Dvorana Berane

Propusti probijaju rokove i povećavaju troškove

Pred­stav­ni­ci Vla­de Cr­ne Go­re mi­nu­lih go­di­na upor­no su po­na­vlja­li da se bli­ži za­vr­še­tak ra­do­va na iz­grad­nja sport­ske ha­le u Be­ra­na­ma ipak do ko­nač­ne re­a­li­za­ci­je ovog ka­pi­tal­nog pro­jek­ta ni na­kon osam go­di­na ni­je došlo. To se ni­je de­si­lo ni na­kon što je iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va kra­jem pro­šle go­di­ne sa­op­šte­no da su na iz­grad­nji sport­ske ha­le u to­ku za­vr­šni ra­do­vi i da usko­ro tre­ba da usli­je­di nje­no zva­nič­no otva­ra­nje. Umje­sto to­ga Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va je 24. mar­ta ob­ja­vi­la ten­der­sku do­ku­men­ta­ci­ju za otvo­re­ni po­stu­pak jav­ne na­bav­ke za iz­vo­đe­nje za­vr­šnih ra­do­va na iz­grad­nji sport­ske dvo­ra­ne. Na osno­vu te do­ku­men­ta­ci­je nad­le­žna ko­mi­si­ja je ovih da­na do­ni­je­la rje­še­nje o iz­bo­ru naj­po­volj­ni­je po­nu­de u kom je pre­ci­zi­ra­no da je po­nu­da po­nu­đa­ča Kon­zor­ci­jum „Kro­ling” doo Da­ni­lov­grad is­prav­na i naj­po­volj­ni­ja i da vri­jed­nost ra­do­va iz­no­si 389.793,52 eura. Na­ve­de­no je da je rok za za­vr­še­tak pred­vi­đe­nih ra­do­va 60 da­na, uz na­po­me­nu da za­in­te­re­so­va­ni po­nu­đa­či mo­gu pod­ni­je­ti žal­bu na do­ni­je­to rje­še­nje. To zna­či da od zva­nič­nog otva­ra­nje no­vog sport­skog kom­plek­sa u Be­ra­na­ma bar za još dva mje­se­ca ne­ma ni­šta.

Iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va na­vo­de da je apri­la 2014.go­di­ne pot­pisn ugo­vor za iz­vo­đe­nje dru­ge fa­ze ra­do­va na iz­grad­nji sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma i da su svi ugo­vo­re­ni ra­do­vi po ovom jav­nom nad­me­ta­nju za­vr­še­ni. Me­đu­tim, ka­ko su na­ve­li, u ci­lju usa­gla­ša­va­nja pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je sa una­pre­đe­nim stan­dar­di­ma u po­gle­du ener­get­ske efi­ka­sno­sti i to­plot­nih bi­lan­sa za ovu vr­stu obje­ka­ta, kao i sma­nje­nje tro­ško­va u pe­ri­o­du eks­plo­a­ta­ci­je objek­ta iz­vr­še­na do­pu­na pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je gdje je po­red no­vih ele­me­na­ta ma­šin­skih po­stro­je­nja i ure­đa­ja tre­ba­lo pla­ni­ra­ti i do­dat­ni pro­stor za nji­hov smje­štaj.

-Na­ve­de­ne iz­mje­ne su uslo­vi­le i do­dat­nu do­ra­du pro­jek­ta ka­ko bi se za­do­vo­lji­li kri­te­ri­ju­mi pro­tiv­po­žar­ne i bez­bjed­no­sne za­šti­te u slu­ča­ju po­ža­ra ili sl. ha­va­rij­skih re­ži­ma. Ta­ko­đe, u ci­lju po­sti­za­nja što kva­li­tet­ni­je funk­ci­je objek­ta ja­vi­la se i po­tre­ba za pri­mje­nom vi­so­ko­e­fi­ka­snih ra­svjet­nih ti­je­la ko­ja po­red ener­get­ske efi­ka­sno­sti is­pu­nja­va­ju i naj­no­vi­je stan­dar­de za odr­ža­va­nje me­đu­na­rod­nih sport­skih tak­mi­če­nja. Shod­no va­že­ćim pra­vi­li­ma za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, u objek­tu je tre­ba­lo rje­ši­ti pro­blem u di­je­li pri­la­go­đa­va­nja objek­ta li­ci­ma sma­nje­ne po­kre­tlji­vo­sti. S tim u ve­zi Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va je ras­pi­sa­la jav­no nad­me­ta­nje i iza­bra­la iz­vo­đa­ča ovih ra­do­va, kao do­dat­nih i neo­p­hod­nih, ka­ko bi se obje­kat upo­do­bio va­že­ćoj za­kon­skoj re­gu­la­ti­vi i ne­sme­ta­no pri­ba­vi­la upo­treb­na do­zvo­la – na­ve­li su iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va.

Iz lo­kal­ne upra­ve na­vo­de da su uči­ni­li mak­si­mal­ne na­po­re da pri­vo­le in­ve­sti­to­re da što pri­je za­vr­še iz­grad­nju sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma.
-Pr­vo­bit­no pro­jekt­no rje­še­nje je ima­lo do­sta ne­do­sta­ta­ka ko­ji su mo­ra­li u ho­du da se is­pra­vlja­ju, što je i uslo­vi­lo do­dat­ne ra­do­ve ko­ji bi, ka­ko smo oba­vi­je­šte­ni, tre­ba­lo da se za­vr­še na­red­nih mje­se­ci – na­gla­si­li su iz Op­šti­ne Be­ra­ne.

Pro­je­kat za iz­grad­nju sport­ske dvo­re­ne u Be­ra­na­ma ura­di­lo je pred­u­ze­će „Ur­ban pro­jekt“ iz Čač­ka, dok je gra­đe­vin­ska do­zvo­la od stra­ne Mi­ni­star­stva ure­đe­nja pro­sto­ra i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne iz­da­ta 23.apri­la 2010. go­di­ne. To­kom 2012. go­di­ne iz lo­kal­ne upra­ve je po­tvr­đe­no da je pri­li­kom pro­jek­to­va­nja na­pra­vlje­na ve­li­ka gre­ška, jer se sa jed­nog di­je­la iz­gra­đe­nih tri­bi­na ni­je vi­dio kom­ple­tan te­ren. Ta gre­ška je ka­sni­je mo­ra­la da se is­pra­vlja, ali iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va ni do da­na­šnjih da­na ni­je sa­op­šte­no ko je kriv za po­me­nu­ti pro­pust i ko­li­ko je do­dat­nog nov­ca utro­še­nio za ove na­mje­ne.

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je tvr­de da po­sto­ji oprav­da­na sum­nja da se pri­li­kom iz­grad­nje spo­rt­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma pri­bje­ga­va­lo ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma. Is­ta­kli su da bi tu­ži­la­štvo tre­ba­lo da pre­i­spi­ta to­ko­ve nov­ca ko­ji su pra­ti­li iz­grad­nju po­me­nu­tog objek­ta.

