mirko-pavicevic

Pavićević: Hitno popraviti oštećene ulice

Iz Opštinskog odbora SDP Berane juče su pozvali investitore i izvođače radova da ubrzaju radove na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sistema kanalizacione mreže. Istakli su da se raduju što će Berane dobiti moderni kanalizacioni sistem, ali da su nezadovoljni načinom kako se radovi odvijaju. Navode da je u okviru realizacije pomenutog projekta raskopana većina saobraćajnica u gradu i prigradskim naseljima i da to zadaje ozbiljne probleme učesnicima u saobraćaju.
-Znamo da je dosta građana godinama muku mučilo sa septičkim jamama i da je fekalna kanalizacija u dobroj mjeri zagađivala Lim. Zato smo svi jedva dočekali da se krene s realizacijom projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sistema kanalizacione mreže. Međutim, očigledno je, da su se radovi neopravdano poprilično otegli, što građanima pričinjava velike probleme. Zbog radova brojne ulice su više od dva mjeseca raskopane, pa su žitelji pojedinih naselja lišeni odgovarajuće saobraćajne komunikacije sa gradom. Zato pozivamo nadležne da intenziviraju realizaciju ovog projekta kako bi se što prije prevazišao ovaj zaista veliki problem – naglašava predsjednik OO SDP-a Mirko Pavićević.On je ka­zao da je neo­p­hod­no što pri­je po­sta­vi­ti no­vu as­falt­nu pod­lo­gu na mje­sti­ma gdje je zbog po­sta­vlja­nja ka­na­li­za­ci­o­nog cje­vo­vo­da do­šlo do ošte­će­nja.
-Pri­li­kom po­sta­vlja­nja ci­je­vi uklo­nje­na je as­falt­na pod­lo­ga na broj­nim sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma. Te uli­ce su sa­da prak­tič­no ne­pro­hod­ne. Za­to se što pri­je mo­ra kre­nu­ti s no­vim as­fal­ti­ra­njem. Ne­do­pu­sti­vo je da se če­ka re­a­li­za­ci­ja či­ta­vog pro­jek­ta pa da se tek na­kon to­ga pri­stu­pi po­sta­vlja­nju no­ve as­falt­ne pod­lo­ge – na­gla­sio je Pa­vi­će­vić.
U zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma pi­še da je po­me­nu­ta in­ve­sti­ci­ja vri­jed­na 13,2 mi­li­o­na eura, od če­ga bes­po­vrat­na sred­stva Evrop­ske uni­je iz­no­se 8,3 mi­li­o­na eura, dok osta­tak sred­sta­va iz­dva­ja Cr­na Go­ra u vi­du na­ci­o­nal­nog ko­fi­nan­si­ra­nja. Na­gla­še­no je da je rok za za­vr­še­tak ra­do­va na pro­jek­tu iz­grad­nje po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da 30 mje­se­ci, a za pro­je­kat iz­grad­nje ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že 20 mje­se­ci. Po­vje­re­nje in­ve­sti­to­ra da iz­vo­di ra­do­ve do­bi­la je špan­ska fir­ma ,,Aqu­a­lia“.
Iz lo­kal­ne upra­ve su po­zva­li gra­đa­ne na str­plje­nje, na­vo­de­ći da će od ovog pro­jek­ta ima­ti di­rekt­nu i oči­gled­nu ko­rist i da se ra­di o in­ve­sti­ci­ji ko­ja pred­sta­vlja pre­kret­ni­cu u od­no­su lo­kal­ne upra­ve pre­ma evrop­skim in­sti­tu­ci­ja­ma.
-Ovaj pro­je­kat ne re­a­li­zu­je­mo da bi­smo za­do­vo­lji­li za­htje­ve iz pre­go­va­rač­kog po­gla­vlja 27 ne­go da za­do­vo­lji­mo po­tre­be na­ših gra­đa­na za či­stom i zdra­vom ži­vot­nom sre­di­nom. Ovo je stra­te­ški pro­je­kat za op­šti­nu Be­ra­ne či­jom re­a­li­za­ci­jom će gra­đa­ni za­bo­ra­vi­ti na pro­ble­me ko­je su u mi­nu­lom pe­ri­o­du ima­li po pi­ta­nju ot­pad­nih vo­da – na­ve­li su iz lo­kal­ne upra­ve, pod­sje­ća­ju­ći da se tre­nut­no ra­di na po­sta­vlja­nju ka­na­li­za­ci­o­nih ci­je­vi na vi­še lo­ka­ci­ja u gra­du i pri­grad­skim na­se­lji­ma.

Izvor: Dnevni list Dan

berane

SDP: Vlasnicima pilana servirali bankrot

Iz SDP-a su pred­lo­ži­li da pred­stva­ni­ci Vla­de, Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i ru­rar­nog raz­vo­ja i Upra­ve za šu­me, za­jed­no sa pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve i dr­vo­pre­ra­đi­va­ča, iza­đu na te­ren i na osno­vu či­nje­nič­nog sta­nja sa­či­ne plan po kom bi se, za­vi­sno od pre­ra­đi­vać­kih ka­pa­ci­te­ta, svim vla­sni­ci­ma pi­la­na obez­bi­je­di­le do­volj­ne ko­li­či­ne drv­ne ma­se za ren­ta­bil­nu pro­iz­vod­nju.

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­cij­alde­mo­krats­ke par­ti­je oci­je­ni­li da su po­treb­ne kor­je­ni­te pro­mje­ne po pi­ta­nju da­va­nja pra­va na ko­ri­šće­nje dr­žav­nih šu­ma na pod­ruč­ju ove op­šti­ne. Is­ta­kli su da su i na­kon naj­no­vi­je ras­po­dje­le kon­ce­si­ja broj­ni dr­vo­pre­ra­đi­va­či osta­li bez si­ro­vi­ne za rad i da su na taj na­čin do­ve­de­ni do ban­kro­ta.

