre­ba za pri­mje­nom vi­so­ko­e­fi­ka­snih ra­svjet­nih ti­je­la ko­ja po­red ener­get­ske efi­ka­sno­sti is­pu­nja­va­ju i naj­no­vi­je stan­dar­de za odr­ža­va­nje me­đu­na­rod­nih sport­skih tak­mi­če­nja. Shod­no va­že­ćim pra­vi­li­ma za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, u objek­tu je tre­ba­lo rje­ši­ti pro­blem u di­je­li pri­la­go­đa­va­nja objek­ta li­ci­ma sma­nje­ne po­kre­tlji­vo­sti. S tim u ve­zi Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va je ras­pi­sa­la jav­no nad­me­ta­nje i iza­bra­la iz­vo­đa­ča ovih ra­do­va, kao do­dat­nih i neo­p­hod­nih, ka­ko bi se obje­kat upo­do­bio va­že­ćoj za­kon­skoj re­gu­la­ti­vi i ne­sme­ta­no pri­ba­vi­la upo­treb­na do­zvo­la – na­ve­li su iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va.

Iz lo­kal­ne upra­ve na­vo­de da su uči­ni­li mak­si­mal­ne na­po­re da pri­vo­le in­ve­sti­to­re da što pri­je za­vr­še iz­grad­nju sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma.
-Pr­vo­bit­no pro­jekt­no rje­še­nje je ima­lo do­sta ne­do­sta­ta­ka ko­ji su mo­ra­li u ho­du da se is­pra­vlja­ju, što je i uslo­vi­lo do­dat­ne ra­do­ve ko­ji bi, ka­ko smo oba­vi­je­šte­ni, tre­ba­lo da se za­vr­še na­red­nih mje­se­ci – na­gla­si­li su iz Op­šti­ne Be­ra­ne.

Pro­je­kat za iz­grad­nju sport­ske dvo­re­ne u Be­ra­na­ma ura­di­lo je pred­u­ze­će „Ur­ban pro­jekt“ iz Čač­ka, dok je gra­đe­vin­ska do­zvo­la od stra­ne Mi­ni­star­stva ure­đe­nja pro­sto­ra i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne iz­da­ta 23.apri­la 2010. go­di­ne. To­kom 2012. go­di­ne iz lo­kal­ne upra­ve je po­tvr­đe­no da je pri­li­kom pro­jek­to­va­nja na­pra­vlje­na ve­li­ka gre­ška, jer se sa jed­nog di­je­la iz­gra­đe­nih tri­bi­na ni­je vi­dio kom­ple­tan te­ren. Ta gre­ška je ka­sni­je mo­ra­la da se is­pra­vlja, ali iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va ni do da­na­šnjih da­na ni­je sa­op­šte­no ko je kriv za po­me­nu­ti pro­pust i ko­li­ko je do­dat­nog nov­ca utro­še­nio za ove na­mje­ne.

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je tvr­de da po­sto­ji oprav­da­na sum­nja da se pri­li­kom iz­grad­nje spo­rt­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma pri­bje­ga­va­lo ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma. Is­ta­kli su da bi tu­ži­la­štvo tre­ba­lo da pre­i­spi­ta to­ko­ve nov­ca ko­ji su pra­ti­li iz­grad­nju po­me­nu­tog objek­ta.

– Naj­no­vi­ji ten­der „te­žak“ bli­zu 400.000 eura iza­zi­va oprav­da­nu sum­nju da je pri­li­kom iz­grad­nje sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma do­sta nov­ca ulu­do po­tro­še­no. Tim pri­je kad se zna da su nad­le­žni go­di­na­ma sa­op­šta­va­li da je iz­grad­nja ovog objek­ta go­to­va stvar. Uosta­lom, ni­kad ni­je zva­nič­no sa­op­šte­no ko­li­ko jer do­sad nov­ca utro­še­no za over na­mje­ne. To je do­vo­ljan sig­nal za tu­ži­la­štvo re­a­gu­je po hit­nom po­stup­ku i utvr­di da li je u ovom slu­ča­ju bi­lo „pra­nja nov­ca“, jer i naj­o­bič­ni­ji la­ik uvi­đa da su po­je­di­ni po­slo­vi zbog ne­či­je „gre­ške“ od­no­si­li do­sta sred­sta­va – na­gla­sio je pred­sjed­nik be­ran­skog SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.

Ka­men te­me­ljac po­sta­vljen 19. mar­ta 2009.

Ka­men te­me­ljac no­ve spo­rt­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma po­sta­vi­li su još 19. mar­ta 2009. go­di­ne ta­da­šnji di­rek­tor Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va Žar­ko Živ­ko­vić i biv­ši pred­sjed­nik Op­šti­ne Be­ra­ne Vu­ka Go­lu­bo­vić. Ta­da je re­če­no da se ra­di o sa­vre­me­nom sport­skom kom­plek­su ko­ri­sne po­vr­ši­ne 4.800 me­ta­ra kva­drat­nih, ko­ji će mo­ći da pri­mi 2.100 gle­da­la­ca i da će nje­go­va iz­grad­nja ko­šta­ti oko če­ti­ri mi­li­o­na eura. Op­štin­ski i dr­žav­ni zva­nič­ni­ci su tog istog da­tu­ma na­ja­vi­li da će sport­ska ha­la za pet mje­se­ci bi­ti sta­vlje­na pod krov i da će na­kon to­ga kom­plet­ni ra­do­vi bi­ti za­vr­še­ni za go­di­nu da­na. Me­đu­tim, re­a­li­za­ci­ja ovog pro­jek­ta ni­je okon­ča­na ni na­kon osam go­di­na.
Najnoviji ten­der „te­žak“ bli­zu 400.000 eura iza­zi­va oprav­da­nu sum­nju da je pri­li­kom iz­grad­nje sport­ske dvo­ra­ne do­sta nov­ca ulu­do po­tro­še­no, a ni­kad ni­je zva­nič­no ni sa­op­šte­no ko­li­ko je do­sad nov­ca utro­še­no za ove na­mje­ne pa je to do­vo­ljan sig­nal za tu­ži­la­štvo da re­a­gu­je po hit­nom po­stup­ku i utvr­di da li je u ovom slu­ča­ju bi­lo „pra­nja nov­ca“ – ka­že Mir­ko Pa­vi­će­vić (SDP).

 

Izvor: Dan