– Naj­no­vi­ji ten­der „te­žak“ bli­zu 400.000 eura iza­zi­va oprav­da­nu sum­nju da je pri­li­kom iz­grad­nje sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma do­sta nov­ca ulu­do po­tro­še­no. Tim pri­je kad se zna da su nad­le­žni go­di­na­ma sa­op­šta­va­li da je iz­grad­nja ovog objek­ta go­to­va stvar. Uosta­lom, ni­kad ni­je zva­nič­no sa­op­šte­no ko­li­ko jer do­sad nov­ca utro­še­no za over na­mje­ne. To je do­vo­ljan sig­nal za tu­ži­la­štvo re­a­gu­je po hit­nom po­stup­ku i utvr­di da li je u ovom slu­ča­ju bi­lo „pra­nja nov­ca“, jer i naj­o­bič­ni­ji la­ik uvi­đa da su po­je­di­ni po­slo­vi zbog ne­či­je „gre­ške“ od­no­si­li do­sta sred­sta­va – na­gla­sio je pred­sjed­nik be­ran­skog SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.

Ka­men te­me­ljac po­sta­vljen 19. mar­ta 2009.

Ka­men te­me­ljac no­ve spo­rt­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma po­sta­vi­li su još 19. mar­ta 2009. go­di­ne ta­da­šnji di­rek­tor Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va Žar­ko Živ­ko­vić i biv­ši pred­sjed­nik Op­šti­ne Be­ra­ne Vu­ka Go­lu­bo­vić. Ta­da je re­če­no da se ra­di o sa­vre­me­nom sport­skom kom­plek­su ko­ri­sne po­vr­ši­ne 4.800 me­ta­ra kva­drat­nih, ko­ji će mo­ći da pri­mi 2.100 gle­da­la­ca i da će nje­go­va iz­grad­nja ko­šta­ti oko če­ti­ri mi­li­o­na eura. Op­štin­ski i dr­žav­ni zva­nič­ni­ci su tog istog da­tu­ma na­ja­vi­li da će sport­ska ha­la za pet mje­se­ci bi­ti sta­vlje­na pod krov i da će na­kon to­ga kom­plet­ni ra­do­vi bi­ti za­vr­še­ni za go­di­nu da­na. Me­đu­tim, re­a­li­za­ci­ja ovog pro­jek­ta ni­je okon­ča­na ni na­kon osam go­di­na.
Najnoviji ten­der „te­žak“ bli­zu 400.000 eura iza­zi­va oprav­da­nu sum­nju da je pri­li­kom iz­grad­nje sport­ske dvo­ra­ne do­sta nov­ca ulu­do po­tro­še­no, a ni­kad ni­je zva­nič­no ni sa­op­šte­no ko­li­ko je do­sad nov­ca utro­še­no za ove na­mje­ne pa je to do­vo­ljan sig­nal za tu­ži­la­štvo da re­a­gu­je po hit­nom po­stup­ku i utvr­di da li je u ovom slu­ča­ju bi­lo „pra­nja nov­ca“ – ka­že Mir­ko Pa­vi­će­vić (SDP).

 

Izvor: Dan

Berane

Ulica prekopana i ništa više

Iz be­ran­skog od­bo­ra SDP-a po­zva­li su od­go­vor­ne u Di­rek­ci­ji jav­nih ra­do­va da što pri­je na­sta­ve za­po­če­te ra­do­ve na re­kon­struk­ci­ji Uli­ce To­do­ra Đe­da Voj­vo­di­ća, ko­ja se u du­ži­ni od 380 me­ta­ra pro­sti­re od Uli­ce 29. no­vem­bra do grad­skog sta­di­o­na.

Ka­za­li su da se sa za­vr­šet­kom ra­do­va neo­prav­da­no ka­sni, zbog če­ga se ova pro­met­na grad­ska sa­o­bra­ćaj­ni­ci go­di­nu da­na na­la­zi van funk­ci­je. Na­ve­li su da to za­da­je ozbilj­ne pro­ble­me sta­nov­ni­ci­ma ovog di­je­la gra­da.

-Kad se kre­nu­lo sa re­kon­struk­ci­jom uli­ce re­če­no je da je pred­vi­đe­na za­mje­na in­sta­la­ci­ja, fe­kal­ne i at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je, elek­tro vo­do­va, as­fal­ti­ra­nje, iz­grad­nja pje­šač­kih sta­za od štam­pa­nog be­to­na, led ra­svje­te i iz­grad­nja jed­no­bra­zne ogra­de. Ta­da je is­tak­nu­to da će ra­do­vi bi­ti br­zo za­vr­še­no. Me­đu­tim, uli­ca je sa­mo pre­ko­pa­na i za­tvo­re­na za sa­o­bra­ćaj, dok su osta­la obe­ća­nja za­sad osta­la sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, što u ve­li­koj mje­ri uslo­žnja­va funk­ci­o­ni­sa­nje ži­vo­ta u ovom di­je­lu gra­da. Za­to od Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va tra­ži­mo da što pri­je na­sta­vi sa za­po­če­tim ra­do­vi­ma – na­gla­si­li su iz OO SDP-a.

 

Izvor: Dan

mirko-pavicevic

Ukloniti ruglo iz centra grada

Iz OO SDP Berane po­zva­li su nad­le­žne da ko­nač­no pri­stu­pe ure­đe­nju pro­sto­ra na kom se na­la­zi­la sta­ra sport­ska dvo­ra­na. Pod­sje­ti­li su da po­me­nu­ta lo­ka­ci­ja, ko­ja se pro­sti­re ne­da­le­ko od cen­tra gra­da, go­di­na­ma oda­je ru­žnu sli­ku. Ka­za­li su da je kraj­nje vri­je­me da se, umje­sto sta­re sport­ske dvo­ra­ne, ko­ja se pod te­re­tom sni­je­ga uru­ši­la fe­bru­a­ra 2012. go­di­ne, po­dig­ne ne­ka vr­sta sport­sko-re­kre­a­tiv­nog cen­tra ko­ji će slu­ži­ti na do­bro­bit Be­ra­na.
-Iako je iz lo­kal­ne upra­ve od­mah na­kon ru­še­nja sport­ske dvo­ra­ne pod Ja­si­kov­cem na­ja­vlji­va­no da će ubr­zo do­ći do sa­na­ci­je po­me­nu­tog objek­ta, to se ni­je de­si­lo ni do da­na­šnjih da­na. Na­pro­tiv, sru­še­na sport­ska dvo­ra­na se, bez ika­kve za­šti­te, na­šla na me­ti broj­nih kra­dlji­va­ca ko­je su od­ni­je­li na sto­ti­ne kva­dra­ta ba­kar­nog kro­va i me­tal­nih ele­me­na­ta, kao i raz­li­či­te dje­lo­ve in­ven­ta­ra. Ta­ko ne­ka­da­šnji hram spor­ta, u kom se igra­lo, pje­va­lo, na­vi­ja­lo i skan­di­ra­lo, oda­je sli­ku ko­ja ni­je svoj­stve­na ur­ba­nim sre­di­na­ma. Za­to po­zi­va­mo nad­le­žne da ko­nač­no pri­stu­pe ure­đe­nju ovog pro­sto­ra, od­no­sno iz­grad­nji ne­kog ko­ri­snog objek­ta, jer ne že­li­mo da Be­ra­ne bu­de grad ko­ji će se pre­po­zna­va­ti po ru­še­vi­na­ma. Že­li­mo da iz nje­ga pu­tu­ju sli­ke ko­je će uka­zi­va­ti da ov­dje vri­je­me ni­je sta­lo – na­gla­sio je pred­sjed­nik OO SDP Mir­ko Pa­vi­će­vić.