Na­gla­si­li su da je iz tih raz­lo­ga neo­p­hod­no po­ni­šti­ti ne­dav­no za­klju­če­ni ten­der o da­va­nju pra­va na ko­ri­šće­nje dr­žav­nih šu­ma i na­ći mo­del po kom bi se udo­vo­lji­lo za­htje­vi­ma svih za­in­te­re­so­va­nih dr­vo­pre­ra­đi­va­ča. Iz SDP-a su pred­lo­ži­li da pred­stavni­ci Vla­de, Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i ru­rar­nog raz­vo­ja i Upra­ve za šu­me, za­jed­no sa pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve i dr­vo­pre­ra­đi­va­ča, iza­đu na te­ren i na osno­vu či­nje­nič­nog sta­nja sa­či­ne plan po kom bi se, za­vi­sno od pre­ra­đi­vačkih ka­pa­ci­te­ta, svim vla­sni­ci­ma pi­la­na obez­bi­je­di­le do­volj­ne ko­li­či­ne drv­ne ma­se za ren­ta­bil­nu pro­iz­vod­nju.
– Svje­do­ci smo da go­di­na­ma po pi­ta­nju da­va­nja pra­va na ko­ri­šće­nje dr­žav­nih šu­ma na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne vla­da pra­vi ha­os. Is­po­sta­vlja se da je dr­ža­va ne­ko­me maj­ka, a ne­ko­me ma­ća­ha, jer sa­mo pri­vi­le­go­va­ni po­je­din­ci, i to na per­fi­dan na­čin, do­bi­ja­ju kon­ce­si­je na šu­me, dok su svi osta­li osta­vlje­ni na mi­lost i ne­mi­lost ne­rav­no­prav­noj tr­ži­šnoj utak­mi­ci. To po­ka­zu­je i naj­no­vi­ji ten­der na­kon či­jeg su za­klju­če­nja broj­ni vla­sni­ci pi­la­na po­no­vo osta­li bez si­ro­vi­ne, iako, gle­da­ju­ći ras­po­lo­ži­vu do­ku­men­ta­ci­ju, ima­ju do­bar osnov za dr­vo­pre­ra­đi­vač­ku dje­lat­nost. Kon­ce­si­je su do­bi­li sa­mo moć­ni­ci či­je se bo­gat­stvo u zad­nje vri­je­me enorm­no uve­ća­va.

Za­to po­zi­va­mo od­go­vor­ne u nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma da za­u­sta­ve dis­kri­ma­na­ci­ju dr­vo­pre­ra­đi­va­ča ko­ji ni­je­su pro­du­že­na ru­ka od­re­đe­nih cen­ta­ra mo­ći i omo­gu­ći im da ra­de i ži­ve od svog ra­da – na­gla­sio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić. On je na­gla­sio da je ne­kim vla­sni­ci­ma po­go­na za pre­ra­du dr­ve­ta „za­bra­njen” pri­stup dr­žav­nim šu­ma­ma i pred to­ga što su kod In­ve­sti­ci­o­no raz­voj­nog fon­da po­di­gli kre­di­te u uz­no­su i do 50.000 eura u na­mje­ri da pro­ši­re pro­iz­vod­nju i upo­sle do­dat­nu rad­nu sna­gu. Ka­zao je da ti dr­vo­pre­ra­đi­va­či po­sli­je sve­ga, zbog ne­do­stat­ka si­ro­vi­ne za rad, ni­je­su u sta­nju da pla­ća­ju pri­sti­gle ra­te kre­di­ta i da su pri­nu­đe­ni da ras­for­mi­ra­ju po­go­ne.
– Ne­ki vla­sni­ci pi­la­na su po­di­gli kre­di­te ka­ko bih osa­vre­me­ni­li pro­iz­vod­nju. Ta­da su mi nad­le­žni ga­ran­to­va­li da ću mo­ći la­ko iz dr­žav­nih šu­ma da na­ba­vlja­ju si­ro­vi­nu. Me­đu­tim, od to­ga ni­je bi­lo ni­šta, jer su svih ovih go­di­na pri­stup dr­žav­nim šu­ma­ma ima­la sa­mo pri­vi­le­go­va­na li­ca i pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, dok su broj­ni dr­vo­pre­ra­đi­va­či osta­ja­li krat­kih ru­ka­va. Ta­ko ra­te kre­di­ta pri­sti­žu, dok po­go­ni mi­ru­ju što je, za­i­sta, skan­da­lo­zno – ka­zao je Pa­vi­će­vić.Is­ta­kao je da u ci­je­loj pri­či, po­red dr­vo­pre­ra­đi­va­ča, šte­tu ima­ju i dr­ža­va i od­re­đe­na li­ca ko­ja se na­la­ze na bi­rou ra­da.
– Uoči ras­pi­si­va­nja naj­no­vi­jeg ten­de­ra, vo­đe­ni pre­po­ru­ka­ma od­go­vor­nih u Upra­vi za šu­me, pred­stav­ni­ci No­vog udru­že­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne na­pra­vi­li su kon­zor­ci­jum sa­sta­vljen od se­dam dr­vo­pre­ra­đi­vač­kih fir­mi, mi­sle­ći da će na taj na­čin na do­bi­ti na ko­ri­šće­nje dio drv­ne ma­se u ka­lu­dar­sko-dap­sić­kim šu­ma­ma. Ta­da su tvr­di­li da bi do­bi­ja­njem kon­ce­si­ja upo­sli­li 200 rad­ni­ka, što je ve­li­ka stvar za Be­ra­ne. Me­đu­tim, sti­če se uti­sak da je to nad­le­žna ko­mi­si­ja za­ne­ma­ri­la, či­me je pri­či­nje­na vi­še­stru­ka šte­ta ne sa­mo dr­vo­pre­ra­đi­va­či­ma, već i dr­ža­vi i po­ten­ci­jal­nim rad­ni­ci­ma, ko­ji je­dva če­ka­ju da za­snu­ju rad­ni od­nos. Sve to sta­vlja do zna­nja da se pod hit­no mo­ra­ju mi­je­nja­ti za­kon­ske od­red­be ko­je se ti­ču na­ci­o­nal­ne po­li­ti­ke upra­vlja­nja šu­ma­ma – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.