On je is­ta­kao da bi dr­ža­va tre­ba­lo da opre­dje­lju­je vi­še sred­stva za una­pre­đi­va­nje kul­tur­nog i sport­skog ži­vo­ta u Be­ra­na­ma i da je kraj­nje vri­je­me da dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je po­ka­žu vi­še ra­zu­mi­je­va­nja za sje­ver Cr­ne Go­re.
-Svi­ma na­ma je u in­te­re­su da ima­mo mo­der­ne sport­ske objek­te i uspje­šne sport­ske klu­bo­ve i da se mla­di lju­di, umje­sto na uli­ca­ma, oku­plja­ju u sport­skim objek­ti­ma. Sport i fi­zič­ka kul­tu­ra, u pe­ri­o­du kad je ve­li­ki broj mla­dih kre­nuo po­gre­šnim pu­te­vi­ma, tre­ba da se na­đu me­đu pri­o­ri­tet­nim za­da­ci­ma dru­štva u cje­li­ni.Za­to upu­ću­je­mo apel od­go­vor­ni­ma da in­ten­zi­vi­ra­ju ak­tiv­no­sti po ovim pi­ta­nji­ma. Dr­ža­va bi tre­ba­lo da do­ne­se ured­bu po ko­joj bi se iz ka­pi­tal­nog bu­dže­ta vi­še nov­ca iz­dva­ja­lo za po­tre­be spor­ta i kul­tu­re na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, jer to je je­dan od na­či­na da Be­ra­na­ma po­vra­ti­mo ne­ka­da­šnje re­spek­ta­bil­no mje­sto ko­je mu je pri­pa­da­lo u sport­skom i ku­lur­nom svi­je­tu – po­ru­čio je Pa­vi­će­vić.

 

Izvor: Dan

mirko-pavicevic

Vratiti život selu

Iz be­ran­skog od­bo­ra SDP-a po­zva­li su nad­le­žne in­sti­tu­ci­je da na vi­še lo­ka­ci­ja, ka­ko na se­o­skom, ta­ko i na grad­skom pod­ruč­ju, pri­stu­pe otva­ra­nju ot­kup­nih cen­ta­ra. Oni su pod­sje­ti­li da u stra­te­škim do­ku­men­ti­ma Op­šti­ne Be­ra­ne po­seb­no mje­sto za­u­zi­ma­ju po­gla­vlja ko­ja se ti­ču raz­vo­ja po­ljo­pri­vre­de, pro­iz­vod­nje zdra­ve hra­ne i ot­ku­pa lje­ko­vi­tog bi­lja i šum­skih plo­do­va. Is­ta­kli su da su lje­ko­vi­to bi­lje i šum­ski plo­do­vi, gdje, iz­me­đu osta­log, spa­da­ju bo­rov­ni­ca, pe­čur­ka, kle­ka, ra­zni ča­je­vi i dru­go, zna­čaj­ni po­ten­ci­ja­li op­šti­ne Be­ra­ne. Na­gla­si­li su da i po­red to­ga ot­kup­ni cen­tri po­sto­je sa­mo u pla­no­vi­ma, bez ob­zi­ra što po­da­ci sa po­sled­njeg po­pi­sa uka­zu­ju da ve­ći­na sta­nov­ni­štva u op­šti­ni Be­ra­ne ži­vi na se­o­skom pod­ruč­ju. Ka­za­li su da ni u jed­nom mje­snom cen­tru ne po­sto­je sta­ni­ce ko­je bi se ba­vi­le ot­ku­pom po­ljo­pri­vred­nih i dru­gih pro­iz­vo­da. Is­ta­kli su da je po­gub­no što ot­kup, uglav­nom, vr­še na­kup­ci, či­me su pro­iz­vo­đa­či i sa­ku­plja­či lje­ko­vi­tog bi­lja li­še­ni po­treb­ne si­gur­no­sti ko­ja bi im da­va­la do­dat­ni sti­mu­lans da se ba­ve na­zna­če­nim dje­lat­no­sti­ma.
– To­kom po­sled­njih de­ce­ni­ja pro­šlog vi­je­ka u sko­ro svim mje­snim cen­tri­ma po­sto­ja­li su ot­kup­ni cen­tri. U tim cen­tri­ma lo­kal­no sta­nov­ni­štvo je mo­glo da pla­si­ra svo­je tr­žne vi­ško­ve, kao i ve­li­ke ko­li­či­ne lje­ko­bi­lja i šum­skih plo­do­va. Po­da­ci go­vo­re da su is­pla­te bi­va­le re­dov­ne ta­ko da su lju­di, ba­ve­ći se tim po­slo­vi­ma, ostva­ri­va­li zna­ča­jan do­ho­dak. Me­đu­tim, to­kom tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa sve ti cen­tri su uga­še­ni dok je ras­po­lo­ži­va imo­vi­na pre­pu­šta­na kon­stant­nom pro­pa­da­nju. O po­sto­ja­nju tih cen­ta­ra da­nas je­di­no svje­do­če sje­ća­nja sta­ri­jih lju­di i osta­ci ru­i­ni­ra­nih obje­ka­ta. U ta­kvom am­bi­jen­tu je­di­no na­kup­ci pro­fi­ti­ra­ju, oni ski­da­ju kaj­mak, dok se pro­iz­vo­đa­či na­la­ze u pot­pu­no ne­za­vid­nom po­lo­ža­ju. Za­to po­zi­va­mo nad­le­žne da iz­na­đu mo­guć­nost za otva­ra­nje ot­kup­nih cen­ta­ra u ve­ćim mje­snim za­jed­ni­ca­ma, jer bi se na taj na­čin vra­ti­la si­gur­nost kod gra­đa­na i, ko­li­ko to­li­ko, us­po­sta­vio red na tr­ži­štu – na­gla­sio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju ot­kup­ni cen­tri su na­mjer­no uga­še­ni ka­ko bi se, po una­pri­jed pri­pre­mlje­nom kon­cep­tu, uni­šti­lo se­lo i po­ljo­pri­vre­da.
– Da­nas u na­šim se­li­ma sko­ro da i ne po­sto­je uzor­na ga­zdin­stva. Ga­zdin­stva su po­če­la da se ga­se kad i ot­kup­ni cen­tri ko­ji su da­va­li mo­guć­nost in­di­vi­du­al­nim pro­iz­vo­đa­či­ma da na lak na­čin pla­si­ra­ju svo­je tr­žne vi­ško­ve. Na­kon to­ga dr­ža­va je kre­nu­la mla­dim lju­di­ma da di­je­li so­ci­ja­le, za­bo­ra­vlja­ju­ći da će ih ta­ko rad­no ubo­ga­lji­ti. Za svo to vri­je­me ogrom­na stred­stva iz agro­bu­dže­ta su ulu­do tro­še­na. Ti­me je do­šlo do uni­šta­va­nja se­la ko­ja su, uz od­go­va­ra­ju­će pro­jek­te i pod­sti­caj­ne mje­re, mo­gla da pred­sta­vlja­ju re­al­nu raz­voj­nu šan­su – sma­tra Pa­vi­će­vić.
On je us­tvr­dio da je pri­va­ti­za­ci­ja dr­žav­ne imo­vi­ne u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na na­ni­je­la ne­pro­cje­nji­vu šte­tu svim raz­voj­nim gra­na­ma, pa i po­ljo­pri­vre­di.
Po­ljo­pri­vred­ne za­dru­ge su ne­ka­da bi­le no­si­o­ci raz­vo­ja. Me­đu­tim, one su to­kom tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa bri­sa­ne iz re­gi­stra. Ta­kva po­ja­va uslo­vi­la je sma­nji­va­nje stoč­nog fon­da i sve ma­nji broj onih ko­ji se od­lu­ču­ju da se ba­ve sto­čar­stvom i sa­ku­plja­njem šum­skih plo­do­va i lje­ko­bi­lja. Naj­ve­ću kri­vi­cu za ta­ko ne­što sno­si Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de ko­je ne pred­u­zi­ma ni­šta da se sta­nje u ovoj obla­sti bit­ni­je po­pra­vi. Za­to je kraj­nje vri­je­me da se rje­ša­va­nju ove pro­ble­ma­ti­ke pri­stu­pi mno­go ozbilj­ni­je – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.

 

Izvor: Dan

berane

Sanaciji Vasovih voda se pristupilo neozbiljno

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­cij­alde­mo­krat­ske par­ti­je ju­če su na­gla­si­li da ih ra­du­je naj­no­vi­ja vi­jest ko­ja se ti­če sa­na­ci­je sme­tli­šta na Va­so­vim vo­da­ma. Me­đu­tim, ka­ko su na­ve­li, mi­nu­lo vri­je­me je po­ka­za­lo da je Vla­da neo­zbilj­no pri­stu­pi­la rje­ša­va­nju ovog pro­ble­ma.

– Nas ra­du­je vi­jest da će usko­ro po­če­ti de­talj­na sa­na­ci­ja Va­so­vih vo­da, ali mo­ra­mo da ka­že­mo da je Vla­da po ovom pi­ta­nju po­ka­za­la do­sta neo­zbilj­no­sti. Da su ko­jim slu­ča­jem is­pu­nje­na obe­ća­nja ko­ja je Vla­da da­la uoči po­sled­njih lo­kal­nih iz­bo­ra da­nas bi Va­so­ve vo­de bi­le iz­le­ti­šte, a ne pro­stor ko­ji tru­je či­ta­vu oko­li­nu. Ne­pri­hva­tlji­vo je da se re­a­li­za­ci­ja ovog va­žnog pro­jek­ta to­li­ko od­la­ga­la. Ta­ko­đe, ne­pri­hva­tlji­vo je to što je ka­na­li­sa­nje Luč­kog po­to­ka, uz zna­čaj­na ula­ga­nja, od­ra­đe­no ne­struč­no. Za­to po­zi­va­mo nad­le­žne u Vla­di Cr­ne Go­re da na ade­kva­tan na­čin od­go­vo­re vi­še­go­di­šnjim za­htje­vi­ma mje­šta­na Be­ran­se­la – na­gla­si­li su iz OO SDP.

 

Izvor: Dan

mirko-pavicevic

Da Beranci ne budu domaćini u gostima

Iz OO SDP Berane zatražili su od Direkcije javnih radova Crne Gore i lokalne uprave da preduzmu odgovarajuće mjere kako bi se izgradnja sportske dvorane u Beranama privela kraju. Oni su podsjetili da grad na Limu, nakon rušenja hale pod Jasikovcem, godinama nema dvoranu i da to predstavlja veliki problem brojnim sportskim kolektivima koji su prinuđeni da kao domaćini nastupaju u susjednim opštinama. Kazali su da je takvo stanje neodrživo i da sport i fizička kultura, u vrijeme kada je veliki broj mladih ljudi krenuo pogrešnim putevima, treba da bude među prioritetnim zadacima društva u cjelini. Naglasili su da je država poslednjih godina malo ulagala u pravcu unapređivanja kulturnog i sportskog života u Beranama i da je krajnje vrijeme da državne institucije pokažu više razumijevanja za sjever.

-Berane već šest godina nema sportsku dvoranu, dok sportski kolektivi muku muče kako da prežive. No, i pored toga, Direkcije za javne radove još uvijek nije privela kraju radove na izgradnji sportske dvorane u Beranama koja je, gledajući minula obećanja, trebalo davno da bude završena. Zato upućujemo apel odgovornima da intenziviraju aktivnosti po ovom pitanju, jer su oni preuzeli obavezu da realizaciju ovog projekta dovedu do kraja. Ujedno država bi trebalo da donese uredbu po kojoj bi se iz kapitalnog budžeta više novca izdvajalo za potrebe sporta i kulture na sjeveru, jer to je jedan od načina da Beranama povratimo nekadašnji sjaj. Tim prije, kad se zna da se Berane nekad, između ostalog, prepoznavalo po sportu i kulturi – naglasio je predsjednik OO SDP-a Mirko Pavićević.

Dok je lokalnu vlast vršio DPS, iz lokalne uprave su naglašavali da su ekonomska kriza i nedostatak sredstava glavni uzročnici što nije došlo do rekonstrukcije stare i izgradnje nove sportske dvorane u Beranama, za koju su još 19. marta 2009. godine tadašnji direktor Direkcije javnih radova Žarko Živković i predsjednik opštine Vuka Golubović postavili kamen temeljac. Oni su tada naglasili da će Berane ubrzo dobiti savremeni sportski kompleks korisne površine 4.800 metara kvadratnih, koji će moći da primi 2.100 gledalaca, s tim što će izgradnja koštati oko četiri miliona eura. Opštinski i državni zvaničnici su tada najavili da će sportska hala za pet mjeseci biti ,,stavljena pod krov” i da će nakon toga kompletni radovi biti ubrzo završeni. Ali, ni nakon osam godina sportska dvorana nije stavljena u funkciju. Pavićević smatra da je neprimjereno što je Vlada minulih godina raspoloživa sredstva, umjesto za izgradnju sportske dvorane u Beranama, usmjeravala u neke, kako je naveo, manje korisne projekte.

-Ne može se budućnost mladih ljudi u Beranama graditi na praznim obećanjima. Zato omladina u ovom gradu, umjesto nekog deklarativnog zalaganja, očekuje konkretne poteze, prije svega odgovornih u državnim institucijama, jer je, kako što znamo, opštinska kasa, zbog zaostalih dugova potpuno prazna. Tražimo da se umjesto ponavljanja istrošene priče o razvojnim potencijalima Berana, s riječi pređe na djela – poručio je Pavićević.