Kon­ce­si­o­na­ri da po­pra­ve pu­te­ve

Iz OO SDP-a tvr­de da su pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri mi­nu­lih de­ce­ni­ja, tran­spor­tu­ju­ći bal­va­ne sa te­škim ka­mi­o­ni­ma, u pot­pu­no­sti ošte­ti­li broj­ne lo­kal­ne i pla­nin­ske sa­o­bra­ćaj­ni­ce i da su one po­sta­le prak­tič­no ne­pro­hod­ne.
– Kraj­nje je vri­je­me da nad­le­žni pre­du­zmu od­go­va­ra­ju­će mje­re u pav­cu po­prav­ke pu­te­va ko­je su kon­ce­si­o­na­ri go­di­na­ma uni­šta­va­li. Oni mo­ra­ju kon­ce­si­o­na­ri­ma da stave do zna­nja da su du­žni da is­pu­ne ugo­vo­rom pre­u­ze­te oba­ve­ze po pi­ta­nju odr­ža­va­nja se­o­skih i pla­nin­skih pu­te­va. Tim pri­je, jer se do po­je­di­nih se­la sa­o­bra­ća ote­ža­no, dok su broj­ni sto­ča­ri i ove go­di­ne pri­mo­ra­ni da do svo­jih pla­nin­skih ka­tu­na idu pje­ške sa­mo zbog to­ga što su se kon­ce­si­o­na­ri u mi­nu­lom pe­ri­o­du pre­ma dru­štver­nim vri­jed­no­sti­ma od­no­si­li kraj­nje ba­ha­to – na­ve­li su iz OO SDP-a.

Medijski pul SDP

Berane

SDP Berane: Vlada da otplati kredit

Iz beranskog odbora Socijaldemokratske partije navode da su u saznanju da je Vlada nekim opštinama otpisala dug na ime nabavke vatrogasnih vozila. Ističu da to isto treba da uradi sa kreditnim zaduženmjem koje se pripisuje Opštini Berane.

“Ako se Vlada kreditno zadužila za nabavku vatrogasnih vozila onda ona treba da otplaćuje taj kredit, a ne da određena dugovanja prenosi na pojedine opštine. Nadležni u Ministartvu finansija treba da budu svjesni da je budžet Opštine Berane isuviše mali da bi odgovorio ovakvim nametima. Posebno kada se zna da je sadašnje opštinsko rukovodstvo naslijedilo dug od preko 15 miliona eura. Uostalom, zašto bi Opština Berane bila u podređenom položaju u odnosu na neke druge koje su mnogo razvijenije”, naglašavaju iz beranskog odbora SDP-a.

 

Izvor: Dan

 

 

Dvorana Berane

Propusti probijaju rokove i povećavaju troškove

Pred­stav­ni­ci Vla­de Cr­ne Go­re mi­nu­lih go­di­na upor­no su po­na­vlja­li da se bli­ži za­vr­še­tak ra­do­va na iz­grad­nja sport­ske ha­le u Be­ra­na­ma ipak do ko­nač­ne re­a­li­za­ci­je ovog ka­pi­tal­nog pro­jek­ta ni na­kon osam go­di­na ni­je došlo. To se ni­je de­si­lo ni na­kon što je iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va kra­jem pro­šle go­di­ne sa­op­šte­no da su na iz­grad­nji sport­ske ha­le u to­ku za­vr­šni ra­do­vi i da usko­ro tre­ba da usli­je­di nje­no zva­nič­no otva­ra­nje. Umje­sto to­ga Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va je 24. mar­ta ob­ja­vi­la ten­der­sku do­ku­men­ta­ci­ju za otvo­re­ni po­stu­pak jav­ne na­bav­ke za iz­vo­đe­nje za­vr­šnih ra­do­va na iz­grad­nji sport­ske dvo­ra­ne. Na osno­vu te do­ku­men­ta­ci­je nad­le­žna ko­mi­si­ja je ovih da­na do­ni­je­la rje­še­nje o iz­bo­ru naj­po­volj­ni­je po­nu­de u kom je pre­ci­zi­ra­no da je po­nu­da po­nu­đa­ča Kon­zor­ci­jum „Kro­ling” doo Da­ni­lov­grad is­prav­na i naj­po­volj­ni­ja i da vri­jed­nost ra­do­va iz­no­si 389.793,52 eura. Na­ve­de­no je da je rok za za­vr­še­tak pred­vi­đe­nih ra­do­va 60 da­na, uz na­po­me­nu da za­in­te­re­so­va­ni po­nu­đa­či mo­gu pod­ni­je­ti žal­bu na do­ni­je­to rje­še­nje. To zna­či da od zva­nič­nog otva­ra­nje no­vog sport­skog kom­plek­sa u Be­ra­na­ma bar za još dva mje­se­ca ne­ma ni­šta.

Iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va na­vo­de da je apri­la 2014.go­di­ne pot­pisn ugo­vor za iz­vo­đe­nje dru­ge fa­ze ra­do­va na iz­grad­nji sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma i da su svi ugo­vo­re­ni ra­do­vi po ovom jav­nom nad­me­ta­nju za­vr­še­ni. Me­đu­tim, ka­ko su na­ve­li, u ci­lju usa­gla­ša­va­nja pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je sa una­pre­đe­nim stan­dar­di­ma u po­gle­du ener­get­ske efi­ka­sno­sti i to­plot­nih bi­lan­sa za ovu vr­stu obje­ka­ta, kao i sma­nje­nje tro­ško­va u pe­ri­o­du eks­plo­a­ta­ci­je objek­ta iz­vr­še­na do­pu­na pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je gdje je po­red no­vih ele­me­na­ta ma­šin­skih po­stro­je­nja i ure­đa­ja tre­ba­lo pla­ni­ra­ti i do­dat­ni pro­stor za nji­hov smje­štaj.

-Na­ve­de­ne iz­mje­ne su uslo­vi­le i do­dat­nu do­ra­du pro­jek­ta ka­ko bi se za­do­vo­lji­li kri­te­ri­ju­mi pro­tiv­po­žar­ne i bez­bjed­no­sne za­šti­te u slu­ča­ju po­ža­ra ili sl. ha­va­rij­skih re­ži­ma. Ta­ko­đe, u ci­lju po­sti­za­nja što kva­li­tet­ni­je funk­ci­je objek­ta ja­vi­la se i po­tre­ba za pri­mje­nom vi­so­ko­e­fi­ka­snih ra­svjet­nih ti­je­la ko­ja po­red ener­get­ske efi­ka­sno­sti is­pu­nja­va­ju i naj­no­vi­je stan­dar­de za odr­ža­va­nje me­đu­na­rod­nih sport­skih tak­mi­če­nja. Shod­no va­že­ćim pra­vi­li­ma za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, u objek­tu je tre­ba­lo rje­ši­ti pro­blem u di­je­li pri­la­go­đa­va­nja objek­ta li­ci­ma sma­nje­ne po­kre­tlji­vo­sti. S tim u ve­zi Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va je ras­pi­sa­la jav­no nad­me­ta­nje i iza­bra­la iz­vo­đa­ča ovih ra­do­va, kao do­dat­nih i neo­p­hod­nih, ka­ko bi se obje­kat upo­do­bio va­že­ćoj za­kon­skoj re­gu­la­ti­vi i ne­sme­ta­no pri­ba­vi­la upo­treb­na do­zvo­la – na­ve­li su iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va.