 

Izvor: Dan

mirko-pavicevic

Pavićević: Zaustaviti ekonomski i ekološki zločin

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krast­ke par­ti­je oštro su se su­pro­sta­vi­li od­lu­ka­ma Vla­de Cr­ne Go­re po pi­ta­nju iz­grad­nje ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na i ustu­pa­nja kon­ce­si­ja na vo­do­to­ci­ma u be­ran­skoj op­šti­ni. Us­tvr­di­li su da su u mi­nu­lom pe­ri­o­du pri­vi­le­go­va­ni in­ve­sti­to­ri, pri­li­kom iz­grad­nje hi­dro­e­lek­tra­na­na na be­ran­skim ri­je­ka­ma, po­red ošte­će­nja po­sto­je­će in­fra­struk­tu­re, u pot­pu­no­sti na­ru­ši­la pri­rod­ni am­bi­jent na pro­sto­ri­ma ko­ji slo­ve za pri­rod­ne bi­se­re u re­gi­o­nu Bje­la­si­ce i Ko­mo­va. Ka­za­li su da je do­sa­da­šnja prak­sa po­ka­za­la da su od ovih pro­jek­ta ko­ri­sti ima­li sa­mo po­je­di­ni moć­ni­ci i da se pod hit­no mo­ra mi­je­nja­ti po­li­ti­ka ko­ja se ti­če upra­vlja­nja vod­nim re­sur­si­ma.
– To ka­ko su pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, uz odo­bre­nje dr­ža­ve, kre­nu­li da is­ko­ri­šta­va­ju vo­de­no bo­gat­stvo na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne pred­sta­vlja pra­vi eko­lo­ški i eko­nom­ski zlo­čin. Da se pri­mi­je­ti­ti da će se, ako se na­sta­vi do­sa­da­šnjom prak­som, iz­grad­njom mi­ni­e­lek­tra­na na ma­njim vo­do­to­ci­ma u pot­pu­no­sti po­re­me­ti­ti pri­rod­na rav­no­te­ža i da lo­kal­no sta­nov­ni­štvo od to­ga ne­će ima­ti ni­ka­kve ko­ri­sti. Po­gub­no je što or­ga­ni ko­ji se ba­ve ovom pro­ble­ma­ti­kom ni­je­su pri­je do­dje­le kon­ce­si­ja oba­vi­li raz­go­vor sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom i upo­zna­li ih sa po­sle­di­ca­ma. Oči­gled­no je da je to na­mjer­no za­o­bi­đe­no ka­ko bi po­je­din­ci bli­ski cen­tru mo­ći u Pod­go­ri­ci, kroz de­va­sta­ci­ju pri­rod­nih bo­gat­sta­va, ostva­ri­va­li enorm­ne pri­ho­de. Za­to je neo­p­hod­no sto­pi­ra­ti sva­ku da­lju iz­grad­nju mi­ni­e­lek­tra­na i do­dje­lu kon­ce­si­ja na vo­do­to­ci­ma u be­ran­skoj i su­sjed­nim op­šti­na­ma sve dok se ne uve­de red u ovoj obla­sti – na­gla­sio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.
On is­ti­če da pri­mjer Vi­nic­ke ri­je­ke ja­sno po­svje­do­ča­va da no­vo­kom­po­no­va­ni bi­zni­sme­ni ne bi­ra­ju sred­stva da se do­mog­nu ne­če­ga što se tre­ti­ra kao op­šte do­bro. Ka­zao je da je to po­tvr­da da dr­ža­va gu­bi bit­ku sa moć­ni­ci­ma ko­ji svo­ja­ta­ju pri­rod­ne re­sur­se.
– Svje­do­ci smo da su in­ve­sti­to­ri, uz pre­ćut­nu po­dr­šku Vla­de, kre­nu­li da gra­de elek­tra­nu na Vi­nic­koj ri­je­ci mi­mo zna­nja mje­šta­na. To je iza­zva­lo re­volt kod ta­mo­šnjeg na­ro­da ko­ji je po­ru­čio da ni po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će do­zvo­li­ti da im ne­ko uzme vo­du ži­vo­ta. To je ja­san sig­nal da je dr­ža­va na­pra­vi­la gre­šku u ko­ra­ci­ma i da je usvo­je­ni Pra­vil­nik o na­či­nu od­re­đi­va­nja eko­lo­ški pri­hva­tlji­vog pro­to­ka po­vr­šin­skih vo­da sta­vlje­ni po stra­ni. Na­rav­no, tre­ba raz­mi­šlja­ri u prav­cu is­ko­ri­šća­va­nja vo­de­nog po­ten­ci­ja­la, ali na ra­ci­o­nal­nim osno­va­ma. To zna­či da bi dr­ža­va mo­ra­la da usvo­ji du­go­roč­nu stra­te­gi­ju gdje bi ona, uz sa­gla­snost lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, je­di­no mo­gla da gra­di po­stri­je­nja za pro­iz­vod­nju stru­je. Sva­ka­ko da tu, po­red stva­re­nja od­re­đe­nih do­bi­ti, na pr­vom mje­stu tre­ba da bu­de oču­va­nju pri­rod­ne rav­no­te­že i in­te­res lo­kal­nih za­jed­ni­ca- ka­zao je Pa­vi­će­vić.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju kraj­nje je ne­pri­hva­tlji­vo to što ni­ko pre­ci­zno ne sa­op­šta­va ka­kve će sve be­ne­fi­te ima­ti lo­kal­no sta­nov­ni­štvo od iz­grad­nje mi­ni­hi­dro­e­lek­tra­na na vo­do­to­ci­ma ko­ji pri­pa­da­ju sli­vu ri­je­ke Lim.
– U mi­nu­lom pe­ri­o­du po­tro­še­no je do­sta nov­ca za iz­ra­du broj­nih stu­di­ja i do­ku­men­ta ko­ji su tre­ba­li da bu­du osnov za raz­voj sje­ve­ra. Me­đu­tim, svi ti pa­pi­ri ni­čim ni­je­su da­li do­pri­nos eko­nom­skom i pri­vred­nom opo­rav­ku be­ran­ske op­šti­ne. Oči­gled­no je da se ra­di­lo sa­mo o de­kla­ra­tiv­nim za­la­ga­nji­ma, jer umje­sto na­ja­vlji­va­nog pro­spe­ri­te­ta ima­mo pu­sta se­la, lo­šu put­nu i ko­mu­nal­nu in­fra­struk­tu­ru i de­va­sti­ra­ne pro­sto­re od stra­ne onih ko­ji na kraj­nje dr­zak na­čin krč­me pri­rod­no bo­gat­stvo. Da stvar bu­de još po­gub­ni­ja sve se ra­di u za­vi­je­noj for­mi, jer do sa­da ni­ko ni­je ja­sno ka­zao ko­li­ko će to nov­ca ubi­ra­ti Op­šti­na Be­ra­ne od stru­je pro­iz­ve­de­ne na na­šim vo­do­to­ci­ma – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.D.J.

Re­ke­ti­ra­nje po­tro­ša­ča

Pa­vi­će­vić tvr­di da in­ve­sti­to­ri prak­tič­no na­rod­nim pa­ra­ma gra­de elek­tra­ne na vo­do­to­ci­ma u be­ran­skoj op­šti­ni.
– Po­tro­ša­či go­di­na­ma uz ra­ču­ne za stru­ju iz­dva­ja­li sred­stva za iz­grad­nju mi­ni­e­lek­tra­na. To je svo­je­vr­sni re­ket jer moć­ni­ci da­nas od tih pa­ra prak­tič­no gra­de pri­vat­ne elek­tra­ne. Po­sli­je sve­ga is­pa­da da se gra­đa­ni na­la­ze na me­ti onih ko­ji se po­i­gra­va­ju sa nji­ho­vim skrom­nim kuć­nim bu­dže­ti­ma. Po­seb­no je di­sku­ta­bil­no to što ti isti gra­đa­ni, i po­red iz­grad­nje mi­ni­e­lek­tra­na, da­nas pla­ća­ju stru­ju po za­i­sta pre­vi­o­so­kim ci­je­na­ma – ka­zao je Pa­vi­će­vić.

Izvor: Dan

mirko-pavicevic

Pavićević: Preispitati kompletan proces privatizacije Ciglane

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od Glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća da pre­i­spi­ta sva de­ša­va­nja ko­ja su se u pro­te­klih dva­na­est go­di­na od­vi­ja­la u be­ran­skoj Ci­gla­ni. Is­ta­kli su da na od­go­vor­nost tre­ba po­zva­ti sve one ko­ji su u mi­nu­lom pe­ri­o­du, kroz raz­li­či­te zlo­u­po­tre­be i ne­po­što­va­nje ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra, do­pri­ni­je­li ob­u­sta­vi pro­iz­vod­nja i ru­še­nju fa­bri­ke. Iz SDP-a zah­ti­je­va­ju da se pre­i­spi­ta i kom­ple­tan pro­ces pri­va­ti­za­ci­je ovog naj­sta­ri­jeg pri­vred­nog ko­lek­ti­va u be­ran­skoj op­šti­ni, uz tvrd­nju da po­sto­je osno­va­ne sum­nje, da je u či­ta­vom po­stup­ku vla­snik fa­bri­ke po­či­nio niz ne­za­ko­ni­to­sti.
– Oba­vi­je­šte­ni smo od stra­ne rad­ni­ka da su se oni po­sled­njih go­di­na obra­ća­li tu­ži­la­štvu u na­di da će se utvr­di­ti od­go­vor­nost po­jed­ni­na­ca za uni­šta­va­nje Ci­gla­ne. Me­đu­tim, ni­je nam po­zna­to da je iko od­go­va­rao za ru­še­nje fa­bri­ke, ni­ti da li je da­lja is­tra­ga u to­ku, iako se oprav­da­no sum­nja da je biv­ši vla­snik Ci­gla­ne Pe­tar Đu­ri­šić, uz mno­štvo ne­za­ko­ni­tih rad­nji, u pot­pu­no­sti „po­ga­zio“ od­red­be iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra ko­jeg je pot­pi­sao pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Za­to od Glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća tra­ži­mo da ovaj slu­čaj ko­nač­no uzme u de­talj­no raz­ma­tra­nje i da na­log za hap­še­nje vi­nov­ni­ka ne­za­ko­ni­tih rad­nji, jer je oči­gled­no u pi­ta­nju pra­vi pri­vred­ni zlo­čin – na­gla­ša­va pred­sjed­nik be­ran­skog od­bo­ra SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.
On pod­sje­ća da je Ci­gla­nu 2005. go­di­ne pri­va­ti­zo­va­lo pred­u­ze­će Ka­tel iz Pod­go­ri­ce. Vla­snik je mar­ta 2008. go­di­ne od­lu­čio da pre­ki­ne pro­iz­vod­nju i ha­le po­ru­ši do te­me­lja, pod iz­go­vo­rom da će na istom mje­stu na­pra­vi­ti mo­der­nu fa­bri­ku i da će kroz ula­ga­nje od­re­đe­nih sred­sta­va, osa­vre­me­ni­ti pro­iz­vod­nju, obez­bi­je­di­ti ren­ta­bil­nost po­slo­va­nja i za­po­sli­ti do­dat­nu rad­nu sna­gu. No, sva nje­go­va obe­ća­nja osta­la su sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, jer i po­red po­sre­do­va­nja pred­stav­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re i Op­šti­ne Be­ra­ne, ci­je­la pri­ča se, po­sli­je broj­nih pro­te­sta i sa­sta­na­ka, za­vr­ši­la uvo­đe­njem ste­ča­ja, ka­da je pe­de­se­tak rad­ni­ka upu­će­ni na bi­ro ra­da. Na­kon to­ga vri­jed­nost fa­brič­ke imo­vi­ne je pro­ci­je­nje­na na vi­še od mi­li­on eura. Đu­ri­šić je u vi­še na­vra­ta po­ku­ša­vao po­no­vo da ku­pi Ci­gla­nu. On je na pret­po­sled­njem nad­me­ta­nju pri­la­gao tra­že­ni de­po­zit, ali je po­sli­je to­ga iz­bje­ga­vao da upla­ti pre­o­sta­lu svo­tu nov­ca. Po­sli­je sve­ga, na­kon dva­de­se­tak ne­u­spje­šnih li­ci­ta­ci­ja, ze­mlji­šte od 49.767 me­ta­ra kva­drat­nih na kom se na­la­zi­la ci­gla­na sa pri­pa­da­ju­ćom opre­mom, za 145.000 eura ku­pio je Be­ra­nac Ni­ko­la Ob­ra­do­vić.
Iz be­ran­skog od­bo­ra SDP-a tvr­de da su za ru­še­nje ci­gla­ne od­go­vor­ni i lju­di ko­ji su u Vla­di Cr­ne Go­re za­u­zi­ma­li zna­čaj­na mje­sta.
– Zna se da je ne­ka­da­šnji vla­snik fa­bri­ke, na­kon ru­še­nja sta­re ci­gla­ne, obe­ća­vao da će na Ru­de­šu iz­gra­di­ti no­va po­stro­je­nja za pro­iz­vod­nju pe­kar­skih pro­iz­vo­da vri­jed­nu naj­ma­nje 10 mi­li­o­na eura u ko­joj će bi­ti za­po­sle­no 35 lju­di. Me­đu­tim, to je bi­lo sa­mo ba­ca­nje pra­ši­ne u oči i rad­ni­ci­ma i cje­lo­kup­noj jav­no­sti, jer su po­me­nu­ta obe­ća­nja osta­la mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru. Da stvar bu­de još po­gub­ni­ja Vla­da je, na za­htjev biv­ših rad­ni­ka, for­mi­ra­la ko­mi­si­ju ko­ja je tre­ba­lo da utvr­di da li su u ci­je­loj pri­či is­po­što­va­ne od­red­be iz ku­po­pro­daj­no­ig ugo­vo­ra. No, ta ko­mi­si­ja je umje­sto da od­go­vo­ri po­sta­vlje­nom za­dat­ku, po­vje­ro­va­la na ri­ječ Pe­tru Đu­­ri­ši­ću da će na mje­stu sta­re pra­vi­ti no­vu ci­gla­nu i da će rad­ni­ci bi­ti so­ci­jal­no zbri­nu­ti. Vri­je­me je po­ka­za­lo da od no­ve fa­bri­ke ni­je bi­lo ni­šta i da vla­di­na ko­mi­si­ja ni­je na pra­vi na­čin sa­gle­da­la či­nje­nič­no sta­nje, što zna­či da su i lju­di ko­ji su ta­da za­u­zi­ma­li od­go­vor­na mje­sta u Vla­di Cr­ne Go­re ku­mo­va­li ova­kvom sta­nju – sma­tra Pa­vi­će­vić.