Iz lo­kal­ne upra­ve na­vo­de da su uči­ni­li mak­si­mal­ne na­po­re da pri­vo­le in­ve­sti­to­re da što pri­je za­vr­še iz­grad­nju sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma.
-Pr­vo­bit­no pro­jekt­no rje­še­nje je ima­lo do­sta ne­do­sta­ta­ka ko­ji su mo­ra­li u ho­du da se is­pra­vlja­ju, što je i uslo­vi­lo do­dat­ne ra­do­ve ko­ji bi, ka­ko smo oba­vi­je­šte­ni, tre­ba­lo da se za­vr­še na­red­nih mje­se­ci – na­gla­si­li su iz Op­šti­ne Be­ra­ne.

Pro­je­kat za iz­grad­nju sport­ske dvo­re­ne u Be­ra­na­ma ura­di­lo je pred­u­ze­će „Ur­ban pro­jekt“ iz Čač­ka, dok je gra­đe­vin­ska do­zvo­la od stra­ne Mi­ni­star­stva ure­đe­nja pro­sto­ra i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne iz­da­ta 23.apri­la 2010. go­di­ne. To­kom 2012. go­di­ne iz lo­kal­ne upra­ve je po­tvr­đe­no da je pri­li­kom pro­jek­to­va­nja na­pra­vlje­na ve­li­ka gre­ška, jer se sa jed­nog di­je­la iz­gra­đe­nih tri­bi­na ni­je vi­dio kom­ple­tan te­ren. Ta gre­ška je ka­sni­je mo­ra­la da se is­pra­vlja, ali iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va ni do da­na­šnjih da­na ni­je sa­op­šte­no ko je kriv za po­me­nu­ti pro­pust i ko­li­ko je do­dat­nog nov­ca utro­še­nio za ove na­mje­ne.

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je tvr­de da po­sto­ji oprav­da­na sum­nja da se pri­li­kom iz­grad­nje spo­rt­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma pri­bje­ga­va­lo ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma. Is­ta­kli su da bi tu­ži­la­štvo tre­ba­lo da pre­i­spi­ta to­ko­ve nov­ca ko­ji su pra­ti­li iz­grad­nju po­me­nu­tog objek­ta.

– Naj­no­vi­ji ten­der „te­žak“ bli­zu 400.000 eura iza­zi­va oprav­da­nu sum­nju da je pri­li­kom iz­grad­nje sport­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma do­sta nov­ca ulu­do po­tro­še­no. Tim pri­je kad se zna da su nad­le­žni go­di­na­ma sa­op­šta­va­li da je iz­grad­nja ovog objek­ta go­to­va stvar. Uosta­lom, ni­kad ni­je zva­nič­no sa­op­šte­no ko­li­ko jer do­sad nov­ca utro­še­no za over na­mje­ne. To je do­vo­ljan sig­nal za tu­ži­la­štvo re­a­gu­je po hit­nom po­stup­ku i utvr­di da li je u ovom slu­ča­ju bi­lo „pra­nja nov­ca“, jer i naj­o­bič­ni­ji la­ik uvi­đa da su po­je­di­ni po­slo­vi zbog ne­či­je „gre­ške“ od­no­si­li do­sta sred­sta­va – na­gla­sio je pred­sjed­nik be­ran­skog SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.

Ka­men te­me­ljac po­sta­vljen 19. mar­ta 2009.

Ka­men te­me­ljac no­ve spo­rt­ske dvo­ra­ne u Be­ra­na­ma po­sta­vi­li su još 19. mar­ta 2009. go­di­ne ta­da­šnji di­rek­tor Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va Žar­ko Živ­ko­vić i biv­ši pred­sjed­nik Op­šti­ne Be­ra­ne Vu­ka Go­lu­bo­vić. Ta­da je re­če­no da se ra­di o sa­vre­me­nom sport­skom kom­plek­su ko­ri­sne po­vr­ši­ne 4.800 me­ta­ra kva­drat­nih, ko­ji će mo­ći da pri­mi 2.100 gle­da­la­ca i da će nje­go­va iz­grad­nja ko­šta­ti oko če­ti­ri mi­li­o­na eura. Op­štin­ski i dr­žav­ni zva­nič­ni­ci su tog istog da­tu­ma na­ja­vi­li da će sport­ska ha­la za pet mje­se­ci bi­ti sta­vlje­na pod krov i da će na­kon to­ga kom­plet­ni ra­do­vi bi­ti za­vr­še­ni za go­di­nu da­na. Me­đu­tim, re­a­li­za­ci­ja ovog pro­jek­ta ni­je okon­ča­na ni na­kon osam go­di­na.
Najnoviji ten­der „te­žak“ bli­zu 400.000 eura iza­zi­va oprav­da­nu sum­nju da je pri­li­kom iz­grad­nje sport­ske dvo­ra­ne do­sta nov­ca ulu­do po­tro­še­no, a ni­kad ni­je zva­nič­no ni sa­op­šte­no ko­li­ko je do­sad nov­ca utro­še­no za ove na­mje­ne pa je to do­vo­ljan sig­nal za tu­ži­la­štvo da re­a­gu­je po hit­nom po­stup­ku i utvr­di da li je u ovom slu­ča­ju bi­lo „pra­nja nov­ca“ – ka­že Mir­ko Pa­vi­će­vić (SDP).

 

Izvor: Dan

Berane

Ulica prekopana i ništa više

Iz be­ran­skog od­bo­ra SDP-a po­zva­li su od­go­vor­ne u Di­rek­ci­ji jav­nih ra­do­va da što pri­je na­sta­ve za­po­če­te ra­do­ve na re­kon­struk­ci­ji Uli­ce To­do­ra Đe­da Voj­vo­di­ća, ko­ja se u du­ži­ni od 380 me­ta­ra pro­sti­re od Uli­ce 29. no­vem­bra do grad­skog sta­di­o­na.

Ka­za­li su da se sa za­vr­šet­kom ra­do­va neo­prav­da­no ka­sni, zbog če­ga se ova pro­met­na grad­ska sa­o­bra­ćaj­ni­ci go­di­nu da­na na­la­zi van funk­ci­je. Na­ve­li su da to za­da­je ozbilj­ne pro­ble­me sta­nov­ni­ci­ma ovog di­je­la gra­da.