Vla­da bi tre­ba­la da sti­mu­li­še pro­iz­vod­nju

U SDP-u sma­tra­ju da bi ci­gla­na u Be­ra­na­ma mo­gla uspje­šno da po­slu­je i da je u sve­mu to­me po­treb­na iskre­na po­dr­ška Vla­de Cr­ne Go­re.
– U sa­zna­nju smo da Cr­na Go­ra u to­ku jed­ne go­di­ne go­di­ne uve­ze ope­kar­skih pro­iz­vo­da u vri­jed­no­sti od oko 20 mi­li­o­na eura. Sve to na­vo­di na za­klju­čak da je be­ran­ska ci­gla­na ne­ko­me sme­ta­la, jer je sa svo­jim pro­iz­vo­di­ma po­kri­va­la zna­ča­jan dio tr­ži­šta u Cr­noj Go­ri. Vje­ro­vat­no su tu pr­ste umi­je­ša­li moć­ni­ci iz uvo­znič­kih lo­bi­ja ko­ji po mno­gim pi­ta­nji­ma dr­že kon­ce u svo­jim ru­ka­ma. To zna­či da je, u da­tim okol­no­sti­ma, na po­te­zu Vla­da Cr­ne Go­re, ko­ja bi umje­to uvo­zu, tre­blo da da po­dr­šku do­ma­ćoj pro­iz­vod­nji. Uko­li­ko bi se to de­si­lo on­da bi i pro­iz­vod­nja ope­kar­skih pro­iz­vo­da na Ru­de­šu ima­la do­bru per­spek­ti­vu – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.

 

Izvor: Dan

25225121

Mirko Pavićević: Zdravlje građana preče od politike

BERANE – Iz OO SDP-a pozvali su sve političke činioce da daju maksimalan doprinos da se pitanje
odlaganja komunalnog otpada u opštini Berane riješi na adekvatan način. Kazali su da je krajnje vrijeme da
se prestane s političkim prepucavanjima kada je ova problematika u pitanju. Istakli su da je, umjesto ubiranja
jeftinih političkih poena, uoči predstojećih izbora, neophodno zajedničkim snagama pronaći odgovarajuću
lokaciju za skladištenje smeća.
-Svjedoci smo da pitanje odlaganja komunalnog otpada u Beranama već dugi niz godina zaokuplja pažnju
crnogorske javnosti. To pitanje je bilo aktuelno i u vrijeme vladavine koalicije DPS-SDP, ali i sada kad lokalnu
vlast vrši koalicija “Zdravo Berane”. Ni jedna, ni druga politička grupacija nije uspjela da to pitanje
riješi na valjan način. Pokazalo se da dosadašnje lokacije za odlaganje smeća nijesu racionalna rješenja.
Zbog toga se u Beranama o deponovanju otpada ponovo priča kao o gorućem problemu. Sve to ukazuje da
je neophodno da politika ostavi po strani i da se dođe do odgovarajućeg rješenja – naglasio je predsjednik OO
SDP-a Mirko Pavićević.
On je kazao da je nedopustivo to što se komunalni otpad poslednjih mjeseci gomila u krugu bivše Fabrike
celuloze i papira, isto kao što je bilo nedopustivo da se otpad odlaže na Vasovim vodama.
-Znamo da su mještani Rujišta, zbog neispunjavanja određenih uslova, stopirali dalje odlaganje smeća na
deponiju koja je formirana iznad njihovog sela. Tim činom odgovorni u Komunalnom preduzeću su dovedeni
u vrlo nezavidnu situaciju. Snalaze se kako znaju i umiju. Dobar dio smeća završava u krugu bivše Fabrike
celuloze i papira što je izazvalo opravdan revolt mještana susjedne Budimlje. Sve to potvrđuje da je sadašnje
stanje po ovom pitanju neodrživo i da niko, prije svega zbog građana, nema pravo da likuje pred ovom
problematikom, bez obzira na to ko je na vlasti kako na lokalnom tako i na državnom nivou – naveo je
Pavićević.
On je podsjetio da se Berane ranije suočavalo sa brojnim epidemijama koje su ostavljale dalekosežne
posledice po lokalno stanovništvo.
-Treba se prisjetiti vremena kad su se naši sugrađani masovno obraćali ljekarima zbog stomačnih tegoba.
Takvih pojava imamo i danas, ali, nažalost, niko nikad nije tačno kazao šta je uzrokovalo određene stomačne i
druge bolesti. Građani s pravom sumnjaju da je upravo smeće uzročnik brojnih epidemija. To je činjenica pred
kojom svi moramo dobro da se zamislimo, jer niko nema pravo da radi protiv svog naroda -poručio je
Pavićević.

 

Važno je da je grad čist

 
Iz Komunalnog preduzeća su istakli da i pored brojnih poteškoća, uspijevaju da redovno servisiraju sve
obaveze. Kazali su da je važno da je grad čist i da se očekuje da će ubrzo početi odvoz smeća na deponiju
iznad sela Rujišta.
-Tačno je da ima poteškoća i da su mještani Rujišta privremeno blokirali odvoz smeća. Ali, očekujemo da
ćemo s njima brzo uspostaviti dogovor i da će trenutni problemi biti prevaziđeni. U svemu tome važno je da je
grad čist. Lokacija u krugu bivše Fabrike celuloze koristi se samo za pretovar smeća tako da nema potrebe
za paniku. To smeće će ubrzo biti uklonjeno – kazali su iz Komunalnog preduzeća.

 

Izvor:Dan

Berane

SDP Berane: Od milionskih prihoda do stečaja

IZ ODBORA SDP-A POZVALI NADLEŽNE DA PREISPITAJU DEŠAVANJA U INTEGRAL INŽENJERINGU

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li su od nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na da pre­i­spi­ta­ju sva de­ša­va­nja u pred­u­ze­ću In­te­gral in­že­nje­ring u ko­jem je 1. mar­ta 2013. go­di­ne uve­den ste­čaj. Is­ta­kli su da je za­tva­ra­njem ovog pred­u­ze­ća, po­zna­ti­jeg kao As­falt­na ba­za u Do­njoj Rža­ni­ci, na­ne­se­na ve­li­ka šte­ta ne sa­mo Be­ra­na­ma, ne­go i ci­je­lom sje­ve­ru Cr­ne Go­re, te da bi po­nov­no ak­ti­vi­ra­nje pred­u­ze­ća bar do­ne­kle po­pra­vi­lo ni­ma­lo ru­ži­ča­stu sli­ku be­ran­ske pri­vre­de.
– Uvo­đe­njem ste­ča­ja u In­te­gral in­že­nje­ring ošte­će­ne su broj­ne po­ro­di­ce, jer je u tom pred­u­ze­ću pla­te za­ra­đi­vao ve­li­ki broj lju­di. Ta­ko­đe, to je na­ni­je­lo šte­tu ci­je­loj op­šti­ni, s ob­zi­rom na to da je ovo pred­u­ze­će, as­fal­ti­ra­ju­ći ki­lo­me­tre i ki­lo­me­tre pu­te­va, do­no­si­lo zna­ča­jan pro­fit. Za­to bi bi­lo neo­p­hod­no da se iz­na­đe od­go­va­ra­ju­će rje­še­nje za oži­vlja­va­nje fir­me, jer bi ona, uz do­ma­ćin­sko ga­zdo­va­nje, mo­gla po­no­vo da sta­ne na no­ge, što bi bi­lo od vi­še­stru­kog zna­ča­ja. Pri­je to­ga sva­ka­ko tre­ba pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ko­ja su pret­ho­di­la za­tva­ra­nju pred­u­ze­ća, jer po­sto­je osno­va­ne sum­nje da su u In­te­gral in­že­nje­rin­gu spro­vo­đe­ne broj­ne ne­za­ko­ni­te rad­nje ko­je su do­ve­le do jed­nog ha­o­tič­nog sta­nja – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju za jav­nost be­ran­skog od­bo­ra SDP-a.
Is­ta­kli su da su svje­do­ci da je In­te­gral in­že­nje­ring po­sled­njih go­di­ma od­ra­dio mno­štvo po­slo­va, ostva­ru­ju­ći zna­čaj­ne pri­ho­de i da tra­že od­go­vor na pi­ta­nje ka­ko je ovo pred­u­ze­će za­pa­lo u kri­zu.
– Zna se da je In­te­gral in­že­nje­ring od for­mi­ra­nja do ste­ča­ja re­a­li­zo­vao mno­štvo krup­nih pro­jek­ta, ostva­ru­ju­ći pri­ho­de ko­ji su se mje­ri­li mi­li­o­ni­ma eura. Svje­do­ci smo da je to pred­u­ze­će, iz­me­đu osta­log, as­fal­ti­ra­lo na sto­ti­ne ki­lo­me­ta­ra lo­kal­nih pu­te­va na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, či­me su ostva­ri­va­ni zna­čaj­ni fi­nan­sij­ski pri­ho­di. Po­sli­je sve­ga vi­še je ne­go oči­gled­no da je ova fir­ma ne­ko­me sme­ta­la, jer ka­ko dru­ga­či­je tu­ma­či­ti nje­no za­tva­ra­nje i do­vo­đe­nje dru­gih kom­pa­ni­ja da iz­vo­de ra­do­ve ko­je je sa­svim uspje­šno mo­gao da od­ra­đu­je In­te­gral in­že­nje­ring – is­ta­kli su iz be­ran­skog SDP-a i na­gla­si­li da je neo­p­hod­no pre­i­spi­ta­ti ugo­vo­re ko­je je In­te­gral in­že­nje­ring skla­pao sa Op­šti­nom Be­ra­ne.
– Po­zna­to je da je In­te­gral in­že­nje­ring od­ra­đi­vao broj­ne po­slo­ve za Op­šti­nu Be­ra­ne i da su biv­ši rad­ni­ci tvr­di­li da je lo­kal­na upra­va tom pred­u­ze­ću bi­la du­žna da is­pla­ti bli­zu 130.000 eura na ime sa­na­ci­ja sa­o­bra­ćaj­ni­ca u gra­du, ko­ja je vr­še­na u pe­ri­o­du od 8. ma­ja do 25. ju­la 2012. go­di­ne. Di­sku­ta­bil­no je da li je In­te­gral in­že­nje­ring na­pla­tio taj dug, jer je no­vo op­štin­sko ru­ko­vod­stvo us­tvr­di­lo da u ras­po­lo­ži­vim do­ku­men­ti­ma ni­gdje ne pi­še da Op­šti­na Be­ra­ne ima ne­ku ne­iz­mi­re­nu oba­ve­zu pre­ma In­te­gral in­že­nje­rin­gu. Na­pro­tiv, is­ta­kli su da je uvi­dom u do­ku­men­ta­ci­ju kon­sta­to­va­no da to pred­u­ze­će du­gu­je Op­šti­ni Be­ra­ne pre­ko 100.000 eura. Sve to iza­zi­va sum­nju da je In­te­gral in­že­nje­ring sa Op­šti­nom Be­ra­ne skla­pao di­sku­ta­bil­ne po­slo­ve i da ne­ko po ovom pi­ta­nju tre­ba da sno­si kri­vič­nu od­go­vor­nost – na­gla­si­li su iz OO SDP-a.
Ka­za­li su da po­seb­no tre­ba sa­gle­da­ti za­što je i na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja vr­še­na par­ci­jal­na pro­da­ja ras­po­lo­ži­ve imo­vi­ne, i to bez zna­nja rad­ni­ka ko­ji­ma ni­je­su upla­će­ne sve za­ra­de, kao ni do­pri­no­si za zdav­stve­no i pen­zij­sko osi­gu­ra­nje.
D.J.

Če­ka­ju kup­ca, a imo­vi­na pod hi­po­te­kom

Do sa­da su bi­la dva ogla­ša­va­nja za pro­da­ju In­te­gral in­že­nje­rin­ga, pr­vo po pro­ci­je­nje­noj vri­jed­no­sti od 505.000 eura i dru­go po ci­je­ni od 415.000 eura. Ste­čaj­ni uprav­nik ne­dav­no je ka­zao da se do­šlo do za­ključ­ka da bi da­lje ogla­ša­va­nje o pro­da­ji stva­ra­lo do­dat­ne tro­ško­ve te da se po­ku­ša­va ani­mi­ra­ti i pro­na­ći even­tu­al­ni za­in­te­re­so­va­ni ku­pac da on da svo­ju po­nu­du. Is­tak­nu­to je da je u to­ku pro­ces di­rekt­nih pre­go­vo­ra po­ten­ci­jal­nog kup­ca sa Hi­po Al­pe Adri­ja bank Pod­go­ri­ca, bez či­jeg se uče­šća ne mo­že pre­u­ze­ti ni­je­dan ko­rak u po­stup­ku pro­da­je, s ob­zi­rom na to da se imo­vi­na In­te­gral in­že­nje­rin­ga na­la­zi pod hi­po­te­kom.