-Kad se kre­nu­lo sa re­kon­struk­ci­jom uli­ce re­če­no je da je pred­vi­đe­na za­mje­na in­sta­la­ci­ja, fe­kal­ne i at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je, elek­tro vo­do­va, as­fal­ti­ra­nje, iz­grad­nja pje­šač­kih sta­za od štam­pa­nog be­to­na, led ra­svje­te i iz­grad­nja jed­no­bra­zne ogra­de. Ta­da je is­tak­nu­to da će ra­do­vi bi­ti br­zo za­vr­še­no. Me­đu­tim, uli­ca je sa­mo pre­ko­pa­na i za­tvo­re­na za sa­o­bra­ćaj, dok su osta­la obe­ća­nja za­sad osta­la sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, što u ve­li­koj mje­ri uslo­žnja­va funk­ci­o­ni­sa­nje ži­vo­ta u ovom di­je­lu gra­da. Za­to od Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va tra­ži­mo da što pri­je na­sta­vi sa za­po­če­tim ra­do­vi­ma – na­gla­si­li su iz OO SDP-a.

 

Izvor: Dan

mirko-pavicevic

Ukloniti ruglo iz centra grada

Iz OO SDP Berane po­zva­li su nad­le­žne da ko­nač­no pri­stu­pe ure­đe­nju pro­sto­ra na kom se na­la­zi­la sta­ra sport­ska dvo­ra­na. Pod­sje­ti­li su da po­me­nu­ta lo­ka­ci­ja, ko­ja se pro­sti­re ne­da­le­ko od cen­tra gra­da, go­di­na­ma oda­je ru­žnu sli­ku. Ka­za­li su da je kraj­nje vri­je­me da se, umje­sto sta­re sport­ske dvo­ra­ne, ko­ja se pod te­re­tom sni­je­ga uru­ši­la fe­bru­a­ra 2012. go­di­ne, po­dig­ne ne­ka vr­sta sport­sko-re­kre­a­tiv­nog cen­tra ko­ji će slu­ži­ti na do­bro­bit Be­ra­na.
-Iako je iz lo­kal­ne upra­ve od­mah na­kon ru­še­nja sport­ske dvo­ra­ne pod Ja­si­kov­cem na­ja­vlji­va­no da će ubr­zo do­ći do sa­na­ci­je po­me­nu­tog objek­ta, to se ni­je de­si­lo ni do da­na­šnjih da­na. Na­pro­tiv, sru­še­na sport­ska dvo­ra­na se, bez ika­kve za­šti­te, na­šla na me­ti broj­nih kra­dlji­va­ca ko­je su od­ni­je­li na sto­ti­ne kva­dra­ta ba­kar­nog kro­va i me­tal­nih ele­me­na­ta, kao i raz­li­či­te dje­lo­ve in­ven­ta­ra. Ta­ko ne­ka­da­šnji hram spor­ta, u kom se igra­lo, pje­va­lo, na­vi­ja­lo i skan­di­ra­lo, oda­je sli­ku ko­ja ni­je svoj­stve­na ur­ba­nim sre­di­na­ma. Za­to po­zi­va­mo nad­le­žne da ko­nač­no pri­stu­pe ure­đe­nju ovog pro­sto­ra, od­no­sno iz­grad­nji ne­kog ko­ri­snog objek­ta, jer ne že­li­mo da Be­ra­ne bu­de grad ko­ji će se pre­po­zna­va­ti po ru­še­vi­na­ma. Že­li­mo da iz nje­ga pu­tu­ju sli­ke ko­je će uka­zi­va­ti da ov­dje vri­je­me ni­je sta­lo – na­gla­sio je pred­sjed­nik OO SDP Mir­ko Pa­vi­će­vić.

On je is­ta­kao da bi dr­ža­va tre­ba­lo da opre­dje­lju­je vi­še sred­stva za una­pre­đi­va­nje kul­tur­nog i sport­skog ži­vo­ta u Be­ra­na­ma i da je kraj­nje vri­je­me da dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je po­ka­žu vi­še ra­zu­mi­je­va­nja za sje­ver Cr­ne Go­re.
-Svi­ma na­ma je u in­te­re­su da ima­mo mo­der­ne sport­ske objek­te i uspje­šne sport­ske klu­bo­ve i da se mla­di lju­di, umje­sto na uli­ca­ma, oku­plja­ju u sport­skim objek­ti­ma. Sport i fi­zič­ka kul­tu­ra, u pe­ri­o­du kad je ve­li­ki broj mla­dih kre­nuo po­gre­šnim pu­te­vi­ma, tre­ba da se na­đu me­đu pri­o­ri­tet­nim za­da­ci­ma dru­štva u cje­li­ni.Za­to upu­ću­je­mo apel od­go­vor­ni­ma da in­ten­zi­vi­ra­ju ak­tiv­no­sti po ovim pi­ta­nji­ma. Dr­ža­va bi tre­ba­lo da do­ne­se ured­bu po ko­joj bi se iz ka­pi­tal­nog bu­dže­ta vi­še nov­ca iz­dva­ja­lo za po­tre­be spor­ta i kul­tu­re na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, jer to je je­dan od na­či­na da Be­ra­na­ma po­vra­ti­mo ne­ka­da­šnje re­spek­ta­bil­no mje­sto ko­je mu je pri­pa­da­lo u sport­skom i ku­lur­nom svi­je­tu – po­ru­čio je Pa­vi­će­vić.

 

Izvor: Dan

mirko-pavicevic

Vratiti život selu

Iz be­ran­skog od­bo­ra SDP-a po­zva­li su nad­le­žne in­sti­tu­ci­je da na vi­še lo­ka­ci­ja, ka­ko na se­o­skom, ta­ko i na grad­skom pod­ruč­ju, pri­stu­pe otva­ra­nju ot­kup­nih cen­ta­ra. Oni su pod­sje­ti­li da u stra­te­škim do­ku­men­ti­ma Op­šti­ne Be­ra­ne po­seb­no mje­sto za­u­zi­ma­ju po­gla­vlja ko­ja se ti­ču raz­vo­ja po­ljo­pri­vre­de, pro­iz­vod­nje zdra­ve hra­ne i ot­ku­pa lje­ko­vi­tog bi­lja i šum­skih plo­do­va. Is­ta­kli su da su lje­ko­vi­to bi­lje i šum­ski plo­do­vi, gdje, iz­me­đu osta­log, spa­da­ju bo­rov­ni­ca, pe­čur­ka, kle­ka, ra­zni ča­je­vi i dru­go, zna­čaj­ni po­ten­ci­ja­li op­šti­ne Be­ra­ne. Na­gla­si­li su da i po­red to­ga ot­kup­ni cen­tri po­sto­je sa­mo u pla­no­vi­ma, bez ob­zi­ra što po­da­ci sa po­sled­njeg po­pi­sa uka­zu­ju da ve­ći­na sta­nov­ni­štva u op­šti­ni Be­ra­ne ži­vi na se­o­skom pod­ruč­ju. Ka­za­li su da ni u jed­nom mje­snom cen­tru ne po­sto­je sta­ni­ce ko­je bi se ba­vi­le ot­ku­pom po­ljo­pri­vred­nih i dru­gih pro­iz­vo­da. Is­ta­kli su da je po­gub­no što ot­kup, uglav­nom, vr­še na­kup­ci, či­me su pro­iz­vo­đa­či i sa­ku­plja­či lje­ko­vi­tog bi­lja li­še­ni po­treb­ne si­gur­no­sti ko­ja bi im da­va­la do­dat­ni sti­mu­lans da se ba­ve na­zna­če­nim dje­lat­no­sti­ma.
– To­kom po­sled­njih de­ce­ni­ja pro­šlog vi­je­ka u sko­ro svim mje­snim cen­tri­ma po­sto­ja­li su ot­kup­ni cen­tri. U tim cen­tri­ma lo­kal­no sta­nov­ni­štvo je mo­glo da pla­si­ra svo­je tr­žne vi­ško­ve, kao i ve­li­ke ko­li­či­ne lje­ko­bi­lja i šum­skih plo­do­va. Po­da­ci go­vo­re da su is­pla­te bi­va­le re­dov­ne ta­ko da su lju­di, ba­ve­ći se tim po­slo­vi­ma, ostva­ri­va­li zna­ča­jan do­ho­dak. Me­đu­tim, to­kom tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa sve ti cen­tri su uga­še­ni dok je ras­po­lo­ži­va imo­vi­na pre­pu­šta­na kon­stant­nom pro­pa­da­nju. O po­sto­ja­nju tih cen­ta­ra da­nas je­di­no svje­do­če sje­ća­nja sta­ri­jih lju­di i osta­ci ru­i­ni­ra­nih obje­ka­ta. U ta­kvom am­bi­jen­tu je­di­no na­kup­ci pro­fi­ti­ra­ju, oni ski­da­ju kaj­mak, dok se pro­iz­vo­đa­či na­la­ze u pot­pu­no ne­za­vid­nom po­lo­ža­ju. Za­to po­zi­va­mo nad­le­žne da iz­na­đu mo­guć­nost za otva­ra­nje ot­kup­nih cen­ta­ra u ve­ćim mje­snim za­jed­ni­ca­ma, jer bi se na taj na­čin vra­ti­la si­gur­nost kod gra­đa­na i, ko­li­ko to­li­ko, us­po­sta­vio red na tr­ži­štu – na­gla­sio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju ot­kup­ni cen­tri su na­mjer­no uga­še­ni ka­ko bi se, po una­pri­jed pri­pre­mlje­nom kon­cep­tu, uni­šti­lo se­lo i po­ljo­pri­vre­da.
– Da­nas u na­šim se­li­ma sko­ro da i ne po­sto­je uzor­na ga­zdin­stva. Ga­zdin­stva su po­če­la da se ga­se kad i ot­kup­ni cen­tri ko­ji su da­va­li mo­guć­nost in­di­vi­du­al­nim pro­iz­vo­đa­či­ma da na lak na­čin pla­si­ra­ju svo­je tr­žne vi­ško­ve. Na­kon to­ga dr­ža­va je kre­nu­la mla­dim lju­di­ma da di­je­li so­ci­ja­le, za­bo­ra­vlja­ju­ći da će ih ta­ko rad­no ubo­ga­lji­ti. Za svo to vri­je­me ogrom­na stred­stva iz agro­bu­dže­ta su ulu­do tro­še­na. Ti­me je do­šlo do uni­šta­va­nja se­la ko­ja su, uz od­go­va­ra­ju­će pro­jek­te i pod­sti­caj­ne mje­re, mo­gla da pred­sta­vlja­ju re­al­nu raz­voj­nu šan­su – sma­tra Pa­vi­će­vić.
On je us­tvr­dio da je pri­va­ti­za­ci­ja dr­žav­ne imo­vi­ne u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na na­ni­je­la ne­pro­cje­nji­vu šte­tu svim raz­voj­nim gra­na­ma, pa i po­ljo­pri­vre­di.
Po­ljo­pri­vred­ne za­dru­ge su ne­ka­da bi­le no­si­o­ci raz­vo­ja. Me­đu­tim, one su to­kom tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa bri­sa­ne iz re­gi­stra. Ta­kva po­ja­va uslo­vi­la je sma­nji­va­nje stoč­nog fon­da i sve ma­nji broj onih ko­ji se od­lu­ču­ju da se ba­ve sto­čar­stvom i sa­ku­plja­njem šum­skih plo­do­va i lje­ko­bi­lja. Naj­ve­ću kri­vi­cu za ta­ko ne­što sno­si Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de ko­je ne pred­u­zi­ma ni­šta da se sta­nje u ovoj obla­sti bit­ni­je po­pra­vi. Za­to je kraj­nje vri­je­me da se rje­ša­va­nju ove pro­ble­ma­ti­ke pri­stu­pi mno­go ozbilj­ni­je – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.

 

Izvor: Dan

berane

Sanaciji Vasovih voda se pristupilo neozbiljno

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­cij­alde­mo­krat­ske par­ti­je ju­če su na­gla­si­li da ih ra­du­je naj­no­vi­ja vi­jest ko­ja se ti­če sa­na­ci­je sme­tli­šta na Va­so­vim vo­da­ma. Me­đu­tim, ka­ko su na­ve­li, mi­nu­lo vri­je­me je po­ka­za­lo da je Vla­da neo­zbilj­no pri­stu­pi­la rje­ša­va­nju ovog pro­ble­ma.

– Nas ra­du­je vi­jest da će usko­ro po­če­ti de­talj­na sa­na­ci­ja Va­so­vih vo­da, ali mo­ra­mo da ka­že­mo da je Vla­da po ovom pi­ta­nju po­ka­za­la do­sta neo­zbilj­no­sti. Da su ko­jim slu­ča­jem is­pu­nje­na obe­ća­nja ko­ja je Vla­da da­la uoči po­sled­njih lo­kal­nih iz­bo­ra da­nas bi Va­so­ve vo­de bi­le iz­le­ti­šte, a ne pro­stor ko­ji tru­je či­ta­vu oko­li­nu. Ne­pri­hva­tlji­vo je da se re­a­li­za­ci­ja ovog va­žnog pro­jek­ta to­li­ko od­la­ga­la. Ta­ko­đe, ne­pri­hva­tlji­vo je to što je ka­na­li­sa­nje Luč­kog po­to­ka, uz zna­čaj­na ula­ga­nja, od­ra­đe­no ne­struč­no. Za­to po­zi­va­mo nad­le­žne u Vla­di Cr­ne Go­re da na ade­kva­tan na­čin od­go­vo­re vi­še­go­di­šnjim za­htje­vi­ma mje­šta­na Be­ran­se­la – na­gla­si­li su iz OO SDP.

 

Izvor: Dan

mirko-pavicevic

Da Beranci ne budu domaćini u gostima

Iz OO SDP Berane zatražili su od Direkcije javnih radova Crne Gore i lokalne uprave da preduzmu odgovarajuće mjere kako bi se izgradnja sportske dvorane u Beranama privela kraju. Oni su podsjetili da grad na Limu, nakon rušenja hale pod Jasikovcem, godinama nema dvoranu i da to predstavlja veliki problem brojnim sportskim kolektivima koji su prinuđeni da kao domaćini nastupaju u susjednim opštinama. Kazali su da je takvo stanje neodrživo i da sport i fizička kultura, u vrijeme kada je veliki broj mladih ljudi krenuo pogrešnim putevima, treba da bude među prioritetnim zadacima društva u cjelini. Naglasili su da je država poslednjih godina malo ulagala u pravcu unapređivanja kulturnog i sportskog života u Beranama i da je krajnje vrijeme da državne institucije pokažu više razumijevanja za sjever.

-Berane već šest godina nema sportsku dvoranu, dok sportski kolektivi muku muče kako da prežive. No, i pored toga, Direkcije za javne radove još uvijek nije privela kraju radove na izgradnji sportske dvorane u Beranama koja je, gledajući minula obećanja, trebalo davno da bude završena. Zato upućujemo apel odgovornima da intenziviraju aktivnosti po ovom pitanju, jer su oni preuzeli obavezu da realizaciju ovog projekta dovedu do kraja. Ujedno država bi trebalo da donese uredbu po kojoj bi se iz kapitalnog budžeta više novca izdvajalo za potrebe sporta i kulture na sjeveru, jer to je jedan od načina da Beranama povratimo nekadašnji sjaj. Tim prije, kad se zna da se Berane nekad, između ostalog, prepoznavalo po sportu i kulturi – naglasio je predsjednik OO SDP-a Mirko Pavićević.

Dok je lokalnu vlast vršio DPS, iz lokalne uprave su naglašavali da su ekonomska kriza i nedostatak sredstava glavni uzročnici što nije došlo do rekonstrukcije stare i izgradnje nove sportske dvorane u Beranama, za koju su još 19. marta 2009. godine tadašnji direktor Direkcije javnih radova Žarko Živković i predsjednik opštine Vuka Golubović postavili kamen temeljac. Oni su tada naglasili da će Berane ubrzo dobiti savremeni sportski kompleks korisne površine 4.800 metara kvadratnih, koji će moći da primi 2.100 gledalaca, s tim što će izgradnja koštati oko četiri miliona eura. Opštinski i državni zvaničnici su tada najavili da će sportska hala za pet mjeseci biti ,,stavljena pod krov” i da će nakon toga kompletni radovi biti ubrzo završeni. Ali, ni nakon osam godina sportska dvorana nije stavljena u funkciju. Pavićević smatra da je neprimjereno što je Vlada minulih godina raspoloživa sredstva, umjesto za izgradnju sportske dvorane u Beranama, usmjeravala u neke, kako je naveo, manje korisne projekte.

-Ne može se budućnost mladih ljudi u Beranama graditi na praznim obećanjima. Zato omladina u ovom gradu, umjesto nekog deklarativnog zalaganja, očekuje konkretne poteze, prije svega odgovornih u državnim institucijama, jer je, kako što znamo, opštinska kasa, zbog zaostalih dugova potpuno prazna. Tražimo da se umjesto ponavljanja istrošene priče o razvojnim potencijalima Berana, s riječi pređe na djela – poručio je Pavićević.

 

Izvor: Dan

mirko-pavicevic

Pavićević: Zaustaviti ekonomski i ekološki zločin

Iz be­ran­skog od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­krast­ke par­ti­je oštro su se su­pro­sta­vi­li od­lu­ka­ma Vla­de Cr­ne Go­re po pi­ta­nju iz­grad­nje ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na i ustu­pa­nja kon­ce­si­ja na vo­do­to­ci­ma u be­ran­skoj op­šti­ni. Us­tvr­di­li su da su u mi­nu­lom pe­ri­o­du pri­vi­le­go­va­ni in­ve­sti­to­ri, pri­li­kom iz­grad­nje hi­dro­e­lek­tra­na­na na be­ran­skim ri­je­ka­ma, po­red ošte­će­nja po­sto­je­će in­fra­struk­tu­re, u pot­pu­no­sti na­ru­ši­la pri­rod­ni am­bi­jent na pro­sto­ri­ma ko­ji slo­ve za pri­rod­ne bi­se­re u re­gi­o­nu Bje­la­si­ce i Ko­mo­va. Ka­za­li su da je do­sa­da­šnja prak­sa po­ka­za­la da su od ovih pro­jek­ta ko­ri­sti ima­li sa­mo po­je­di­ni moć­ni­ci i da se pod hit­no mo­ra mi­je­nja­ti po­li­ti­ka ko­ja se ti­če upra­vlja­nja vod­nim re­sur­si­ma.
– To ka­ko su pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, uz odo­bre­nje dr­ža­ve, kre­nu­li da is­ko­ri­šta­va­ju vo­de­no bo­gat­stvo na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne pred­sta­vlja pra­vi eko­lo­ški i eko­nom­ski zlo­čin. Da se pri­mi­je­ti­ti da će se, ako se na­sta­vi do­sa­da­šnjom prak­som, iz­grad­njom mi­ni­e­lek­tra­na na ma­njim vo­do­to­ci­ma u pot­pu­no­sti po­re­me­ti­ti pri­rod­na rav­no­te­ža i da lo­kal­no sta­nov­ni­štvo od to­ga ne­će ima­ti ni­ka­kve ko­ri­sti. Po­gub­no je što or­ga­ni ko­ji se ba­ve ovom pro­ble­ma­ti­kom ni­je­su pri­je do­dje­le kon­ce­si­ja oba­vi­li raz­go­vor sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom i upo­zna­li ih sa po­sle­di­ca­ma. Oči­gled­no je da je to na­mjer­no za­o­bi­đe­no ka­ko bi po­je­din­ci bli­ski cen­tru mo­ći u Pod­go­ri­ci, kroz de­va­sta­ci­ju pri­rod­nih bo­gat­sta­va, ostva­ri­va­li enorm­ne pri­ho­de. Za­to je neo­p­hod­no sto­pi­ra­ti sva­ku da­lju iz­grad­nju mi­ni­e­lek­tra­na i do­dje­lu kon­ce­si­ja na vo­do­to­ci­ma u be­ran­skoj i su­sjed­nim op­šti­na­ma sve dok se ne uve­de red u ovoj obla­sti – na­gla­sio je pred­sjed­nik OO SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.
On is­ti­če da pri­mjer Vi­nic­ke ri­je­ke ja­sno po­svje­do­ča­va da no­vo­kom­po­no­va­ni bi­zni­sme­ni ne bi­ra­ju sred­stva da se do­mog­nu ne­če­ga što se tre­ti­ra kao op­šte do­bro. Ka­zao je da je to po­tvr­da da dr­ža­va gu­bi bit­ku sa moć­ni­ci­ma ko­ji svo­ja­ta­ju pri­rod­ne re­sur­se.
– Svje­do­ci smo da su in­ve­sti­to­ri, uz pre­ćut­nu po­dr­šku Vla­de, kre­nu­li da gra­de elek­tra­nu na Vi­nic­koj ri­je­ci mi­mo zna­nja mje­šta­na. To je iza­zva­lo re­volt kod ta­mo­šnjeg na­ro­da ko­ji je po­ru­čio da ni po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će do­zvo­li­ti da im ne­ko uzme vo­du ži­vo­ta. To je ja­san sig­nal da je dr­ža­va na­pra­vi­la gre­šku u ko­ra­ci­ma i da je usvo­je­ni Pra­vil­nik o na­či­nu od­re­đi­va­nja eko­lo­ški pri­hva­tlji­vog pro­to­ka po­vr­šin­skih vo­da sta­vlje­ni po stra­ni. Na­rav­no, tre­ba raz­mi­šlja­ri u prav­cu is­ko­ri­šća­va­nja vo­de­nog po­ten­ci­ja­la, ali na ra­ci­o­nal­nim osno­va­ma. To zna­či da bi dr­ža­va mo­ra­la da usvo­ji du­go­roč­nu stra­te­gi­ju gdje bi ona, uz sa­gla­snost lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, je­di­no mo­gla da gra­di po­stri­je­nja za pro­iz­vod­nju stru­je. Sva­ka­ko da tu, po­red stva­re­nja od­re­đe­nih do­bi­ti, na pr­vom mje­stu tre­ba da bu­de oču­va­nju pri­rod­ne rav­no­te­že i in­te­res lo­kal­nih za­jed­ni­ca- ka­zao je Pa­vi­će­vić.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju kraj­nje je ne­pri­hva­tlji­vo to što ni­ko pre­ci­zno ne sa­op­šta­va ka­kve će sve be­ne­fi­te ima­ti lo­kal­no sta­nov­ni­štvo od iz­grad­nje mi­ni­hi­dro­e­lek­tra­na na vo­do­to­ci­ma ko­ji pri­pa­da­ju sli­vu ri­je­ke Lim.
– U mi­nu­lom pe­ri­o­du po­tro­še­no je do­sta nov­ca za iz­ra­du broj­nih stu­di­ja i do­ku­men­ta ko­ji su tre­ba­li da bu­du osnov za raz­voj sje­ve­ra. Me­đu­tim, svi ti pa­pi­ri ni­čim ni­je­su da­li do­pri­nos eko­nom­skom i pri­vred­nom opo­rav­ku be­ran­ske op­šti­ne. Oči­gled­no je da se ra­di­lo sa­mo o de­kla­ra­tiv­nim za­la­ga­nji­ma, jer umje­sto na­ja­vlji­va­nog pro­spe­ri­te­ta ima­mo pu­sta se­la, lo­šu put­nu i ko­mu­nal­nu in­fra­struk­tu­ru i de­va­sti­ra­ne pro­sto­re od stra­ne onih ko­ji na kraj­nje dr­zak na­čin krč­me pri­rod­no bo­gat­stvo. Da stvar bu­de još po­gub­ni­ja sve se ra­di u za­vi­je­noj for­mi, jer do sa­da ni­ko ni­je ja­sno ka­zao ko­li­ko će to nov­ca ubi­ra­ti Op­šti­na Be­ra­ne od stru­je pro­iz­ve­de­ne na na­šim vo­do­to­ci­ma – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.D.J.

Re­ke­ti­ra­nje po­tro­ša­ča

Pa­vi­će­vić tvr­di da in­ve­sti­to­ri prak­tič­no na­rod­nim pa­ra­ma gra­de elek­tra­ne na vo­do­to­ci­ma u be­ran­skoj op­šti­ni.
– Po­tro­ša­či go­di­na­ma uz ra­ču­ne za stru­ju iz­dva­ja­li sred­stva za iz­grad­nju mi­ni­e­lek­tra­na. To je svo­je­vr­sni re­ket jer moć­ni­ci da­nas od tih pa­ra prak­tič­no gra­de pri­vat­ne elek­tra­ne. Po­sli­je sve­ga is­pa­da da se gra­đa­ni na­la­ze na me­ti onih ko­ji se po­i­gra­va­ju sa nji­ho­vim skrom­nim kuć­nim bu­dže­ti­ma. Po­seb­no je di­sku­ta­bil­no to što ti isti gra­đa­ni, i po­red iz­grad­nje mi­ni­e­lek­tra­na, da­nas pla­ća­ju stru­ju po za­i­sta pre­vi­o­so­kim ci­je­na­ma – ka­zao je Pa­vi­će­vić.

Izvor: Dan